Српски Милетић

Српски Милетић
Српски Милетић;
	Православна црква у Српском Милетићу.
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Општина	Оџаци
Становништво
— 2011.	3.038
— густина	80/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 33′ 30″ С; 19° 12′ 08″ И / 45.558442° С; 19.202122° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	90 m
Површина	37,7 km2
	Српски Милетић Српски Милетић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	25244
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO

Српски Милетић (мађ. Szerbmilitics, нем. Berauersheim) је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, у Србији.

Историја[уреди | уреди извор]

Српски Милетић се први пут под тим именом помиње 1786. године. У мађарским записима село се назива Rácz-Militics или Militics, а у немачким Milititsch или Berauersheim. Године 1733. у Рац Милетићу има 160 домова а православни свештеници су: Адам Ћосић, Василије Милетић, Василије Јовановић, Петар Лукић и Василије Сабадуш.^[1] Насеље Српски Милетић се везује за сеобу Срба. Срби који су дошли на просторе данашњег Милетића бавили су се сточарством и земљорадњом. Село је добило име по имућном човеку Милети (или породици Милетић), који је касније био и управитељ села.

Царица Марија Терезија је, већ започету, колонизацију становништва из западних крајева Хабзбуршке монархије у слабо насељену Војводину интензивирала у огромној размери. Стотине хиљада људи предвиђено је за пресељење. Придошли Немци су већином били из Шварцвалда, а мањи део је дошао из Палатината и Бадена. Било је и оних који су дошли и из Мајнца, Трира, Лорене, Сара и Хохензолена. Немци су били уписани у црквеним књигама Оџацима и пре колонизације. Уз то, развојачењем дела Војне границе поставило се питање решавања статуса великог броја милитара са њиховим породицама. У овом политичко-економско-социјалном, конфесионалном и демографском оквиру одиграло се насељавање пустаре Милетић и Овсеница Србима из прекодунавских крајева 1745. године. Са доста квалитетних ораница и лепим пашњацима Српски Милетић развијало се налик суседним насељима сличне судбине: прве три године ослобођени феудалних и државних давања, а затим до 1770. године обавезе су узимане према Трауновом урбару и ерарским прописима.

Православни храм Св. апостола и јеванђелиста Матеја саграђен је 1750. године, а 1754. године је освећен. Иконостас је обновљен 1890. године захваљујући Стевану Грађанском, тадашњем председнику црквене општине. Колаудација и освећење оправљене богомоље обављено је 1892. године. Браћа Стеван и Димитрије Грађански су у то време држали фабрику кудеље у месту, и бавили су се хуманитарним радом.^[2] Та кудељара је радила и 1940. године, када су јој били хитно потребни ужарски помоћници.^[3] Покренуо је Стеван као саборски посланик, 1891. године на нивоу митрополије Карловачке "Фонд за помагање сиромашних школа и општина", оснивачким прилогом од 100 ф.^[4] За Фонд Св. Саве доделио је још 100 ф., а истакао се и 1899. године прилогом од 100 ф. за зидање православне цркве у Сантову.^[5] Земљорадња и сточарство су била главна занимања становништва што је чинило окосницу економског потенцијала Монархије очекивану са овог некадашњег предијума, сада коморског добра.

Године 1808. у месту је православни парох поп Василије Стефановић а учитељ Прокопије Јокић.^[6]

У време цара Јосифа, наследника царице Марије Терезије у Српски Милетић је досељено још Немаца. Временом је дошло до потпуног губљења српске популације. По извештају из 1818. године у месту доминирају католици са 1766 душа, православних је дупло мање - 800, док је само четири Јевреја.^[7] Број Немаца у Српском Милетићу је нагло порастао 1820. године број Немаца је био 1898, а 1836. године 2216. Године 1936. Милетић је чисто немачко село са 765 кућа и 3837 становника. Ипак, насеље је кроз векове сачувало име Српски Милетић. Захтев за изградњу католичке цркве је поднет 1810. године, али је изградња одложена до 1816. године. Црква је завршена 1824. године. Огранак Културбунда је основан 1926. године. Организација је интензивно учествовала у свим областима културе. Омладина је учила немачке народне песме, позоришне представе и други културни догађаји су били на немачком језику, јер је циљ био одржање матерњег језика и оживљавање националне свести. Након пораза Немачке у Другом светском рату Немци из Српском Милетића су расељени. Године 1946. у село су досељени људи из Лесковца и његове околине.

Овде се налазе црква Светог апостола и јеванђелисте Матеје у Српском Милетићу, Српски Милетић (слатинско станиште) и ФК Задругар Српски Милетић.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. било је 3038 становника (према попису из 2008. било је 3538 становника). У насељу има 1100 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.

У насељу Српски Милетић 2002. живело је 2878 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 40,2 година (38,9 код мушкараца и 41,4 код жена). Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	4.089
1953.	4.000
1961.	4.453
1971.	3.839
1981.	3.764
1991.	3.663	3.592
2002.	3.538	3.675
2011.	3.038	3.173

Етнички састав према попису из 2002.‍^[9]

Срби	3.240	91,57%
Црногорци	52	1,46%
Југословени	45	1,27%
Хрвати	22	0,62%
Мађари	20	0,56%
Роми	16	0,45%
Македонци	10	0,28%
Словаци	5	0,14%
Словенци	4	0,11%
Немци	3	0,08%
Русини	2	0,05%
Румуни	2	0,05%
Украјинци	1	0,02%
Муслимани	1	0,02%
непознато	25	0,70%

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	27	26
80+	16	34
75—79	31	67
70—74	80	127
65—69	96	116
60—64	93	115
55—59	84	82
50—54	166	141
45—49	151	137
40—44	114	124
35—39	127	112
30—34	104	97
25—29	136	110
20—24	126	123
15—19	126	131
10—14	90	91
5—9	91	100
0—4	76	71
Просек :	38,9	41,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	821	819	1.127	1.098	1.124	1.144	1.163

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	213	283	215	270	97	62	14	4	4	1	3,04

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.477	447	894	77	57	2
Женски	1.542	311	906	271	50	4
УКУПНО	3.019	758	1.800	348	107	6

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	680	273	15	0	152
Женски	348	54	1	0	116
УКУПНО	1.028	327	16	0	268
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	33	63	14	43
Женски	1	3	66	11	6
УКУПНО	4	36	129	25	49
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	4	3	31	10	3
Женски	4	3	9	26	34
УКУПНО	8	6	40	36	37
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	28
Женски	3	0	0	11
УКУПНО	8	0	0	39

Збирка слика[уреди | уреди извор]

Католичка црква
Средиште Српског Милетића

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
^ "Школски лист", Сомбор 1891.
^ "Време", Београд 1940.
^ "Српски сион", Карловци 1891.
^ "Школски лист", Сомбор 1899.
^ Никола Шимић: "Логика сербскако језика", Будим 1808.
^ Istvan Horvat: "Tudomanyos Gyüjtemeny, (Wissenschaftl. Sammlung.) hung, Том 4", Buda 1818.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.

[2] "Школски лист", Сомбор 1891.

[3] "Време", Београд 1940.

[4] "Српски сион", Карловци 1891.

[5] "Школски лист", Сомбор 1899.

[6] Никола Шимић: "Логика сербскако језика", Будим 1808.

[7] Istvan Horvat: "Tudomanyos Gyüjtemeny, (Wissenschaftl. Sammlung.) hung, Том 4", Buda 1818.

[8] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[9] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[10] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе