Српско планинарско друштво

Из Википедије, слободне енциклопедије

Српско планинарско друштво (СДП) је прва планинарска организација у Србији основана 27. маја 1901. у Београду, на иницијативу чланова Српског геолошког друштава.

Интересовање за планинарство почело се развијати у Србији у другој половини XIX века. Посебан утицај су извршили: књижевник Љубомир Ненадовић пишући 1850. у својим новинама Шумадинки о свјим пењањима на планине у Србији; биолог Јосиф Панчић изводећи од 1856. групне одласке у планине Србије са својим питомцима.; превод књиге E. Réclusa, Historie d‘une montagne (Шта прича планина, Београд 1900).

Први председник СДП био је Јован Жујовић, а потпредседник Алекса Станојевић. Резултат друштвене активности било је засађивање шумског појаса око Београда и изградња планинарског павиљона 1903 на Авали.

После прекида рада у периоду од 1912—18, организација је обновљена 1922 у Београду. На скупштини 3. децембра 1922. СДП је постало повереник Зимско-спортског савеза за Србију и донело одлуку о оснивању првих смучарских секција, организовању смучарских курсева и првих смучарских такмичења у Србији. Тиме, а нарочито подизањем планинарског дома на Копаонику, ветзало је за себе развој смучарства у Србији. Вршене су прве маркације путева и стаза у планинама: Авала, Космај, Букуља, Тара, Копаоник, Гоч, Жељин, Бесна Кобила, Кукавица, Ртањ, Сува и Стара планина.

Године 1927. делатност је проширена на туристичку привреду. Оснивајући своје подружнице по Србији, СДП је настојало на организовању истих у Црној Гори и Македонији. Оно је поред централног друштва у Београду обухватало и 13 подружница са 1434 члана.[1]

Најчешћа активност представљали су групни излети. Неколико чланова је извело пењачке туре у Проклетијама, Дурмитору и гусловенском делу Апла. Поред дома Душана Митровића на Авали и планинарско-смучарског дома на Копаонику, СПД је располагало и са планинарским кућама на Бесној Кобили, Космају, Голији, Кукавици, Букуљи, Руднику, Дивчибарама, Гочу и склоништима на Ртњу и Тари.

Приредило је и прву планинарску изложбу 1924. у Београду.

После Априлског рата 1941, СДП је прекинуло свој рад.

Референце[уреди]

  1. Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1977.

Литература[уреди]

  • E. Réclus: Шта прича планина, Београд 1900;
  • Алекса Станојевић: Планина и спорт, Београд 1923;
  • А. Васић и Д, Кривокапић:Шар планина, Београд 1932;
  • Р. Димитријевић: Књига о планини, Београд 1938;
  • Б. Гушућ и Б. Церовић:Дурмитор, 1938;
  • Прва југословенска планинарска изложба аматерске фотографије, Београд 1939;
  • Р. Стефановић: Означавање планинарских стаза и путева, Београд 1939;
  • Б. Церовић: Прегледна карта Копаоника, Београд 1940.