Срђан Алексић
| Срђан Алексић | |
|---|---|
 Смртовница Срђану Алексићу | |
| Пуно име | Срђан Алексић |
| Датум рођења | 9. мај 1966. |
| Место рођења | Требиње СФРЈ |
| Датум смрти | 27. јануар 1993. (26 год.) |
| Место смрти | Требиње Република Српска ( Република БиХ) |
Срђан Алексић (Требиње, 9. мај 1966. — Требиње, 27. јануар 1993.) је био српски глумац аматер и пливачка нада, познат по томе што је изгубио живот бранећи суграђанина муслимана од батинања.
Биографија[уреди | уреди извор]
Срђан Алексић рођен је у Требињу. Отац Раде Алексић је био кошаркашки тренер. Мајка Мира, рођена у Приједору, рано је умрла. Срђанов брат је погинуо у удесу моторним змајем, изнад Петровог поља, у близини Требиња.
Срђан се аматерски бавио глумом за шта је добио и више награда, а наставио је глумити и у току Рата у Босни и Херцеговини, у представи „Сан ратне ноћи“. Такође је био пионирска пливачка нада тадашње Југославије. У рату је био припадник Војске Републике Српске. Преминуо је 27. јануара 1993. године.
Смрт[уреди | уреди извор]
Дана 21. јануара 1993. године, група припадника Војске Републике Српске је легитимисала особе на требињској пијаци. Након што су установили да је једна од легитимисаних особа Ален Главовић, Бошњак, почели су га малтретирати и тући. Тада је Срђан прискочио у помоћ Главовићу, а четворица војника су, уместо Главовића, кундацима пушака претукли Срђана. Од задобијених батина Срђан је пао у кому, и преминуо је 27. јануара 1993. године. Један од нападача на Срђана је погинуо током рата, док су остали осуђени на по 28 месеци затвора. Срђанов отац је у читуљи написао:
Умро је вршећи своју људску дужност.
После рата[уреди | уреди извор]
Срђану Алексићу је постхумно додељена Повеља Хелсиншког комитета за људска права у Босни и Херцеговини.
Улица Великих дрвета у Сарајеву је петнаест година након Срђанове смрти названа по његовом имену. У образложењу је наведено:
Без људи као што је Срђан Алексић и њихових херојских дјела, човјек би изгубио наду у људскост а без ње наш живот не би имао смисла.
Пролаз у Змај-Јовиној улици у Новом Саду је назван по Срђану и ту ће бити постављена спомен-плоча у његову част. У Панчеву је 2010. постављена спомен-плоча, тада су медији пренели да је један пролаз добио његово име[1] иако никада није донета званична одлука о именовању пролаза.[2]
Ален Главовић данас живи у Шведској, ожењен је и има двоје деце. Сваке године посећује Требиње, Срђанов гроб и његовог оца.
Године 2007, Радио-телевизија Србије је снимила и емитовала документарни филм о Срђану Алексићу под називом Срђо.
Требињско позориште Слово, чији је Алексић био члан, извело је 28. децембра 2008. године представу Епилог у његово сећање. Представу је режирао Предраг Ћурић, а улогу Срђана Алексића играо је Ал-Друби Кристијан, млади глумац из Србије.
Председник Републике Србије Борис Тадић је 14. фебруара 2012. године одликовао постхумно Срђана Алексића златном медаљом Милош Обилић за испољену храброст и дело личног херојства.
Председник Републике Српске Милорад Додик га је 9. јануара 2013. одликовао Орденом части Републике Српске са златним зрацима.[3] Од октобра 2013. године једна улица у Београду је понела његово име.[4]
Филм Кругови, режисера Срдана Голубовића инспирисан је судбином Срђана Алексића. [5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Панчево се одужило Срђану Алексићу”. politika.rs. 08. 11. 2010.
- ^ „Пролаз Срђана Алексића, Панчево”. улицепанчева.срб. 28. 7. 2020.
- ^ „Додик постхумно одликовао Срђана Алексића”. Слободна Европа. Приступљено 09. 01. 2013.
- ^ „Нови Београд добио улицу Срђана Алексића (16. октобар 2013)”. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2013. Приступљено 16. 10. 2013.
- ^ „Још једна награда за филм Кругови”. akter.co.rs. Архивирано из оригинала на датум 10. 09. 2013. Приступљено 01. 04. 2014.
Библиографија[уреди | уреди извор]
 |
Викиновости имају новост(и) за чланак Срђан Алексић. |