Српски сроднички односи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска култура
Grb Nemanjica mini transparent.png
Живот и обичаји
Уметност
Споменици
Разно

Српски сроднички односи проистичу из сродства (крвног, грађанског, тазбинског, пријатељског, духовног) и српски језик је врло богат речима када су у питању родбински односи. Неки термини се не могу наћи и превести у једној речи на многе друге језике, укључујући и друге словенске језике.

Врсте сродства[уреди]

Сродство, у правном смислу, дефинише се као правом призната веза између два или више лица између којих постоје одређена права и обавезе. У српском народу, осим сродства признатог по државном праву постоји и сродство по црквеном праву (духовно сродство). Стога, постоје следеће врсте сродства: крвно (природно), грађанско (по усвојењу), тазбинско и пријатељско (двородно) и духовно (кумство).

Крвно сродство или природно сродство се заснива рођењем и постоји између лица која проистичу једно од другог (нпр. отац и син) или од заједничког претка (нпр. брат и сестра). Сродници који проистичу једни од других чине замишљену праву линију (лат. linea recta) која може бити усходна (нпр. син → отац → деда...) или нисходна (нпр. деда → отац → син...). Ако сродници проистичу од заједничког претка онда је то побочна линија (лат. linea collateralis). Побочно сродство може бити и полуродно уколико сродници имају само једног заједничког претка (нпр. полубраћа и полусестре). Ако им је заједнички предак отац онда су консангвини, а ако је мајка онда су утерини.

Грађанско сродство или сродство по усвојењу не настаје природним путем (рођењем), већ вештачким односно правним путем (усвојењем). Постоји потпуно усвојење (лат. adoptio plena), које се изједначава у потпуности са крвним сродством, и непотпуно усвојење (лат. adoptio minus plena), где настаје само сродство између усвојиоца и усвојеника (не и њихових сродника).

Тазбинско сродство (лат. affinitas) настаје закључењем брака и то је сродство између једног брачног друга и сродника другог брачног друга (нпр. зет и ташта, снаха и свекар, маћеха и пасторак, дедина друга жена и унук њеног мужа). Пријатељско сродство настаје такође закључењем брака и постоји између сродника једног и сродника другог брачног друга (нпр. свастика и девер, заова и шурак, свекрва и таст). Црквено право сврстава тазбину и пријатељство под двородно сродство, а познаје још и трородно сродство (између једног брачног друга и двородних сродника другог; између сродника једног брачног друга и двородних сродника другог).[1]

Духовно сродство постоји између кума, кумчета и њихових сродника у правим нисходним линијама, као и мајке кумчета, при чему се кум и његова жена узимају за једно лице.[2] Кум је духовни отац.

Степени и колена[уреди]

Постоје два начина за израчунавање (компутацију) крвног сродства: грађанско или цивилно израчунавање (лат. computatio civilis) и природно израчунавање (лат. computatio naturalis). Првим се утврђују степени, а другим колена.

Грађанско израчунавање врши се на основу правила римског права садржаног у изреци: Quod sunt generationis, tot sunt gradus (колико има рођења, толико има степена). У правој линији, степен сродства се израчунава од потомака ка претку или обратно (нпр. први степен су отац/мајка и син/кћерка, други степен су деда/баба и унук/унука, трећи степен су прадеда/прабаба и праунук/праунука итд.). У побочној линији је сложеније утврђивање удаљености сродства. Ту се узима у обзир број рођења са обе стране линије, изузимајући заједничког претка. Тако, брат и сестра су други степен побочног сродства јер их од заједничког претка дели њихова два рођења, први рођаци су четврти степен побочног сродства јер их од заједничког претка дели четири рођења (рођење њихових родитеља, затим њихово рођење), ујак и нећак су трећи степен побочног сродства јер их од заједничког претка дели три рођења (рођење ујака, рођење ујакове сестре и њеног сина тј. нећака). У побочној линији нема првог степена сродства.

Природно израчунавање у правој линији врши се као код цивилног израчунавања. Колена се израчунавају од потомака ка претку или обратно (нпр. прво колено су отац/мајка и син/кћерка, друго колено су деда/баба и унук/унука итд.). Код побочног сродства је другачије, ту се израчунава одстојање само са једне стране. Ако је на једној страни одстојање веће до заједничког претка, онда се узима у обзир само веће одстојање. Тако, брат и сестра су прво колено, први рођаци су друго колено, ујак и нећак су друго колено. Природно израчунавање присутно је у обичајном праву и канонском праву, мада нпр. Српска православна црква израчунава крвно сродство и сва друга сродства по степенима.

Називи сродника[уреди]

Родитељи[уреди]

Родитељи су две особе различитог пола, отац и мајка детета:

Браћа и сестре родитеља и њихови супружници:

  • Стриц или чича, чика, ћић — очев брат;
  • Стрина — супруга очевог брата (није у крвном сродству);
  • Стричева друга жена — особа женског пола, која замењује стрину у случају да се стриц, после развода или након што је његова супруга преминула, поново ожени (није у крвном сродству);
  • Ујак — мајчин брат;
  • Ујна — ујакова жена (није у крвном сродству);
  • Ујакова друга жена — особа женског пола, која замењује ујну у случају да се ујак, после развода или након што је његова супруга преминула, поново ожени (није у крвном сродству);
  • Тетка — очева или мајчина сестра;
  • Теча или тетак — теткин муж (није у крвном сродству);
  • Теткин други муж — особа мушког пола, која замењује течу у случају да се тетка, после развода или након што је њен супруг преминуо, поново уда (није у крвном сродству).

Потомци[уреди]

Сродници по правој нисходној линији (потомци):

  • Син — мушко дете родитеља;
  • Кћи, кћерка или ћерка — женско дете родитеља;
  • Пасторак — син очухове жене или маћехиног мужа из претходног брака или ванбрачне везе;
  • Пасторка — кћерка очухове жене или маћехиног мужа из претходног брака или ванбрачне везе;
  • Унук — синовљев или кћеркин син;
  • Унука — синовљева или кћеркина кћерка;
  • Праунук — унуков или унукин син;
  • Праунука — унукова или унукина кћерка;
  • Чукунунук — праунуков или праунукин син;
  • Чукунунука — праунукова или праунукина кћерка;
  • Беле пчеле — деца чукунунука.

Потомци заједничких родитеља или само једног заједничког родитеља:

  • Брат — син истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
  • Сестра — кћи истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
  • Полубрат – брат другој деци само по оцу или по мајци;
  • Полусестра – сестра другој деци само по оцу или по мајци.

Преци[уреди]

Сродници по правој усходној линији[3] (преци):

Генерација Назив Однос
0 Син, ћерка Мушко односно женско дете
1 Отац, мајка Родитељи, две особе различитог пола
2 Деда, баба Родитељи оца или мајке
3 Прадеда, прабаба Родитељи деда и баба
4 Чукундеда, чукунбаба Родитељи прадеда и прабаба

Постоје разни називи наврдеда, курђел, аскурђел, курлебало, сукурдов, парђипан, ажмикур, курајбер, бели орао, који су наводно народни изрази за претке у петој и старијим генерацијама, али је једини извор за те називе роман Милорада Павића Предео сликан чајем. Једини назив који постоји у старијим изворима је аскурђел, без одређеног степена сродства.[4]

Рођаци[уреди]

  • синовац (братанац, братић) и синовка/синовица (братаница/братичина) — братов син или кћи другом брату (сестри);
  • нећак (нетијак) и нећака (нећакиња) — син или ћерка рођеног брата (сестрин син или кћи у односу на ујака (мајчиног брата); братов син у односу на стрица (очевог брата));
  • сестрић и сестричина — син или кћи једне сестре у односу на другу браћу или сестре;
  • братанац или братаница — братов син или кћи;
  • стричевић или стричевна — дете једног брата детету другог брата;
  • братић, братучед, теткић — стричев син; теткин син;
  • рођаковић или рођаковићка — рођаков син или кћи.

Најчешће се, осим када је потребно детаљно објаснити, за сроднике на истом нивоу породичног стабла каже једноставно „рођак“ или „брат“, односно „рођака“, „родица“ или „сестра“. У случају да се каже само „брат“, односно „сестра“, може се додати да је „од тетке“, „од стрица“ итд. у случају да је син/кћерка тетке односно стрица. У случају да се каже само „рођак“, тада се углавном не додаје да ли је од стрица, тетке и сл. али се често дода да је „први“ рођак/рођака, „други“ рођак/рођака, у зависности од удаљености најближег сродника у породичном стаблу (нпр. први рођаци су деца од две сестре или брата или сестре и брата, други рођаци су деца од два прва рођака, итд.).

Тазбина и пријатељство[уреди]

Двородно сродство (тазбина и пријатељство):

  • Очух — муж мајке за њену децу из претходног брака или ванбрачне везе;
  • Маћеха — очева жена његовој деци из претходног брака или ванбрачне везе;
  • Бабин други муж — бабин муж из другог брака, који није деда унуцима своје жене;
  • Дедина друга жена — дедина жена из другог брака, која није баба унуцима свог мужа;
  • Свекар — мужевљев отац;
  • Свекрва — мужевљева мајка;
  • Таст или пунац — женин отац;
  • Ташта или пуница — женина мајка;
  • Зет — ћеркин или сестрин муж;
  • Снаха или снаја — синовљева, унукова или братова жена;
  • Девер — мужевљев брат;
  • Јетрва — жена мужевљевог брата;
  • Заова — мужевљева сестра;
  • Својак или свак — мужевљеве сестре муж;
  • Шурак или шурјак или шура — женин брат;
  • Шурњаја или шурнаjа или шурjакиња — жена жениног брата;
  • Свастика — женина сестра;
  • Пашеног, пашанац или свак, баџа/o, шогор — муж женине сестре;
  • Свастић односно свастичина — син односно ћерка женине сестре;
  • Пријатељ или прика — отац кћеркиног мужа или синове супруге;
  • Прија — мајка кћеркиног мужа или синове супруге.

Кумство[уреди]

Духовно сродство (кумство):

  • Кум (ж. кума) — духовни отац детету при крштењу (кума и кум узимају се као једно лице); и сведоци на венчању зову се кумови;
  • Кумче или кумић — дете у односу на кума који га је крстио;
  • Кумашин и кумашинка — венчани супружници у односу на сведоке свог венчања (кумове).

Остало[уреди]

  • Посмрче — дете рођено после очеве смрти;
  • Посвојче, нахранче, нахранко, нахранка или усвојеник, усвојеница — усвојено дете;
  • Копиле или Копилче — дете коме се не зна отац (ова реч се користи и у увредљивом контексту);
  • Сироче — дете коме су умрли родитељи;
  • Познанче или пожњак — дете старијих родитеља;
  • Нахоче, наход, находник, нахоткиња — нађено дете;
  • Удовац - мушкарац чија је жена умрла;
  • Удовица - жена чији је муж умро.

Референце[уреди]

  1. Члан 18. Брачних правила Српске православне цркве (II допуњено и исправљено издање Светог архијерејског синода, Београд, 1994)
  2. Члан 20. Брачних правила Српске православне цркве
  3. http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1030/MartaBjeleticTerminologijaKrvnogSrodstvaUSrpskohrvatskomJeziku.pdf?sequence=1
  4. http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/2640409/sa-kolena-na-koleno-od-belog-orla-preko-kurajbera-do-dede.html