Српске земље

Из Википедије, слободне енциклопедије

Српске земље је појам који се односи на српске средњовековне државе које су постојале до османског освајања Балкана,[1] као и на државе и територије из каснијих периода[2][3][4] које су већински биле настањене Србима или биле значајне за политичку историју српског народа.

Пре доласка на Балкан[уреди]

Прве државе на Балкану[уреди]

Српске земље до турског освајања[уреди]

Српске државе крајем 14. века

Од 16. века до 1918.[уреди]

Овај чланак је део серије о
Србима
Serbian Cross.svg

Од 1918. до 1944.[уреди]

Од 1944. до распада Југославије[уреди]

Распад Југославије[уреди]

Српске државе, 1991-1995.

Модерне српске земље[уреди]

Српске земље 1998. године
Српске земље 2010. године (приказано незванично стање - Република Србија не признаје самопроглашену државу Косово и сматра је делом своје територије)

Списак српских краљевина[уреди]

Срби су у току своје историје створили неколико краљевина на темељима различитих традиција.

Краљевина Дукља (1077—1142.; 120? - 12??)[уреди]

Прва српска краљевина створена је у Дукљи за време Михаила Војислављевића 1077. године.

Нестала је када се последњи краљ из лозе Војислављевића одрекао краљевског венца, мада је поново заживела за време Вукана Немањића и његових синова Ђорђа и Стефана, али само титуларно, у оквиру државе Немањића. Вукан и његови синови су носили звање „краља у Зети“.

Краљевина Рашка / Краљевина Србија (1217—1345.)[уреди]

Друга српска краљевина створена је у Рашкој за време Стефана Првовенчаног 1217. године.

Престала је да постоји 1345. године када се Стефан Душан прогласио за цара.

Сремска краљевина (1282—1325.)[уреди]

Сремска краљевина је била краткотрајна српска држава са центром у Доњем Срему (Мачви). Основао ју је краљ Стефан Драгутин, кога је наследио његов син Стефан Владислав II, након чије владавине је ова држава престала да постоји.

Прилепско краљевство (1365—1395.)[уреди]

Прилепско краљевство је настало распадом Српског царства на подручју западне Македоније. Овом државом су владали Вукашин Мрњавчевић (од 1365. до 1371. године) и његов син Марко.

Краљевина Босна (1377—1463.)[уреди]

Последња средњовековна српска краљевина настала је 1377. године када се у манастиру Милешева над моштима светог Саве за краља овенчао Стефан Твртко I Котроманић.

Престала је да постоји 1463. године под налетима Турака који су погубили последњег босанског краља Стефана Томашевића.

Краљевина Србија (1882—1918.)[уреди]

Прва српска краљевина у новом веку створена је у Србији 1882. године када се за краља прогласио Милан Обреновић.

Престала је да постоји стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (каснија Краљевина Југославија) 1918. године.

Краљевина Црна Гора (1910—1918.)[уреди]

Друга српска краљевина у новом веку проглашена је 1910. године, на педесетогодишњицу владавине Николе I Петровића.

Ушла је у састав Краљевине Србије 1918. године одлуком Подгоричке скупштине, а исте године се ствара и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (каснија Краљевина Југославија) 1918. године.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца / Краљевина Југославија (1918—1941.)[уреди]

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца створена је 1918. године, а преименована је у Краљевину Југославију 1929. године. Била је заједничка краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а њени краљеви су били из српске владарске династије Карађорђевић.

Формалне краљевине[уреди]

Током хабзбуршке управе у српским земљама постојале су три хабзбуршке територије претежно настањене Србима које су формално носиле назив краљевине, али су имале статус хабзбуршких покрајина, а не посебних или аутономних држава. Прва је била Краљевина Славонија, која је постојала од 1699. до 1868. године, друга Краљевина Србија, која је постојала од 1718. до 1739. године, а трећа Краљевина Босна, која је постојала од 1718. до 1739. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. [1], Приступљено 25. 4. 2013.
  2. [2], Приступљено 25. 4. 2013.
  3. [3], Приступљено 25. 4. 2013.
  4. [4], Приступљено 25. 4. 2013.

Литература[уреди]