Српски устанак (1149—1152)
| Српски устанак (1149—1152) | |||
|---|---|---|---|
| |||
Српски устанак (1149—1152) је устанак српског народа против Византијског царства.
Устанак је подстакао принц норманске Сицилије, Руђер II, са циљем да преусмери ресурсе византијског цара Манојла I Комнина током његове кампање за поновно освајање острва Крф, које су Нормани заузели претходне године.[1]
Српски побуњеници су први пут напали византијску територију 1149. године, охрабрени од стране Руђера II, док је Манојло био заокупљен опсадом Крфа.[2] Манојло је покушао да се освети Србима пред крај године, али није успео да се са њима упусти у отворену борбу. Наредне године, Манојло је успео да поново успостави византијску власт у Србији, а Урош II, велики жупан Србије, обновио је своју заклетву служења Манојлу.[3]
Међутим, до 1154. године, Уроша је свргнуо са власти његов брат Деса, коме је Краљевина Угарска помогла да завлада Србијом. Када је Манојло стигао са својим војскама, и Урош и Деса су му положили заклетве верности, а Манојло је вратио Уроша на престо као свог вазала, чиме је окончан сукоб.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Magdalino, Paul (2002). The empire of Manuel I Komnenos: 1143 - 1180 (1. paperback ed изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52653-1.
- ^ Longnon, Jean (1973). „Les premiers ducs d'Athènes et leur famille”. Journal des savants. 1 (1): 61—80. ISSN 0021-8103. doi:10.3406/jds.1973.1278.
- ^ Istorija srpskog naroda: knj. Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371) (на језику: српски). Srpska književna zadruga. 1981.
- ^ Међународни научни скуп Стефан Немања-Свети Симеон Мироточиви: историја и предање : септембар 1996 : примљено на VII скупу Одељења историјских наука, одржаном 30. септембра 1998 (на језику: српски). Srpska akademija nauka i umetnosti. 2000. ISBN 978-86-7025-298-1.
