Српска књижевност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Српска култура
Grb Nemanjica mini transparent.png
Живот и обичаји
Уметност
Образовање и наука
Издаваштво и медији
Споменици
Разно

Српска књижевност је књижевност писана на српском језику.

Средњовековна књижевност[уреди]

Најстарији сачувани рукопис и споменик старе српске књижевности писан на српском језику је Мирослављево јеванђеље, литургијска књига од 362 странице писана у прелазној форми између старословенског и српско-словенског језика[тражи се извор] која је написана осамдесетих година 12. вијека. Филолошким анализама је утврђено да су на тексту радила два писара од којих се потписао само један у четири кратка записа и то као Глигорије, Глигор и Григорије. Постоје мишљења да је запис Версамелеон аутров потпис. Данас се то мишљење не заступа. Писано је за хумског кнеза Мирослава, сина Завидиног, брата Стефана Немање.

Вјероватно је настало у манастисру Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу. Постоји и теорија да је настало у манастру Хиландару. Урађено је фототипско издање у Јужноафричкој Републици. 2001. године УНЕСКО га је уврстио у своју библиотеку „Памћење свијета“

Књижевност просвјетитељства[уреди]

Све до 70-их година XVIII века просвета и књижевност задржале су претежно доминантан утицај цркве. Школе се оснивају уз цркве или архијерејске столице. У њима предају углавном свештеници, а настава иако обухвата и свјетовне предмете, има претежно духовни садржај. Књижевност је црквена, језик такође: и једно и друго налазе се под руским црквеним и културним утицајем[1][2]. Централна личност српског просветитељства јесте Доситеј Обрадовић[3].

Књижевност романтизма[уреди]

Епоха српског романтизма[4] стоји у знаку Вука Караџића и његове борбе за афирмацију народног језика. Практично сви велики српски романтичари били су присталице Вукових идеја, и инспирисали су се народном поезијом, за чије систематско сакупљање Вук има највеће заслуге. Окренутост народној, 'наивној' књижевности једна је од романтичарских црта која вуче порекло од Русоових идеја о првобитном, неисквареном човеку. Код Срба, као и код многих других европских народа који су се у то доба налазили под политичком и културном хегемонијом страних земаља, ово доба поклапа се са добом националног буђења и културног препорода. Вуков рад такође је наишао на одушевљење многих водећих европских романтичара, као што su Гете, Андерсен, Ламартин, а ова позитивна рецепција додатно је појачала националну самосвест. Књижевно стваралаштво Срба у овом раздобљу је углавном лирско, али никако не трба сметнути са ума да су неки од најзначајнијих песника писали и у епској форми, као, на пример, Сима Милутиновић Сарајлија[5]; поред тога треба споменути и да је Његош[6] најбитнија дела писао у форми драмског спева. Међу лиричарима, истичу се следећи песници: Бранко Радичевић[7], Ђура Јакшић[8], Јован Јовановић Змај[9] и Лаза Костић[10].

Књижевност реализма[уреди]

Српски писци: Милован Глишић, Александар Сумбатов Јужин, Бранислав Нушић (седе), Драгомир Брзак и Јанко Веселиновић.

У епохи српског реализма[11] доминирају прозни жанрови - роман и, нарочито, приповетка. Међутим, ваља напоменути да реализам, као доминанта сложеног књижевног дискурса у српској књижевости, нарочито њеној линији коју Јован Деретић[12] дефинише као историјску, далеко надилази оквире епохе. Најзначајнијим представницима саме епохе реализма обично се сматрају: Светозар Марковић (теоретичар)[13], Јаков Игњатовић[14][15], Милован Глишић[16], Лаза Лазаревић[17], Јанко Веселиновић[18], Илија Вукићевић, Симо Матавуљ, Стеван Сремац, Радоје Домановић, Војислав Илић (песник), Бранислав Нушић (који се највише остварио у драмској књижевности, и који је наставио да пише и у наредним периодима - модерној и међуратној књижевности).

Књижевна удружења[уреди]

Књижевне награде[уреди]

Српски народни препород[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Просветитељство”. Opusteno.rs. 
  2. ^ „Српска Књижевност Епохе Просветитељства”. Српски језик - Просветитељство. 
  3. ^ „Доситеј Обрадовић”. BOSKE KRAGUJEVAC. 
  4. ^ „Slobodan Rakitić - Antologija poezije srpskog romantizma”. riznicasrpska.net. 
  5. ^ „Небом осијани пјесник: 171 година од смрти Сима Сарајлије”. ИН4С портал. 
  6. ^ „Петар II Петровић Његош: Биографија”. Петар II Петровић Његош. 
  7. ^ „Бранко Радичевић”. Опште образовање. 
  8. ^ „Ђура Јакшић - Биографија”. Biografija.Org. 
  9. ^ „Јован Јовановић Змај”. Ко је чика Јова Змај. 
  10. ^ „Биографија Лазе Костића”. Поезија ноћи; Српска поезија, најлепше песме. 
  11. ^ „Реализам”. Književni blog. 
  12. ^ Деретић, Јован. Историја српске књижевности (PDF). 
  13. ^ „Светозар Марковић”. ГРАД ЗАЈЕЧАР. 
  14. ^ Лековић, Драган. „Јаков Игњатовић - Творац реалистичког романа код Срба”. ART mozaik. 
  15. ^ „Јаков Игнјатовић”. Lektire.rs. 
  16. ^ „Милован Глишић”. Biogafija.Org. 
  17. ^ „Биографија: књижевник Лаза Лазаревић”. Оpusteno.rs. 
  18. ^ „Јанко Веселиновић”. Književnici. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]