Пређи на садржај

Српски Итебеј

Координате: 45° 34′ 03″ С; 20° 42′ 51″ И / 45.5676° С; 20.7143° И / 45.5676; 20.7143
С Википедије, слободне енциклопедије
Српски Итебеј
Православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаЖитиште
Становништво
 — 2011.Пад 1.969
 — густина17/km2
Географске карактеристике
Координате45° 34′ 03″ С; 20° 42′ 51″ И / 45.5676° С; 20.7143° И / 45.5676; 20.7143
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина70 m
Површина112,8 km2
Српски Итебеј на карти Србије
Српски Итебеј
Српски Итебеј
Српски Итебеј на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23233
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Српски Итебеј (мађ. Szerbittabé) је насеље у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1612 становника (према попису из 2011. било је 1969 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

Насеље је настало 1221. године. Документи о овом насељавању се чува у Државном историјском архиву у Будимпешти. У архиву Ватикана постоје подаци из 1332, 1337. године, где на основу спискова сакупљен одређени порез (десетина). И овде је забележен назив места ITTEBE. Итебеј се спомиње и у Крушевачком поменику 1319. године.

Итебеј је 1764. године православна парохија у Елемирском протопрезвитерату.[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место "Итебе" налази у Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[2] Када је 1797. године пописан православни клир у "Итебеју" су пописана четири свештеника, који су се служили само српским језиком, изузев ђакона који је знао и мађарски језик. Били су то пароси, поп Николаје Бедричић, поп Симеон Церњански (рукоп. 1763), поп Јован Лонгинов (1782), поп Трифун Рајић (старији; 1785) те ђакон и учитељ Трифун Рајић (млађи; 1796).[3]

Са градњом православне цркве започело се 1765. године а завршена је 1769. године. Иконостас је завршио Димитрије Поповић — сликар Великобечкеречки 1777. године.

Католичку цркву су саградили велепоседник Имре Јеноваји (Jenovay Imre) и парламентарни посланик Пал Демко (Demkó Pál) крајем XIX. века; освећена је 23. септембра 1898. oд чанадског бискупа Шандор Дежефи (Dessewffy Sándor) .[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Српски Итебеј живи 1919 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,1 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 907 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,65.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 5.376
1953. 5.013
1961. 4.634
1971. 4.058
1981. 3.281
1991. 2.873 2.812
2002. 2.405 2.539
2011. 1.969
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
1.881 78,21%
Мађари
  
255 10,60%
Роми
  
119 4,94%
Југословени
  
26 1,08%
Хрвати
  
10 0,41%
Румуни
  
6 0,24%
Албанци
  
4 0,16%
Македонци
  
3 0,12%
Словаци
  
2 0,08%
Црногорци
  
1 0,04%
Украјинци
  
1 0,04%
Немци
  
1 0,04%
Бугари
  
1 0,04%
непознато
  
9 0,37%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  4. ^ Országos Hírlap, Будимпешта, год. II, бр. 262, стр.6.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]