Српска радикална странка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска радикална странка
Srs-1.gif
Лого Српске радикалне странке
Скраћеница СРС
Председник Војислав Шешељ
Оснивач Војислав Шешељ и Томислав Николић
Заменик председника Немања Шаровић
Потпредседници Милорад Мирчић и Зоран Красић
Генерални секретар Наташа Јовановић
Председник извршног одбора Вјерица Радета
Слоган „Србија је вечна док су јој деца верна”
Основана 23. фебруар 1991.
Претходник Српски четнички покрет и највећи део Народне радикалне странке
Седиште Магистратски трг 3, Београд; Земун
 Србија
Новине Велика Србија
Број чланова  (децембар 2016) око 550.000
Идеологија српски национализам,
великосрпска идеја,
друштвени конзервативизам,
евроскептицизам,
русофилство,
евроазијство,
антиглобализам,
антикомунизам
Политичка позиција десница
Боје плава, бела
Химна Спрем’те се, спрем’те
Народна скупштина
22 / 250
Скупштина АП Војводине
10 / 120
Партијска застава
Serbian Radical Party flag.png
Званични веб-сајт

Српска радикална странка (скраћено СРС) парламентарна је политичка партија у Србији. Основана је 23. фебруара 1991. године уједињењем Српског четничког покрета (на чијем је челу Војислав Шешељ) и већег броја месних одбора Народне радикалне странке (које је предводио Томислав Николић).[1]

Према првим резултатима, странка је на парламентарним изборима 2016. освојила 22 посланичка мандата.[2]

Садржај

Оснивање[уреди]

Централа СРС — Зграда Магистрата у Земуну

Процес формирања Српске радикалне странке почео је иницијативом за оснивање Српског слободарског покрета, која је дошла од стране група идеолошких и политичких истомишљеника у Београду, 6. јануара 1990. године, потписивањем Оснивачког манифеста. Оснивачки конгрес Српског слободарског покрета одржан је 23. јануара 1990. године у Батајници и сматра се Првим отаџбинским конгресом Српске радикалне странке. Декларацијом о уједињењу Српског слободарског покрета и отцепљеног дела Српске народне обнове (странка која је настала из првог антикомунистичког удружења, друштва Сава у Новој Пазови, а коју је предводио Мирко Јовић, касније председник ове странке) на челу са Вуком Драшковићем, 14. марта 1990. године основан је Српски покрет обнове.

Српска радикална странка је основана у Крагујевцу 23. фебруара 1991. године. Настала је уједињавањем Српског четничког покрета (на чијем је челу био Војислав Шешељ) и највећег броја општинских одбора Народне радикалне странке (које је предводио Томислав Николић). На оснивачкој седници је за председника Српске радикалне странке изабран Војислав Шешељ, који је председник српских радикала и данас. Ова седница представља Други отаџбински конгрес Српске радикалне странке.

Организација[уреди]

Највиши орган Српске радикалне странке је Отаџбински конгрес, који се одржава редовно сваке четири године. Делегати Конгреса бирају председника странке и чланове Централне отаџбинске управе. Конгрес одлучује о Програму и Статуту Српске радикалне странке и дефинише смернице политичког деловања у наредном периоду.

Централна отаџбинска управа, коју сачињава 101 члан којег бира Конгрес, доноси најважније одлуке у области организације и функционисања Странке.

Председник Централне отаџбинске управе је Војислав Шешељ. Изабрани заменик председника био је Томислав Николић до 12. септембра 2008. године, односно искључења из странке због залагања за гласање за Споразум о стабилизацији и придруживању и покушаја промене идеологије странке. Потпредседници су Немања Шаровић (Шешељев заменик), Зоран Красић, Вјерица Радета и Милорад Мирчић.

Генерални секретаријат на свом челу има генералног секретара, ког бира Централна отаџбинска управа, који именује два заменика и осам чланова Генералног секретаријата. Генерални секретар странке је Наташа Јовановић.

Извршни одбор Српске радикалне странке је орган територијалне организације Странке. Председник Извршног одбора је Вјерица Радета.

Српска радикална странка у Црној Гори[уреди]

За више информација о Српској радикалној странци у Црној Гори, погледајте Странка српских радикала.

Српска радикална странка у Црној Гори формирана је у мају 1993. године. Пререгистрована је 1995. године од када носи назив Српска радикална странка др Војислав Шешељ. Српска радикална странка у Црној Гори има 21 општински одбор и 6 окружних одбора који су у надлежности Извршног одбора. У 13 црногорских општина Српска радикална странка је парламентарна странка. После 2000. године странка је била једно време забрањена, а касније поново успостављена под називом Странка српских радикала. За председника је изабран Душко Секулић, а за генералног секретара Бојан Струњаш. ССР је чланица Српске националне листе.

Српска радикална странка у Републици Српској[уреди]

За више информација погледајте: Српска радикална странка (Република Српска)

У Републици Српској постоје три странке које носе овај назив, а само једна има подршку централе из Београда:

  1. Српска радикална странка је настала након раскола у Српској радикалној странци „Др Војислав Шешељ” 2014. године. Председник је Драган Ђурђевић, а седиште је у Бијељини. Од 2014. једина има подршку СРС-а и Војислава Шешеља.[3]
  2. Српска радикална странка „Др Војислав Шешељ”, чији је председник Мирко Благојевић. У периоду 2004—2013. године имала подршку СРС-а и Војислава Шешеља.
  3. Српска радикална странка Републике Српске настала је од регионалног одбора СРС-а. Председник је Миланко Михајлица, а седиште је у Бањој Луци. У раздобљу 1992—2004. године имала је подршку СРС-а и Војислава Шешеља.

Српска радикална странка у Републици Српској Крајини[уреди]

Српска радикална странка у Републици Српској Крајини основана је 13. маја 1992. године, на збору у Вуковару. Убрзо су основани месни одбори у Славонији, Барањи, Далмацији, Лици, Кордуну и Банији.

Српска радикална странка Републике Српске Крајине је више пута подржавала Српску демократску странку на изборима.

На председничким изборима у Републици Српској Крајини, 1993. године, Српска радикална странка је подржала кандидата Српске демократске странке Милана Бабића.

Након протеривања српског становништва из Крајине, у хрватској војној операцији Олуја, Српска радикална странка у Србији је помогла рад Владе Републике Српске Крајине у прогонству.

Симболи[уреди]

Грб Српске радикалне странке је двоглави бели орао са четири оцила на штиту и укрштеним мачевима у канџама.

Химна Српске радикалне странке јесте песма Спрем’те се спрем’те четници.

Крсна слава Српске радикалне странке је православни празник Света три јерарха, који се празнује 12. фебруара.

Дан Српске радикалне странке јесте 23. јануар, дан када је одржан оснивачки конгрес Српског слободарског покрета, односно првобитни назив Српске радикалне странке.

Програм[уреди]

Српска радикална странка у свом програму наводи, као најзначајнији политички циљ, стварање Велике Србије (границе Карлобаг—Огулин—Карловац—Вировитица). Према Шешељевим речима, концепт Велике Србије представља смисао постојања странке.

Српска радикална странка се противи уласку Србије у Европску унију и НАТО. Залаже се за сарадњу са Русијом до односа какве са њом имају неки њени суседи (Белорусија, Казахстан), те сарадњу са Кином и Покретом несврстаних; такође се залаже за обнову суверенитета Србије над Косовом и Метохијом и поштовањем резолуције 1244. Српска радикална странка као важна програмска опредељења истиче и борбу против корупције и организованог криминала, смањење незапослености и сиромаштва и поништавање спорних приватизација.

Конгреси партије[уреди]

Први отаџбински конгрес[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Пети отаџбински конгрес[уреди]

Пети отаџбински конгрес Српске радикалне странке је одржан 23. јануара 2000. године у Сава центру у Београду. На њему је учествовало 817 делегата странке, а присуствовало је 3000 гостију. У радном председништву конгреса били су Војислав Шешељ, Томислав Николић, Никола Поплашен, Александар Вучић, Маја Гојковић, Драган Тодоровић, Момир Војводић, Мирко Благојевић, Јоргованка Табаковић, Гордана Булатовић, Драгољуб Стаменковић, Ратко Гонди, Гордана Поп Лазић, Зоран Красић, Огњен Тадић, Јован Дамјановић, Душко Секулић, Марко Спаић, Бранислав Блажић, Небојша Величковић и Стева Кесејић.[4]

Изборни резултати[уреди]

Изборни успех СРС на локалним изборима у Војводини 2004. године

Председнички избори[уреди]

Кандидат Српске радикалне странке за председника Србије на изборима који су одржани 21. септембра 1997. године је био Војислав Шешељ, а у првом изборном кругу најјачи противкандидат му је био Зоран Лилић, кандидат СПС-а. Шешељ је победио, али због излазности мање од 50 % избори су поновљени. На поновљеним изборима 7. децембра СПС је имао другог кандидата Милана Милутиновића, који је победио у другом кругу 21. децембра, а излазност је била изнад 50 %.

Кандидат Српске радикалне странке за председника Савезне републике Југославија на изборима 24. септембра 2000. био је Томислав Николић. Највећи број гласова на тим изборима освојили су Војислав Коштуница и Слободан Милошевић, а Николић је имао свега 5,88 % гласова.

На новим изборима за председника Србије, први пут у другом кругу били су Војислав Коштуница и Мирољуб Лабус (13. октобра 2002. године), а на поновљеним изборима (децембра исте године) другог круга није ни било. Војислав Шешељ је тада оба пута заузео треће место. Идуће године, 16. новембра 2003. године, кандидат СРС на новим председничким изборима био је Томислав Николић и он је победио кандидата ДОС-а, Драгољуба Мићуновића, али му победа није призната због недовољног одзива бирача.

Кандидат Српске радикалне странке за председника Србије, Томислав Николић, на председничким изборима 13. јуна 2004. освојио је 30,60 % и тиме победио у првом кругу, али је у другом кругу освојио 45,40 % док је његов противкандидат Борис Тадић освојио 53,24 % и постао председник Републике Србије.

Кандидат Српске радикалне странке за председника Србије Томислав Николић, на председничким изборима 20. јануара 2008. освојио је 40 % гласова — што је било више од било ког другог кандидата, a у другом кругу избора његов противкандидат је поново био Борис Тадић. Други круг председничких избора је био одржан 3. фебруара, када је Борис Тадић однео још једну победу над кандидатом радикала.

Председник Републике Србије
Избори Кандидат # № гласова (1. круг)  % # № гласова (2. круг)  % Резултат
1990 [а]Војислав Шешељ[а] Стагнација 5. 96.277 1,91 није изабран
1997 Војислав Шешељ Раст 2. 1.126.940 27,28 Раст 1. 1.733.859 49,1
1997 Војислав Шешељ Стагнација 2. 1.227.076 32,19 Пад 2. 1.383.868 37,57 није изабран
2002 Војислав Шешељ Пад 3. 845.308 23,24
2002 Војислав Шешељ Раст 2. 1.063.296 36,08
2003 Томислав Николић Раст 1. 1.166.896 46,23
2004 Томислав Николић Стагнација 1. 954.339 30,6 Стагнација 2. 1.434.068 45,4 није изабран
2008 Томислав Николић Стагнација 1. 1.646.172 39,99 Стагнација 2. 2.197.155 47,97 није изабран
2012 Јадранка Шешељ Пад 7. 147.793 3,78 није изабран
2017 Војислав Шешељ Раст 5. 149.578 4,47 није изабран
  Неуспели избори због излазности мање од 50 % која је била неопходна према тадашњем Изборном закону
Председник Савезне Републике Југославије
Избори Кандидат # № гласова (1. круг)  % # № гласова (2. круг)  % Резултат
2000 Томислав Николић 3. 289.013 5,88 није изабран

Парламентарни избори[уреди]

Народна скупштина Републике Србије
Избори № гласова  % од важећих № посланика Влада
1992 1.066.765 22,58
73 / 250
подршка Влади
1993 595.467 13,85
39 / 250
опозиција
1997 1.162.216 28,12
82 / 250
владајући
2000 322.333 8,60
23 / 250
опозиција
2003 1.056.256 27,61
82 / 250
опозиција
2007 1.153.453 28,60
81 / 250
опозиција
2008 1.219.436 29,46
78 / 250
опозиција
2012 180.558 4,61
0 / 250
опозиција
2014 72.303 2,01
0 / 250
опозиција
2016 306.052 8,10
22 / 250
опозиција

Избори 2007.[уреди]

Српска радикална странка је у 2007. години години била појединачно најјача политичка странка у Народној скупштини Републике Србије са 81 посланичким местом. Тај број, за један мањи од оног у претходном сазиву, обезбеђен је исходом ванредних избора за народне посланике одржаних 21. јануара те године.

Дана 8. маја 2007. године, заменик председника СРС и шеф посланичке групе радикала Томислав Николић, захваљујући гласовима коалиције Демократска странка Србије / Нова Србија и Социјалистичке партије Србије изабран је за председника Скупштине Србије. Међутим, након што је коалиција ДСС и НС постигла споразум са Демократском странком и Г17 плус о формирању Владе Србије, Николић је био принуђен да поднесе оставку 13. маја.

Избори 2008.[уреди]

У 2008. години, после председничких избора (када је Томислав Николић, са малом разликом, 3. фебруара у другом кругу изгубио од лидера демократа Бориса Тадића) и парламентарних избора (11. маја исте године), СРС је поново накратко била појединачно најјача политичка странка у парламенту са 78 посланичких места. Почетком септембра долази до великог раскола у странци због неслагања око Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом када су високи функционери странке у скупштини проклињали Томислава Николића. После подношења оставке на место заменика председника и место шефа посланичке групе, 5. септембра, Николић оснива засебан посланички круг под називом „Напред Србијо” (као изборни слоган). У посланички клуб прелази 18 посланика радикала међу којима су најпознатији Јоргованка Табаковић и генерал Божидар Делић, потпредседник Скупштине Србије. На седници Централне отаџбинске управе, 12. септембра, Томислав Николић и њему одани посланици су искључени из странке и средином октобра основали су нову — Српску напредну странку.

Српска радикална странка је између 2008. и 2012. била најјача опозициона странка у Скупштини Србије са 57 посланичких места.[5]

Раскол у странци[уреди]

Раскол у Српској радикалној странци догодио се почетком септембра 2008. године и резултовао је оснивањем нове странке на српској политичкој сцени — Српске напредне странке.

За почетак септембра месеца била је заказана седница Скупштине Србије, на чијем дневном реду се нашао, између осталог, и Споразум о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом. После неколико дана прихваћен је амандман радикала на Споразум, којим се каже да је Косово и Метохија саставни део Србије. Међутим, Председнички колегијум Српске радикалне странке 5. септембра (након налога лидера странке Војислава Шешеља) одбио је да да сагласност на то да СРС подржи Споразум у парламенту. Исте вечери, Томислав Николић поднео је оставку на функцију заменика председника странке и шефа посланичке групе. Три дана касније, 8. септембра, формирао је сопствену посланичку групу под називом „Напред Србијо”, којој је пришло 17 посланика радикала.

Централна отаџбинска управа Српске радикалне странке одржала је 12. септембра седницу на којој је једногласно донета одлука о искључењу Томислава Николића и њему оданих посланика из странке.

Тадашњи генерални секретар СРС, Александар Вучић, 15. септембра подноси оставку на све страначке функције. Ускоро је саопштио да се прикључује Томиславу Николићу у формирању Српске напредне странке, чија је оснивачка скупштина одржана 21. октобра.

Избори 2012.[уреди]

Парламентарни избори[уреди]

На парламентарне изборе 2012. године, Српска радикална странка је изашла доста ослабљена након раскола и одласка кључних функционера попут бившег заменика председника Томислава Николића и генералног секретара Александра Вучића, који су основали Српску напредну странку. Радикали су сваког дана организовали по један митинг у Србији, а свој завршни скуп организовали су на београдском Тргу Републике, 3. маја 2012. године. Носилац њихове изборне листе био је тадаљњи потпредседник др Александар Мартиновић.

У изборној ноћи, Центар за слободне изборе и демократију је најпре рекао да се Српска радикална странка налази тачно на изборном цензусу од 5 % гласова, те да се очекују нови резултати. На следећој конференцији, Марко Благојевић и Центар за слободне изборе и демократију саопштили су да Српска радикална странка ипак није успела да пређе изборни цензус; тако након 20 година постаје ванпарламентарна политичка партија.

Српска радикална странка је успела да пређе изборни цензус у АП Војводини, где је од 120 посланичких места добила 5.

Председнички избори[уреди]

Иако се дуго разматрало ко ће бити председнички кандидат Српске радикалне странке, а веровало се да ће то бити млади и перспективни потпредседник др Александар Мартиновић, управа странке је — на предлог председника Војислава Шешеља — прихватила кандидатуру његове супруге Јадранке Шешељ за највишу државну функцију.

Своју председничку кампању, Јадранка Шешељ је водила под слоганом „Верна Србији”. Почетком маја 2012. године, Јадранка Шешељ је објавила своју прву књигу Верна породици, верна Србији, чија је промоција одржана у Руском дому у Београду.

На председничким изборима, 6. маја 2012. године, Јадранка је освојила 3,78 % гласова.

Локални избори у Београду[уреди]

Изборну листу Српске радикалне странке у Београду предводио је потпредседник странке Немања Шаровић.

Српска радикална странка није успела да пређе изборни цензус у Београду, тако да после дугог времена нема ниједног одборника у главном граду Србије.

Избори 2014.[уреди]

16. марта 2014. одржани су ванредни парламентарни избори у Србији, као и локални избори у Београду. На изборној листи СРС за парламентарне изборе нашли су се и Младен Обрадовић (лидер покрета „Србски образ”) и Иван Ивановић (лидер СНП „Наши”). Странка СРС на парламентарним изборима поново није прешла цензус. Овај пут је освојила најмање гласова у својој историји — 2,01 %.[6] На локалним изборима у Београду, такође није прешла цензус, где је освојила 2,02 % гласова.[7]

Издавачка делатност[уреди]

Српска радикална странка, у складу са својим статутом, води и издавачку делатност преко предузећа „Друштво за производњу, издавачку делатност, трговину и услуге Велика Србија доо”, које је регистровано у Агенцији за привредне регистре 18. октобра 2000. године.[8]

Ово предузеће пре свега издаје званично гласило Српске радикалне странке, новине Велика Србија, али се бави и издавањем сабраних дела др Војислава Шешеља, као и многобројних књига других чланова странке.

Сабрана дела Војислава Шешеља за сада обухватају више од 116 књига. Неке од њих су:

  1. Време преиспитивања
  2. Хајка на јеретика
  3. Феноменологија балканског деспотизма
  4. Велеиздајнички процес
  5. Наркоманија Вука Манитога
  6. Политика као изазов савести
  7. Милан Панић мора пасти
  8. На међународној сцени
  9. Сучељавање са седмом силом
  10. Народни трибун
  11. Посланичке беседе
  12. Филипике четничког војводе
  13. Пали, жари, дедињски диздаре
  14. Црвени тиранин са Дедиња
  15. Да све српско буде као земунско
  16. Промена по вољи народа
  17. Без длаке на језику
  18. Моћ аргумената
  19. Фалсификована воља народа
  20. Влада националног јединства
  21. Србија под америчким бомбама
  22. Док патриоте обнављају издајници разарају
  23. Радикали се нису обрукали
  24. Паклени планови Запада
  25. Контрареволуционар у булдожеру револуције
  26. Досманлијски зулум над Србијом
  27. Континуитет радикалске доследности
  28. Главни Милошевићев политички робијаш
  29. Убиство министра одбране Павла Булатовића
  30. Досманлијски сејмени на Правном факултету

Активизам[уреди]

Влада Републике Српске Крајине у прогонству[уреди]

Након операције хрватске војске и полиције „Олуја”, 1995. године, у којој је дошло до припајања територија Републике Српске Крајине у Републику Хрватску, стотине хиљада српских избеглица је кренуло у Србију. Са њима је кренула и њихова Влада Републике Српске Крајине, сада у прогонству. Пошто нису наишли на разумевање југословенских власти и председника Србије Слободана Милошевића, Влада Републике Српске Крајине у прогонству је добила помоћ од Српске радикалне странке, која јој је уступила просторије у својој централи у Земуну, где је Влада наставила свој рад. Српска радикална странка је данас једина партија која признаје и подржава рад ове Владе, чији је тренутни председник, члан СРС и народни посланик док је странка била парламентарна Милорад Буха.

Подршка Садаму Хусеину[уреди]

Делегација Српске радикалне странке на челу са њеним председником др Војиславом Шешељем, а коју су још чинили и генерални секретар Александар Вучић и високи функционер Драган Тодоровић, 2001. године, отишла је у посету председнику Ирака Садаму Хусеину, где су изразили велико поштовање према њему и ирачком народу у борби против Сједињених Америчких Држава и глобализма. Војислав Шешељ се, осим са Садамом Хусеином, сусрео и са председником спољнополитичког одбора Бааса Халидом ел Хашаријем, потпредседником Владе Ирака Тари Казис, те министром унутрашњих послова Ирака Мухамедом Зибадом.

Подршка Муамеру ел Гадафију[уреди]

За време грађанског рата у Либији, 2011. године — као и НАТО интервенције у истом сукобу —, Српска радикална странка је организовала скуп у Дому синдиката, 9. априла 2011. године, под називом „Митинг подршке либијском народу и њиховом вођи Муамеру ел Гадафију”. На митингу су говорили функционери Српске радикалне странке и либијски држављани, који су послали поруку подршке либијском вођи и пуковнику Муамеру ел Гадафију.

Међународна сарадња[уреди]

Слободарска партија Аустрије[уреди]

Слободарска партија Аустрије је маја 2008. године потписала споразум о сарадњи са Српском радикалном странком. Делегацију Слободарске партије предводио је лично њен председник Хајнц-Кристијан Штрахе, који је недуго после тога говорио на митингу Српске радикалне странке на Тргу Републике.

Национални фронт (Француска)[уреди]

Српска радикална странка има пријатељске односе са партијом Национални фронт у Француској, чији је оснивач Жан-Мари ле Пен, а тренутни председник његова ћерка Марин ле Пен.

Праведна Русија[уреди]

Делегација Српске радикалне странке је потписала споразум о сарадњи са Праведном Русијом, 28. јануара 2010. године. Делегација радикала је у Русији боравила од 27. до 30. јануара 2010. године, а чинили су је Драган Тодоровић и Дејан Мировић. У име Српске радикалне странке, споразум је потписао тадашњи потпредседник Драган Тодоровић, а у име Праведне Русије потписао га је Николај Левичев, шеф посланичке групе те странке у Руској думи.

Либерално-демократска партија Русије[уреди]

Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ је велики пријатељ са лидером Либерално-демократске партије Русије Владимиром Жириновским. На позив Шешеља, Жириновски је више пута боравио у Србији деведесетих година.

Чланови[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Учествовао као кандидат Групе грађана.

Референце[уреди]

  1. „Статут” (PDF). srpskaradikalnastranka.org.rs. Српска радикална странка. 
  2. „Evo parlamenta 2016: Veća gužva, manja većina”. Б92. април 2016. Приступљено 25. 4. 2016. 
  3. „Војислав Шешељ, предсједник СРС, за Глас Српске: Благојевић и Поплашен неће моћи на изборе са мојим именом”. 
  4. Шешељ, Војислав (2002). Пети отаџбински конгрес. Српска радикална странка. Београд.
  5. Списак посланичких група. Народна скупштина Републике Србије. Приступљено 14. 9. 2008.
  6. http://www.rik.parlament.gov.rs/cirilica/Rezultati/Izbori2014Karte.pdf
  7. РТС :: Коначни резултати избора за Београд
  8. Подаци о предузећу „Велика Србија” на сајту Агенције за привредне регистре

Спољашње везе[уреди]