Пређи на садржај

Српска листа (Косово и Метохија)

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Српска листа (вишезначна одредница).
Српска листа
СкраћеницаСЛ
ПредседникЗлатан Елек
Потпредседници
  • Драгана Антонијевић
  • Тања Вујовић
  • Иван Запорожац
  • Далибор Јевтић
  • Драгиша Миловић
ОснивачВладета Костић
Основана2013.; пре 13 година (2013)
СедиштеСеверна Косовска Митровица
Идеологијаинтереси српске мањине[1]
Бојецрвена, плава и бела
(српска тробојка)
Скупштина
9 / 120
Председници општина
10 / 38
Скупштине општина
117 / 994
Застава странке
Веб-сајт
srpskalista.net

Српска листа је политичка странка која делује у српским срединама на подручју Косова и Метохије, како у локалним структурама које постоје у систему Србије, тако и у разним структурама које су део политичког система самопорглашене Републике Косово.[а] Настала је постепеним прерастањем првобитне грађанске иницијативе (2013) у ширу коалицију (2014), а потом у политичку странку (2017).

Као доминантна странка у српској политици на подручју Косова и Метохије, залаже се за спровођење Бриселског споразума и оснивање Заједнице српских општина. Блиско сарађује са владајућим политичким чиниоцима у Србији, а првенствено са Српском напредном странком.[2][3][4][5]

Историја

[уреди | уреди извор]

Као политичка организација, Српска листа је прошла кроз две развојне фазе. Првобитно је у периоду од 2013. до 2017. деловала као грађанска иницијатива, а почевши од 2017. делује као званично регистрована политичка странка.

Грађанска иницијатива

[уреди | уреди извор]

Након склапања Бриселског споразума, који је потписан 19. априла 2013. године, део српских политичких чинилаца са подручја Косова и Метохије (покрајински огранци СНС, ПС и других странака) приступио је формирању нове организације која је првобитно носила назив: Грађанска иницијатива Србија (ГИС). За председника ГИС је изабран Владета Костић, тадашњи начелник Косовског управног округа и високи функционер СНС на подручју Косова и Метохије. Непосредно након формирања, ГИС је поднела листу за локалне изборе који су били расписани за 3. новембар 2013. године.[6][7]

Приликом разматрања изборних пријава, Централна изборна комисија (ЦИК) у Приштини одбила је да озваничи листе чији су подносиоци у свом називу имали помен Србије. Стога је организација морала бити преименована, добивши нови назив: Грађанска иницијатива Српска (ГИС), што је ЦИК прихватила, тако да је изборна листа ГИС наступила на општинским изборима у готово свим српским срединама. Листа је потом добила и званичну подршку од кључних политичких чинилаца из Београда, освојивши на локалним изборима највећи део гласова у српским срединама.[8][9][10][11]

Изборна коалиција

[уреди | уреди извор]

Почетком 2014. руководство ГИС је на челу са Владетом Костићем ступило у преговоре са руководствима неких других српских политичких странака и организација са подручја Косова и Метохије, ради заједничког наступа на предстојећим изборима. У преговоре се поред Самосталне либералне странке (СЛС) на челу са Слободаном Петровићем укључила и Грађанска иницијатива Слобода, демократија, правда (ГИСДП) коју је предводио Оливер Ивановић. Преговори су довели до стварања коалиције, која је добила нови назив: Грађанска иницијатива Српска листа (ГИСЛ), а за представника коалиције одређен је Александар Јаблановић.[12]

На парламентарним изборима који су одржани 8. јуна 2014. године, ГИ Српска листа освојила је укупно 38.199 (5,22%) гласова и девет посланичких мандата.[13] У склопу преговора о формирању скупштинске већине, руководство ГИСЛ је 17. септембра 2014. објавило да ће узети учешће у новој Влади Републике Косово само уколико покрет Самоопредељење не буде део ње.[14] У Влади коју је 9. децембра 2014. формирао Иса Мустафа, лидер Демократски савез Косова, ГИСЛ је добила једно потпредседничко (Бранимир Стојановић) и два министарска места (Александар Јаблановић и Љубомир Марић).[15]

Недуго потом, Александар Јаблановић је 3. фебруара 2015. смењен са функције министра за заједнице и повратак, на захтев албанских опозиционих странака, због тога што је „дивљацима” назвао групу албанских екстремиста који су на Бадње вече у Ђаковици камењем напали српска интерно расељена лица,[16] што је потом довело до страначких полемика и избијања политичких протеста,[17] услед чега су посланици ГИСЛ одлучили да не присуствују наредној седници Скупштине Републике Косово.[18]

Након избијања унутрашњих спорова у руководству коалиције, који су превазиђени путем накнадног постизања политичког договора, за новог представника ГИСЛ је у јесен 2015. године, уместо Александра Јаблановића изабран Славко Симић.[19][20][21]

Током јесени 2016. унутар коалиције ГИСЛ дошло је до нових политичких спорова, након чега је у делу руководства покренуто питање о унапређивању рада путем промене дотадашњих организационих облика.[22]

Политичка странка

[уреди | уреди извор]

Прерастање грађанске иницијативе у политичку странку под називом Српска листа (СЛ) реализовано је у априлу 2017. године,[23] након чега је за председника СЛ изабран Горан Ракић, док је део бивших функционера на челу са Александром Јаблановићем у међувремену формирао сопствену странку под називом Партија косовских Срба, која је регистрована у мају 2017. године.[24][25][26]

На новим изборима за Скупштину Косова (2017), Српска листа је освојила 44.578 (6,12%) гласова и девет посланичких мандата, након чега је руководство СЛ условило учешће у формирању нове владе остваривањем напретка у успостављању Заједнице српских општина.[27] Након постизања политичких договора, Српска листа је у новој Влади коју је 9. септембра 2017. формирао Рамуш Харадинај, лидер Алијансе за будућност Косова, добила једно потпредседничко и три министарска места.[28]

На наредним изборима за Скупштину Косова (2019), Српска листа је освојила 53.861 гласова (6,40%), добивши свих десет посланичких манадата резервисаних за посланике из редова српске заједнице.[29] На следећим изборима за Скупштину Косова (2021), Српска листа је освојила 44.407 гласова (5,09%), добивши поново свих десет манадата резервисаних за посланике из редова српског народа.[30]

Након избијања нове политичке кризе на северу Косова и Метохије у јесен 2022. године, представници Српске листе су у знак протеста због спорних одлука Владе Аљбина Куртија напустили институције Републике Косово, а потом су такође у знак протеста бојкотовали ванредне локалне изборе који су одржани 23. априла 2023. године.[31]

Током јесени 2023. извршене су промене у саставу руководства СЛ. Прво је 29. септембра оставку на функцију потпредседника СЛ поднео Милан Радоичић, непосредно након учешћа у оружаном сукобу који се догодио 24. септембра у Бањској.[32] Потом је 24. октобра 2023. у Северној Митровици одржана изборна скупштина СЛ, на којој је изабрано ново руководство странке. Том приликом, за новог председника Српске листе изабран је Златан Елек, преузевши руковођење странком од дотадашњег председника Горана Ракића.[33][34]

Посланицима Српске листе је 5. децембра 2024. онемогућено да учествују у раду Скупштине Косова,[35]

ЦИК У Приштини је 23. децембра 2024. одбила да потврди изборну пријаву Српске листе, наводећи да СЛ одбија да призна Републику Косово као независну државу и наставља да одржава везе са Владом Републике Србије, чиме је у питање било доведено учешће СЛ на предстојећим парламентарним изборима, који су били расписани за фебруар 2025.[36] Српска листа се на ту одлуку жалила, називајући је „институционалним и политичким насиљем” над српским народом.[37] Панел за изборне жалбе и притужбе (ECAP) је 25. децембра 2024. прихватио жалбу СЛ на спорну одлуку, наложивши Централној изборној комисији у Приштини да потврди изборну пријаву СЛ.[38]

На парламентарним изборима који су одржани 9. фебруара 2025. године, СЛ је освојила девет посланичких мандата.[39][40]

Након расписивања нових (ванредних) парламентарних избора, који су били заказани за 28. децембар 2025. године, Централна изборна комисија у Приштини поново није потврдила изборну пријаву коју је поднела СЛ. Тим поводом, Европска унија и ОЕБС су осудили акције ЦИК, коју је ОЕБС оптужио да „поткопава право политичких субјеката да учествују на изборима”, док је ЕУ навела да „политизација ЦИК-а од стране Самоопредељења и других политичких странака штети инклузивном изборном процесу”.[41] Пошто је спорна одлука ЦИК промењена, СЛ је учествовала на изборима и освојила девет посланичких мандата, а на конститутивној седници новоизабраног сазива Скупштине Републике Косово, која је одржана 11. фебруара 2026. у Приштини, за потпредседника Скупштине из редова српског народа изабран је Славко Симић, посланик СЛ.[42]

Председници Српске листе

[уреди | уреди извор]
Председник Рођење—смрт Почетак мандата Завршетак мандата
1. Владета Костић
председник ГИ Српска		 1972— 2013. 2017.
2. Александар Јаблановић
представник коалиције ГИСЛ		 1980— 2014. 2015.
3. Славко Симић
представник коалиције ГИСЛ		 1984— 2015. 2017.
4. Горан Ракић, председник
странке Српска листа		 1971— 2017. 2023.
5. Златан Елек, председник
странке Српска листа		 1968— 2023. данас

Резултати на изборима

[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори

[уреди | уреди извор]
Скупштина Републике Косово
Година Гласови % од важећих Мандати Мандати
за Србе 		+/– Статус
2014. 38.199 5. 5,20%
9 / 120
9 / 10
 Раст 9 коалиција
2017. 44.578 4. 6,20%
9 / 120
9 / 10
 Стагнација коалиција
2019. 52.620 5. 6,61%
10 / 120
10 / 10
 Раст 1 коалиција
2021. 44.404 5. 5,06%
10 / 120
10 / 10
 Стагнација коалиција (2021—2022)[б]
0 / 10
 Пад 10 ванпарламентарна (2022)[в]
9 / 10
 Раст 9 опозиција (2022—2025)[г]
феб. 2025. 38.719 5. 4,62%
9 / 120
9 / 10
 Пад 1 ванредни
избори
дец. 2025. 42.759 5. 4,49%
9 / 120
9 / 10
 Стагнација опозиција

Локални избори

[уреди | уреди извор]

Српска листа формирала је локалну власт у свих 10 општина са српском већином у Републици Косово након локалних избора 2025.

Општина Положај
на мапи 		Становништво
(2011)[45][46] 		Статус Председник[47]
Лепосавић 13.733 Већина Зоран Тодић
Северна Косовска Митровица 12.326 Већина Милан Радојевић
Грачаница 10.675 Већина Новак Живић
Звечан 7.481 Већина Драгиша Миловић
Штрпце 6.949 Већина Ивица Танасијевић
Ново Брдо 6.729 Већина Саша Милошевић
Зубин Поток 6.616 Већина Милош Перовић
Ранилуг 3.866 Већина Тања Антић
Клокот 2.556 Већина Божидар Дејановић
Партеш 1.787 Већина Драган Петковић

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ Странка је званично била део владе, али посланици Српске листе нису гласали за њен избор.
  3. ^ Сви посланици Српске листе поднели су оставке након почетка кризе на северу Косова и Метохије 2022.[43]
  4. ^ Десет дана након оставке одлучили су да се врате у Скупштину али бојкотују њен рад.[44]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nordsieck, Wolfram (2021). „Kosovo”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 17. 2. 2021. 
  2. ^ Српска листа: О нама (званични сајт)
  3. ^ Jackson, Christopher M. (2023). „Dominant party politics and ethnic coordination after conflict: the Serb List in Kosovo”. Democratization (на језику: енглески). 30 (6): 989—1014. ISSN 1351-0347. doi:10.1080/13510347.2023.2207013. 
  4. ^ Vasovic, Milenko (16. 10. 2019). „Serbia's President Was Real Loser in Kosovo Election”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 24. 3. 2021. 
  5. ^ „Scenario: Territorial Exchange Between Serbia and Kosovo and It’s [sic] Potential Impact on Serbian Communities South of the Ibar” (PDF). NGO Aktiv. 24. 10. 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 10. 2021. г. Приступљено 24. 3. 2021. 
  6. ^ B92 (2013): Predata jedinstvena srpska lista
  7. ^ Glas Amerike (2013): Srbi predali jedinstvenu listu
  8. ^ РТС (2013): Косово, спорне две српске листе
  9. ^ Политика (2013): Лош сигнал Приштине, али Срби излазе на изборе
  10. ^ ВРС (2013): Подршка листи "Грађанска иницијатива Српска" на изборима на Космету
  11. ^ Blic (2013): Konačni rezultati: GI Srpska pobedila u srpskim sredinama
  12. ^ РТС (2014): "Српска листа" предала пријаву за изборе
  13. ^ РТС (2014): Србима десет места у косовском парламенту.
  14. ^ Beta, Tanjug (17. 9. 2014). „Serb List Won't Join Cabinet With Self-Determination”. B92.net (на језику: енглески). Приступљено 24. 3. 2021. 
  15. ^ Blic (2014): Izabrana nova Vlada Kosova, Srbima mesto zamenika premijera
  16. ^ Beta, Tanjug (4. 2. 2015). „Serb Minister Dismissed From Pristina Government”. B92.net (на језику: енглески). Приступљено 24. 3. 2021. 
  17. ^ „Jabllanoviqi i quan egërsira protestuesit në Gjakovë (Video)”. Telegrafi.com. 7. 1. 2015. Архивирано из оригинала 8. 1. 2015. г. Приступљено 7. 1. 2015. 
  18. ^ Beta, Tanjug (5. 2. 2015). „Serb List Deputies Miss Kosovo Assembly Session”. B92.net (на језику: енглески). Приступљено 24. 3. 2021. 
  19. ^ РТС (2015): Српска листа захтева повлачење Јаблановића
  20. ^ Канцеларија за Косово и Метохију (2015): Политичко јединство Срба на КиМ императив и услов опстанка
  21. ^ РТС (2015): Симић преузео функцију председника Српске листе
  22. ^ РТВ (2016): СНС на Косову прекида сарадњу са ПС
  23. ^ РТС (2017): Поднет захтев да Српска листа прерасте у странку
  24. ^ „Бивши шеф Српске листе Александар Јаблановић регистровао странку "Партија косовских Срба" (ПКС)”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2022-12-11. 
  25. ^ „Partija kosovskih Srba: Učestali napadi Srpske liste”. www.rts.rs. 2017-06-05. Приступљено 2024-03-19. 
  26. ^ РТС (2017): Горан Ракић изабран за председника Српске листе
  27. ^ „Srpska lista odlučila da uđe u vladu Kosova Ramuša Haradinaja”. Blic.rs (на језику: српски). Beta. 9. 9. 2017. Приступљено 9. 9. 2017. 
  28. ^ РТВ (2017): Изабрана косовска влада са три српска министра
  29. ^ РТС (2019): Српска листа убедљива у српским срединама на Косову и Метохији
  30. ^ Radio KiM (2021): Konačni rezultati izbora: Samoopredeljenju 49,95 odsto glasova
  31. ^ РТВ (2022): Срби напуштају косовске институције док Приштина не примени споразуме
  32. ^ Политика (2023): Радоичић: Дајем оставку на место потпредседника Српске листе, о мојим акцијама Београд није знао
  33. ^ Политика (2023): Златан Елек нови председник Српске листе
  34. ^ РТС (2023): Златан Елек нови председник Српске листе
  35. ^ РТВ (2024): Посланицима Српске листе онемогућен улазак на седницу скупштине привремених институција у Приштини
  36. ^ „Kosovo election authority bans main ethnic Serb party from parliamentary vote”. Associated Press (на језику: енглески). 24. 12. 2024. Приступљено 24. 12. 2024. 
  37. ^ „Kosovo’s ethnic Serb party says its ban from a parliamentary election is ‘political violence’”. Associated Press (на језику: енглески). 24. 12. 2024. Приступљено 24. 12. 2024. 
  38. ^ „Demokracia: Usvojena žalba SL, CIK-u naloženo da overi listu”. Associated Press (на језику: српски). 25. 12. 2024. Приступљено 25. 12. 2024. 
  39. ^ РТС (2025): Коначни резултати избора на КиМ: Самоопредељење прво, Српској листи девет мандата
  40. ^ Политика (2025): Приштина: ЦИК потврдио коначне резултате избора: Самоопредељење 48, Српска листа девет мандата
  41. ^ „OEBS o odluci CIK-a: Osuđujemo akcije koje potkopavaju pravo Srpske liste na učešće na izborima”. Euronews. Приступљено 2025-12-02. 
  42. ^ Политика (2026): Конституисана скупштина у Приштини
  43. ^ „Lista Serbe dorëzon mandatet e deputetëve në Kuvendin e Kosovës” [Serb List hands over the MPs mandates to the Assembly of Kosovo] (на језику: Albanian). Telegrafi. 7. 11. 2022. 
  44. ^ „Pa paralajmërim, Lista Serbe kthehet në Kuvend – këta janë deputetët e rinj” [Without warning, Serb List returns to the Assembly – these are the new MPs] (на језику: Albanian). Telegrafi. 17. 11. 2022. 
  45. ^ „Estimation of Kosovo Population 2011” (PDF). Agjencia e Statistikave të Kosovës. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 09. 2020. г. Приступљено 24. 3. 2021. 
  46. ^ „Community Profile: Albanian Community” (PDF). European Centre for Minority Issues Kosovo (ECMI Kosovo). 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 12. 2018. г. Приступљено 24. 3. 2021. 
  47. ^ „ЦИК у Приштини: Српска листа убедљиво победила у првом кругу у 9 од 10 српских општина, у 17 општина други круг”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 14. 10. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Српска_листа_(Косово_и_Метохија)&oldid=30806013”