Срце

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Срце (вишезначна одредница).
Овај чланак је о уопштени чланак о овом органу. За људски орган, погледајте људско срце.
Срце
Heart anterior exterior view.jpg
Људско срце
Детаљи
Систем Циркулацијски
Аорта,[а] Плућно стабло, десна и лева плућна артерија[б] Десна коронарна артерија, лева главна коронарна артерија[в]
Горња шупља вена, Доња шупља вена,[г] Десна и лева плућна вена,[д] Велика срчана вена, Средња срчана вена, Мала срчана вена, Предње срчане вене.[ђ]
Nervus accelerans, Nervus vagus
Показатељи
Грејова анатомија p.526
MeSH A07.541
TA A12.1.00.001
FMA 7088
Анатомска терминологија
Пресек грађе срца
Анатомија паука. Срце је означено бројем 1.

Срце је шупљи мишићни орган у телу животиња, са основном функцијом у циркулацији течности кроз организам.[1] Налази се у левом делу грудног коша. Људско срце има масу 200-425 грама. Срце је грађено од срчаног мишићног ткива. Добро је покривено што му осигурава довољно хране и кисеоника. Срце је подељено мишићним зидом на леву и десну страну.. Свака страна се дели на два дела - мањи је преткомора, а већи комора. Срчани залисци регулишу пролазак крви из преткоморе у комору. Они имају улогу вентила: пропуштају крв у једном смеру, из преткоморе у комору. Ток крви који пролази из преткоморе у комору затвара срчане залиске па враћање крви није могуће.[2][3][4]

Анатомија срца[уреди]

Computer generated animation of a beating human heart
Компјутерски генерирани откуцаји људског срца (пресек)

Срце има четири шупљине: две преткоморе и две коморе. У медицини се често користи израз „десно“ и „лево“ срце. Десно срце је десна преткомора и комора; у десну преткомору долази венска крв из тела која се кроз десну комору пумпа у плућа. Крв из десног срца у плућа води плућна артерија (у њој се налази венска крв, а зове се артерија зато јер је правило да су сви крвни судови који иду од срца према периферији „артерије“).

У плућима се из крви издваја угљен диоксид, а крв се снабдјева кисеоником. Таква прочишћена крв је сад артеријска те из плућа долази у леву преткомору плућним венама (иако садрже артеријску крв зову се вене јер долазе с периферије у срце). Из леве преткоморе артеријска крв даље иде у леву комору па у артерију „аорту“ која је носи у цело тело. Будући да лево срце пумпа артеријску крв у цело тело (а десно срце венску крв само у плућа), у левом срцу су притисци три пута већи и његови зидови су дебљи и јачи.

Латински назив за преткомору је atrium (атријум), комора је ventriculus (вентрикула), а „зид“ који дели десно и лево срце (срчана преграда) назива се септум. Због постојања септума нема контакта између две преткоморе и две коморе, иначе би дошло до мешања венске и артеријске крви. Између преткоморе и коморе се налази сужење (вентил или лат. valvula) са залисцима (залистак се на латинском језику зове cuspis). Залисци спречавају враћање крви из коморе у преткомору. У десном срцу се налазе три таква залиска па се валвула назива „трикуспидална валвула“ или валвула с три кусписа. У левом срцу су између преткоморе и коморе два залиска па је то бикуспидална (или митрална јер личи на бискупову митру) валвула.

Залисци се такође налазе на излазу из комора у плућну артерију и аорту. Ако се због било којег разлога крв враћа назад кроз валвулу у преткомору то се назива инсуфицијенција валвуле. Реч инсуфицијенција долази од латинске речи за „недовољно“. Дакле, валвула је недовољно функционална да би спречила враћање крви натраг.

Уколико због поремећаја срце треба обавити већи рад него што је нормално, срчани зидови се задебљавају. Две фазе рада срца су систола и дијастола. Систола је испумпавање, а дијастола пуњење крвљу.

Назив[уреди]

Именица «срце» настала је од прасловенске речи *sьrdьko[5], која је настала од праиндоевропске *ḱērd.

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Од срца ка телу
  2. Артерије које садрже крв без кисеоника, од срца ка плућима
  3. Подршка срца самој крви
  4. Од тела ка срцу
  5. Вене које садрже крв са кисеоником – од плућа ка срцу
  6. Вене које одводе крв из самог срца

Референце[уреди]

  1. Taber, Clarence Wilbur; Venes, Donald (2009). Taber's cyclopedic medical dictionary. F a Davis Co. стр. 1018—23. ISBN 0-8036-1559-0. 
  2. Sofradžija A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8. 
  3. Međedović S.; Maslić E.; Hadžiselimović R. (2002). Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-222-6. 
  4. Guyton, A.C. & Hall, J.E. (2006) Textbook of Medical Physiology (11th ed.) Philadelphia: Elsevier Saunder ISBN 0-7216-0240-1
  5. Фасмер М. Этимологический словарь русского языка. — Прогресс. — М., 1964–1973. — Т. 3. — С. 605-606.

Литература[уреди]

  • Hall, John (2011). Guyton and Hall textbook of medical physiology (12th изд.). Philadelphia, Pa.: Saunders/Elsevier. ISBN 978-1-4160-4574-8. 
  • Longo, Dan; Fauci, Anthony; Kasper, Dennis; Hauser, Stephen; Jameson, J.; Loscalzo, Joseph (11. 8. 2011). Harrison's Principles of Internal Medicine (18 изд.). McGraw-Hill Professional. ISBN 978-0-07-174889-6. 
  • Susan Standring; Neil R. Borley; et al., ур. (2008). Gray's anatomy : the anatomical basis of clinical practice (40th изд.). London: Churchill Livingstone. ISBN 978-0-8089-2371-8. 
  • Nicki R. Colledge; Brian R. Walker; Stuart H. Ralston, ур. (2010). Davidson's principles and practice of medicine (21st изд.). Edinburgh: Churchill Livingstone/Elsevier. ISBN 978-0-7020-3085-7. 

Спољашње везе[уреди]