Српски Итебеј
Српски Итебеј | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Средњобанатски |
Општина | Житиште |
Становништво | |
— 2011. | 1.969 |
— густина | 17/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 34′ 03″ С; 20° 42′ 51″ И / 45.5676° С; 20.7143° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 70 m |
Површина | 112,8 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 23233 |
Позивни број | 023 |
Регистарска ознака | ZR |
Српски Итебеј (мађ. Szerbittabé) је насеље у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1612 становника (према попису из 2011. било је 1969 становника).
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље је настало 1221. године. Документи о овом насељавању се чува у Државном историјском архиву у Будимпешти. У архиву Ватикана постоје подаци из 1332, 1337. године, где на основу спискова сакупљен одређени порез (десетина). И овде је забележен назив места ITTEBE. Итебеј се спомиње и у Крушевачком поменику 1319. године.
Итебеј је 1764. године православна парохија у Елемирском протопрезвитерату.[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место "Итебе" налази у Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[2] Када је 1797. године пописан православни клир у "Итебеју" су пописана четири свештеника, који су се служили само српским језиком, изузев ђакона који је знао и мађарски језик. Били су то пароси, поп Николаје Бедричић, поп Симеон Церњански (рукоп. 1763), поп Јован Лонгинов (1782), поп Трифун Рајић (старији; 1785) те ђакон и учитељ Трифун Рајић (млађи; 1796).[3]
Са градњом православне цркве започело се 1765. године а завршена је 1769. године. Иконостас је завршио Димитрије Поповић — сликар Великобечкеречки 1777. године.
Католичку цркву су саградили велепоседник Имре Јеноваји (Jenovay Imre) и парламентарни посланик Пал Демко (Demkó Pál) крајем XIX. века; освећена је 23. септембра 1898. oд чанадског бискупа Шандор Дежефи (Dessewffy Sándor) .[4]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Српски Итебеј живи 1919 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,1 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 907 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,65.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 1 | 3 | ||
80+ | 16 | 41 | ||
75—79 | 50 | 72 | ||
70—74 | 59 | 107 | ||
65—69 | 64 | 84 | ||
60—64 | 64 | 93 | ||
55—59 | 44 | 54 | ||
50—54 | 87 | 87 | ||
45—49 | 107 | 71 | ||
40—44 | 85 | 83 | ||
35—39 | 63 | 75 | ||
30—34 | 100 | 55 | ||
25—29 | 77 | 69 | ||
20—24 | 82 | 71 | ||
15—19 | 87 | 75 | ||
10—14 | 65 | 65 | ||
5—9 | 72 | 61 | ||
0—4 | 61 | 55 | ||
Просек : | 39,1 | 44,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 986 | 326 | 552 | 70 | 35 | 3 |
Женски | 1.040 | 167 | 546 | 281 | 43 | 3 |
УКУПНО | 2.026 | 493 | 1.098 | 351 | 78 | 6 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 519 | 292 | 10 | 4 | 106 |
Женски | 277 | 144 | 0 | 0 | 52 |
УКУПНО | 796 | 436 | 10 | 4 | 158 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 18 | 22 | 5 | 11 |
Женски | 0 | 3 | 35 | 3 | 2 |
УКУПНО | 0 | 21 | 57 | 8 | 13 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 1 | 27 | 8 | 8 |
Женски | 1 | 1 | 3 | 21 | 9 |
УКУПНО | 2 | 2 | 30 | 29 | 17 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 0 | 0 | 3 | |
Женски | 2 | 1 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 5 | 1 | 0 | 3 |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Католичка црква
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
- ^ Országos Hírlap, Будимпешта, год. II, бр. 262, стр.6.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.