Српски Милетић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српски Милетић
Srpski Miletić, Orthodox Church.jpg
Православна црква у Српском Милетићу.
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Оџаци
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3038
 — густина 94/км2
Географске карактеристике
Координате 45°33′20″ СГШ; 19°12′17″ ИГД / 45.5555° СГШ; 19.204666° ИГД / 45.5555; 19.204666Координате: 45°33′20″ СГШ; 19°12′17″ ИГД / 45.5555° СГШ; 19.204666° ИГД / 45.5555; 19.204666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 90 м
Површина 37,7 км2
Српски Милетић на мапи Србије
Српски Милетић
Српски Милетић
Остали подаци
Поштански број 25244
Позивни број 025
Регистарска ознака SO

Српски Милетић (мађ. Szerbmilitics) је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, Војводини, Србија.

Историја[уреди]

Српски Милетић се први пут под тим именом помиње 1786. године. У мађарским записима село се назива Rácz-Militics или Militics, а у немачким Milititsch или Berauersheim. Насеље Српски Милетић се везује за сеобу Срба. Срби који су дошли на просторе данашњег Милетића бавили су се сточарством и земљорадњом. Село је добило име по имућном човеку Милети, који је касније био и управитељ села. Царица Марија Терезија је, већ започету, колонизацију становништва из западних крајева Хабзбуршке монархије у слабо насељену Војводину интензивирала у огромној размери. Стотине хиљада људи предвиђено је за пресељење. Придошли Немци су већином били из Шварцвалда, а мањи део је дошао из Палатината и Бадена. Било је и оних који су дошли и из Мајнца, Трира, Лорене, Сара и Хохензолена. Немци су били уписани у црквеним књигама Оџацима и пре колонизације. Уз то, развојачењем дела Војне границе поставило се питање решавања статуса великог броја милитара са њиховим породицама. У овом политичко-економско-социјалном, конфесионалном и демографском оквиру одиграло се насељавање пустаре Милетић и Овсеница Србима из прекодунавских крајева 1745. године. Са доста квалитетних ораница и лепим пашњацима Српски Милетић развијало се налик суседним насељима сличне судбине: прве три године ослобођени феудалних и државних давања, а затим до 1770. године обавезе су узимане према Трауновом урбару и ерарским прописима. Храм Св. апостола и јеванђелиста Матеја саграђен је 1750. године, а 1754. године је освећен. Иконостас је обновљен 1890. Године захваљујући Стевану Грађанском, тадашњем председнику црквене општине. Земљорадња и сточарство су била главна занимања становништва што је чинило окосницу економског потенцијала Монархије очекивану са овог некадашњег предијума, сада коморског добра. У време цара Јосифа, наследника царице Марије Терезије у Српски Милетић је досељено још Немаца. Временом је дошло до потпуног губљења српске популације. Број Немаца у Српском Милетићу је нагло порастао 1820. године број Немаца је био 1898, а 1836. године 2216. 1936. године Милетић је чисто немачко село са 765 кућа и 3837 становника. Ипак, насеље је кроз векове сачувало име Српски Милетић. Захтев за изградњу католичке цркве је поднет 1810. године, али је изградња одложена до 1816. године. Црква је завршена 1824. године. 1926. године. Огранак Културбунда је основан 1926. године. Организација је интензивно учествовала у свим областима културе. Омладина је учила немачке народне песме, позоришне представе и други културни догађаји су били на немачком језику, јер је циљ био одржање матерњег језика и оживљавање националне свести. Након пораза Немачке у Другом светском рату Немци из Српском Милетића су расељени. 1946. године у село су досељени људи из Лесковца и околине Лесковца.

Овде се налази Српски Милетић (слатинско станиште).

Демографија[уреди]

Према попису из 2011. било је 3038 становника (према попису из 2008. било је 3538 становника). У насељу има 1100 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.

У насељу Српски Милетић 2002. живело је 2878 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 40,2 година (38,9 код мушкараца и 41,4 код жена). Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.089
1953. 4.000
1961. 4.453
1971. 3.839
1981. 3.764
1991. 3.663 3.592
2002. 3.538 3.675
2011. 3.038 3.173
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.240 91,57 %
Црногорци
  
52 1,46 %
Југословени
  
45 1,27 %
Хрвати
  
22 0,62 %
Мађари
  
20 0,56 %
Роми
  
16 0,45 %
Македонци
  
10 0,28 %
Словаци
  
5 0,14 %
Словенци
  
4 0,11 %
Немци
  
3 0,08 %
Русини
  
2 0,05 %
Румуни
  
2 0,05 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Муслимани
  
1 0,02 %
непознато
  
25 0,70 %


Збирка слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]