Српска општина Бихаћ
Српска општина Бихаћ | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Ентитет | ![]() |
Сједиште | Рипач |
Становништво | |
Географске карактеристике | |
Остали подаци | |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Српска општина Бихаћ је бивша општина Републике Српске, која се налазила у регији Крајине, на самој граници са Републиком Српском Крајином и општинама Доњи Лапац и Кореница. Формирана је 1991. године на територији бивше југословенске општине Бихаћ, а сачињавала су је српска насеља бихаћке општине. Формално је постојала је до потписивања Дејтонског споразума, а фактички је престала да постоји окупацијом западних дијелова Републике Српске, током акције Маестрал.
Настанак општине[уреди | уреди извор]
Према Закону о територијалној организацији и локалној самоуправи Републике Српске из 1994. године, једна од општина у Републици Српској је била и Општина Бихаћ која је укључивала насељена мјеста бивше југословенске општине Бихаћ, насељена српским народом.[а] Српска општина Бихаћ је формирана на конститутивном сједници скупштине Српске општине Бихаћ, 28. децембра 1991. године, а службено је конституисана доношењем Закона о образовању општине Бихаћ.[б] Након формирања Српска општина Бихаћ је постала дио Аутономне регије Крајина, са сједиштем у Бањалуци.
Географија[уреди | уреди извор]
Српска општина Бихаћ се налазила у западном дијелу Републике Српске, на самој граници са Републиком Српском Крајином. Граничила се са општинама, Грахово, Дрвар и Петровац у Републици Српској, и са Доњим Лапцем и Кореницом у Републици Српској Крајини. Најближе веће насељено мјесто је био Петровац, који је уједно представљао и центар ове регије. Сљедећа насеља су по формирању само општине, постала дио њене територије: Дољани, Грмуша, Горјевац, Дубовско, Злопољац, Јанковац, Калати, Липа, Лохово, Притока, Прашчијак, Рачић, Рајновци, Теочак, Србљани, Стјењани, Доња Гата, Бугар, већи дио насеља Рипач, Нове Четврти, Језеро и Грабеж и Клиса, као и мањи дијелови насеља гдје су Срби били у мањини, попут Кулен Вакуфа, Сокоца.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
У Рипчу је крајем 19. вијека откривено и истражено илирско сојеничко насеље. Међу налазима истичу се калупи за ливање бронзаних предмета, те глинене људске скулптуре. Постоје остаци римског и средњовијековног насеља. Средњовијековни град (бург) помиње се 1408. Био је у посједу Франкопана и Крбавских кнезова. У турске руке пао је 1591. године.
Усташе су током Другог свјетског рата у селу Бугар покупили све младе девојке, затворили их у школу и над њима "читав дан вршили силовања и оргијали". Кад се приближила ноћ, усташе су напустили село а сељаци су онда дошли, а девојке пустили из школе.[2] За вријеме Другог свјетског рата у Рајновцу је погинуло око двије стотине сељана. Њих стотинак, 1941. убиле су усташе и комшије муслимани. И данас им се кости налазе у Орашкој јами. Нико их никада није ни покушао извадити и сахранити. За вријеме посљедњег рата, углавном 1995. из села је погинуло, нестало или уморено двадесетак мјештана.[3]
Српска општина Бихаћ је токо одбрамбено-отаџбинског рата била зона одговорности 15. бихаћке лаке пјешадијске бригаде, Другог крајишког корпуса Војске Републике Српске.
Политичко уређење[уреди | уреди извор]
Начелник општине је представљао и заступао општину и вршио извршну функцију у Српској општини Бихаћ. Општинску администрацију поред начелника, чинила је и скупштина општине. Скупштина је бројала 11 одборника из редова странке СДС из Бихаћа и 21 предсједник мјесних одбора Српске демократске странке, као легитимни представници српског народа. Институционални центар Српске општине Бихаћ је било насеље Рипач, гдје су билисмјештени сви општински органи.
Повјереништво за Општину Бихаћ[уреди | уреди извор]
Повјереништво за Општину Бихаћ је формирано 1996. године на основу Тачке 2. Амандмана XXXV на Устав Републике Српске и Тачке 2. Одлуке о образовању повјереништава за општине односно подручја која су у цјелини или дјелимично ушла у састав Федерације БиХ. Повјереништво општине извршава налоге Народне скупштине, Предсједника Републике и Владе Републике Српске и врши послове из надлежности Скупштине општине и Извршног одбора ускладу са законом. Сједиште повјереништва је било у Бања Луци. Повјереништво је образовано у сљедећем саставу:[в]
- Ђуро Грбић, предсједник,
- Градимир Рађеновић,
- Бранко Вукадиновић,
- Ђуро Лакић,
- Раде Зорић,
- Мирослав Маричић,
- Раде Кончар.
Образовање[уреди | уреди извор]
Према Одлуци о привременом броју и просторном распореду основних школа у Републици Српској из 1994. којом се утврђује број и просторни распоред основних школа као и број издвојених одјељења основних школа у Републици Српској, на територији Српске општине Бихаћ, егзистирала је Основна школа „Стана Сучевић” са сједиштем у Рипчу и издвојеним одјељењима у Липи.[г] Одлуком о привременом броју, структури и просторном распореду средњих школа на територији Републике Српске из 1995. утврђено је да се средње образовање на територији Српске општине Бихаћ остварује кроз Средњу школу Бихаћ-Рипач, у којој је настава организована кроз смјер за електротехнику, трговину, угоститељство и туризам.[д]
Напомене[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
![]() |
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Закон о образовању општине Бихаћ (1993). |
Литература[уреди | уреди извор]
- Страњаковић, Драгослав (1991). Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945. Горњи Милановац.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Оснивање Српске општине Бихаћ 2. дио”. Јутјуб. Приступљено 29. 1. 2017.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 230.
- ^ „Бранко и коза, једини житеаи Рајновџа”. Политика. Приступљено 29. 1. 2017.