Српска православна црква Светог Николе у Сегедину

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Српска православна црква Светог Николе у Сегедину
Szent Miklós szerb ortodox templom (Szeged).JPG
Сегедин, православна црква
Опште информације
МестоСегедин
ОпштинаЧонград (жупанија)
Држава Мађарска
Време настанка1773.
Тип културног добраБарок, Класицизам, Цопф
ВласникСрпска православна црква
Надлежна институција
СедиштеСегедин
АдресаSzeged, Somogyi utca 3. 6720

Српска православна црква освећена за преношење моштију Светог Николе у Сегедину је једна најстарија грађевина подигнута у барокном стилу. Храм који је изграђен од 1773 до 1781 године је један најлепши споменик историје Срба у овом граду. Једна је од оне 5 цркве (Сириг, Деска, Нови Сентиван, Ходмезевашархељ), које су Срби подигли наком Велике сеобе Срба у жупанији Чонград.

Историјат цркве у Сегедину[уреди]

Сегедин је старо насеље на десној обали Тисе. По старим изворима постојало је у 12. веку, претпоставља се да је у њему било „словенских хришћана” и пре доласка Мађара. У 14. веку води се као утврђење у Чонградској жупанији, а средином 15. века у њему су одржавани угарски сабори. Сабору 1444. године присуствовао је и деспот Ђурађ Бранковић, који је у овом крају имао велике поседе насељене Србима. За време турске власти Срби су претежно живели у Паланки и Горњој вароши. После обнове Пећке патријаршије (1557) у Сегедину је било седиште „митрополита”-епископа за Бачку област. Тада је у вароши постојала српска православна црква, о којој нема изворних података. После ослобођења од Турака 1686. приликом Велике сеобе Срба у великом броју насељавају Паланку. Њихова старија црква у Горњем граду била је посвеђена св. архангелима Михаилу и Гаврилу. Подигнута на темељима цркве из турског доба о коме сведочи и Тевтер црквени (основатељно писмо) из 1727, док матичне књиге постоје тек од 1744. Године 1879, у великој поплави Сегедина, та црква је веома оштећена, а убрзо је и срушена. Садашња црква у Сегедину, у некадашњем пограду Паланка, посвећена је св. Николи. Грађена је у два маха, привремена црква мањих димензија подигнута је 1732. године. Било је покушаја 1762 године да се уз ту цркву догради торањ од тврдог материјала али због недостатка потребних дозвола ово није остварено. Касније када се српска заједница ојачала, помоћу донацијама имућних трговаца приступило зидању садашње цркве. Радови су започети 1773. године а до 1778 црква је била под сводом. Главни архитекта је био Јоанес Добич. Торањ је завршен 1781. Зидање торња су радили два немачка мајстора, а позлаћивање и украшавање торња је радио Михаило Соколовић будимски мајстор. Још у овој години су осветили 5 нових звона. Током 18. и 19. века Николајевска црква је богато даривана што се види по њеном инвентару. Године 1879 црква је знатно оштећена у катастрофалној поплави Сегедина, па је 1880-1881 генерално поправљена. Унутрашњи уређај и украшивање цркве је дуже трајало, тек 1805 цркву је осветио епископ Јован Јовановић, а споменица о овом чину чува се у женском делу цркве. Спољашњи изглед цкрве у пуној мери истиче барокну форму, са већ испољеним класицистичким елементима. Иконостас сегединсе цркве (његов доњи део) сликао је српски барокни мајстор Јован Поповић 1761 године, а првобитно се налазио у старој цркви. После подизања садашње цркве, црквена општина је ангажовала другог сада непознатог сликара, који је насликао остале композиције овог изразито високог рокајно разуђеног (у стилу рококоа) иконостаса. Цео иконостас је после велике поплаве 1881 године невешто пресликан. Том приликом је мало познати сликар Јован Ходина насликао у своду солеје зидну композицију „Стварање света”. На зидовима храма налази се још неколико икона из разних периода и са разних места. Најстарија је једна руска икона „Нерукотвореног образа Исуса Христа” (Вероникин убрус) рад је руског мајстора из Рубљовљеве школе са почетка 17 века. На јужном зиду налазе се још две иконе Пресвете Богородице које су Срби у Великој сеоби 1690 године донели са собом из старе Србије. Необична је и једна икона Богородице „Црна Мадона” која је из Египта и рад је коптског сликара где Христос и Богородица имају црначке ликове. Вредна су помена још две иконе чувеног барокног сликара Стефана Тенецког Крунисање Богородице. А у витринама налазе се старе богослужбене књиге и разни литургијски предмети кандила, свештени сасуди и покривачи. Према историјским подацима, чувена Светосавска химна „Ускликнимо љубавју”, настала је у Сегедину 1834. године, за време чувеног сегединског пароха Павла Стаматовића.

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  • Apró Ferenc – Péter László: Szeged útikönyv, Grimm kiadó. 2014. ISBN 978-963-9954-78-6. 92-93. стране
  • Balogh Ádám – Kaplan Pavle – Purosz Alexandrosz: Szegedi Görög Füzetek 8. – Szerbek és görögök a XVIII-XIX.- századi Szegeden – Adalékok a felsővárosi „kis cerkó” történetéhez (Magyarországi Görögök Kulturális Egyesülete Csongrád Megyei Helyi Csoport, Szeged. 2014. ISBN 978-963-12-1201-3. ISSN 2063-2762)
  • Csongrád Megye Építészeti Emlékei, szerkesztette: Tóth Ferenc, Szeged, 2000, Kiadja a Csongrád Megyei Önkormányzat, Felelős kiadó: Dr. Frank József. ISBN 978-963-7193-28-6. 371-372. стране
  • Csongrád megyei útikönyv, Szeged Tourist Idegenforgalmi Hivatal. 1984. ISBN 978-963-243-539-8. 138-140. стране
  • Динко Давидов: Иконе Српских цркава у Мађарској, Нови Сад, 1973, 12, 13, 20, 48, 64-66, 128-129, 151, 197-200, 229, 230. стране
  • Dujmov Milán – Szalai-Nagy Márta: Magyarországi ortodox templomok, A szerzők magánkiadása, Budapest. 2010. ISBN 978-963-08-0560-5. 74. страна
  • Kulturna istorija Srba u Mađarskoj [CD-ROM], Autor teksta: Dr. Dinko Davidov, Urednik: Milan Stepanov, Programer: Dejan Čičić, Dexsoft Multimedia, 1998
  • Nagy Márta: Ortodox ikonosztázionok Magyarországon, A szerző magánkiadása. 1994. ISBN 978-963-450-872-4. 32-33., 148-149. стране
  • Péter László: Szeged (Panoráma magyar városok sorozat), Panoráma kiadó. 1981. ISBN 978-963-243-186-4. ISSN 01034-1812 Parameter error in {{issn}}: Invalid ISSN., 82-83. стране
  • Somorjai Ferenc: Csongrád megye és Szeged, Medicina Könyvkiadó Rt. 1993. ISBN 978-963-243-655-5. 61-62. стране
  • Somorjai Ferenc: Egy kiemelkedő műemlék – A szegedi szerb templom, Szeged – A város folyóirata (Várostörténeti, kultúrális és közéleti magazin), 12. évfolyam 9. szám 2000. szeptember, Főszerkesztő: Zombori Mihály, Felelős szerkesztő: Tandi Lajos, Kiadja: A Szegedi Városi Televízió KHT., ISSN 0239-1384, 30-32. стране
  • Somorjai Ferenc: Szeged (harmadik, javított és bővített kiadás), Panoráma, Magyar városok sorozat, 2002, Medicina Könyvkiadó Rt., 98-102. стране
  • Стеван Ђурђевић: Срби у Сегедину - Отисак из Споменика CVIII, књига 10, Одељење друштвених наука Српске академије наука, Београд 1960

Референце[уреди]