Српска православна црква Св. Оца Николаја у Башаиду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска православна црква Светог Оца Николаја у Башаиду
Pravoslavna crkva u Bašaidu 01.JPG
Храм Светог Оца Николаја у Башаиду
Опште информације
Место Башаид
Општина Кикинда
Држава  Србија
Врста споменика Непокретно културно добро
Време настанка 1833.
Тип културног добра Споменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Међуопштински завод за заштиту споменика културе
Седиште Суботица
Адреса Трг Слободе 1 24000
Званични веб-сајт

Српска православна црква Светог Оца Николаја у Башаиду, месту у општини Кикинда, представља заштићено непокретно културно добро и сврстана је у категорију споменика културе.

Историја цркве[уреди]

Црква је саграђена 1833. године. На истом месту и пре тога постојала је црква за коју се зна да датира из 1788. године. Фотографије те прве цркве не постоје, али сачуван је запис који каже: ...храм св. Николаја од прошћа, 3 прозора, 2 врата проста , свода нема , покривен трском, порта незаграђена, торањ прост од дрвета , на њему звоно , гробље неограђено....

Изглед цркве[уреди]

Црква је изграђена од тврдог материјала (печене цигле) и на њој се може видети неколико грађевинских стилова: китњасти Војвођански барок, лађа са торњем у романском стилу, фасада у античком стилу (четири царска стуба на улазу), прозори који су у винзантијском (округластом) стилу. Дужина цркве је 40 метара, ширина 12 метара, а висина цркве са торњем износи 49 метара. Велика порта ограђена циглом и гвозденом оградом налази се око цркве. Црквени Иконостас урадио је чувени иконописац тог времена Павле Симић, родом из Новог Сада. Интересантан је податак да је иконостас и зидне иконе радио од 1860. до 1866. године, дакле пуних шест година. Дуборез иконостаса дело је Михајла Којића из Велике Кикинде, док је Јозеф Тетфен из Беча позлатио иконостас и певнице. [1]

Епископ Сава Трлајић[уреди]

Епископ Сава Трлајић службовао је у Башаиду од 1911. до 1927. године. Након службовања у Башаиду краљевским указом постављен је за секретара Светог архијерејског синода. Замонашио се 1929. године у манастиру Крушедол (Фрушка гора). Године 1930. изабран је за викарног епископа сремског, а 1934. године хиротонисан у чин епископа у Сремским Карловцима и постављен за епископа горњокарловачог са садиштем у Плашком. Мученички је пострадао 1941. године, за његов гроб се до данашњег дана не зна. За свеца је проглашен маја 2000. године у Београду у храму Светог Саве на Врачару. У част Саве Трлајића постављена је спомен плоча у самој Цркви.[2]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]