Српска саборна црква у Темишвару
 Српска саборна црква у Темишвару | |
|---|---|
.jpg) | |
| Основни подаци | |
| Оснивање | 1748. |
| Локација | |
| Место | Темишвар Румунија |
| Координате | 45° 45′ 28.58″ N 21° 13′ 39.40″ E / 45.7579389° С; 21.2276111° И |
Српска саборна црква у Темишвару (рум. Catedrala Ortodoxă Sârbă din Timișoara) је најважније црквено здање српске заједнице у Румунији. То је и престона црква Темишварске епархије. Црква се налази у самом „срцу” Темишвара. Са околним епархијским здањима она чини читав градски блок дуж западне стране Трга уједињења, најстаријег трга у граду.
Такође на Тргу уједињења, са леве и десне стране цркве, налазе се здање Владичанског двора епископа темишварског и зграда некадашње Српске куће. Сва три објекта проглашена су за споменике културе.
Историјат
[уреди | уреди извор]У Темишвару, као вековима највећем граду Баната, од давнина је постојала српска заједница и православна српска црква Светог великомученика Георгија. Дата црква приказана је и на старим ведутама Града, као и на грбу Темишварске епархије. Зграда је уништена у пожару 1737. године.[1]
Садашња Саборна црква, храма Вазнесења Господњег, подигнута је десетак година касније за време епископа Георгија Поповића. Изградња садашње Саборне цркве, започета 1745. године, а окончана је 1748. године. Темељи и зграда до крова изведени су од самог почетка у данашњем облику, а 1791. године надзидани су висински делови торњева, што 1748. године вероватно није било могуће због војних стратешких разлога: да не би ометали осматрање из тврђаве. У суштини црква је задржала свој првобитни изглед.[2]
Први иконостас, рад сликара Стефана Тенецког (резбар је непознат) замењен је 1843. године. Нови (садашњи) иконостас, рад је резбара Михаила Јанића и сликара Константина Данила. Од тада су на њему обављени искључиво рестаураторски и конзерваторски радови. Било је то најпре 1903. године, када је у храму радио тим стручњака, међу којима и Стеван Алексић, познати банатски сликар. Следећа обнова уследила је много касније, у раздобљу од 1993 до 1997, када је у храму радио тим Покрајинског завода Војводине за заштиту споменика културе из Новог Сада. Ову обнову финансирала је Црквена општина уз новчану помоћ Министарства за културу у Влади Србије.
Катедрални храм вековне Епархије темишварске био је заједнички за Србе и Румуне до Јерархијске поделе у Митрополији Карловачкој 1864. године. Године 1964. црква је добила статус споменика културе румунске државе.[3]
Црква данас
[уреди | уреди извор]Црква је данас у добром стању. Православна српска саборна црква је 1998. године свечано прославила своју 250. годишњицу. Црквена општина има у виду даљу дораду и обнову цркве и порте.
Објекти уз Саборну цркву
[уреди | уреди извор]Са леве и десне стране цркве, на Тргу уједињења, налазе се Зграда Владичанског двора епископа темишварског и зграда некадашње Српске куће. Сва три објекта проглашена су за споменике културе и значајна су за историју и културу Срба у Румунији.
Зграда Владичанског двора епископа темишварског је упечатљива грађевина на Тргу Уједињења. Налази се поред Саборне цркве и представља центар српског духовно-црквеног и културног живота. У овој згради је 1790. одржан Темишварски сабор. Зграду је подигао епископ Георгије Поповић између 1745. и 1747. године. У време епископа Георгија Летића, 1906. године фасаду је, у „новосрпском” стилу, рестаурирао архитекта Ласло Секељ,[4] чувени темишварски архитекта који је пројектовао многе сецесијске грађевине по граду.[5] У Владичанском двору се чувају значајна дела црквене уметности 17. и 18. века и богата библиографска колекција.
Некадашња Српска кућа такође је значајна за српску националну мањину. Налази се са друге стране Саборне цркве, на истом тргу. У њој се некада налазило седиште заједнице Срба у Румунији. Саграђена је 1821. године и у њој је, поред бројних познатих Срба, живео Милош Црњански, чија се биста налази одмах поред куће, у порти цркве. У Српској кући било је седиште Женске добротворне задруге, Женског интерната, Српске секције Гимназије „Константин Дијаконович Лога”, Кола српске омладине и Српске основне православне вероисповедне школе (коју је завршио и сам Црњански).[6]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Зграда Владичанског двора епископа темишварског, поред цркве -
Црква изблиза -
Унутрашњост српске саборне цркве -
Српска саборна црква (у средини), зграда Владичанског двора (лево) и некадашња Српска кућа (десно) -
Иконостас саборне цркве -
Кров Владичанског двора
_mit_Kirche_und_Gesch%C3%A4ftshaus_in_Timi%C8%99oara.jpg)
Види још
[уреди | уреди извор]- Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Темишвару
- Црква Светог великомученика Георгија у Темишвару
- Темишвар
- Срби у Румунији
- Румунска саборна црква у Темишвару
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Saborna crkva u Temišvaru na Lazarevu subotu”. Kao na dlanu. 10. 4. 2015. Приступљено 2025-11-12.
- ^ Dedović, Dragoslav (15. 7. 2023). „Temišvar – grad pesnika, trgova, raznih čuda i pizdulica”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-11-10.
- ^ „Piata Unirii”. Timisoara-info. новембар 2009. Архивирано из оригинала 16. 06. 2021. г. Приступљено 2025-11-10.
- ^ Подаци са инфо табле са ознаком статуса споменика културе, на згради Владичанског двора
- ^ „Temišvar”. Centar za zemljanu arhitekturu. 2015-01-02. Приступљено 2025-11-13.
- ^ V, L. (2024-12-31). „Srpska kulturna baština u Rumuniji: Primeri Arada i Temišvara -”. Архивирано из оригинала 14. 04. 2026. г. Приступљено 2025-11-10.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Srpska Pravoslavna Crkva u Rumuniji - Temisvar / Saborna crkva”. www.rastko.rs. Приступљено 2025-11-13.
- Temisvar.com - све о Темишвару на српском језику
- Срби у Румунији од раног средњег века до данашњег времена
- Званична презентација града Темишвара
- Историјат цркве[мртва веза]
