Срђан Алексић
| Срђан Алексић | |
|---|---|
 Смртовница Срђану Алексићу | |
| Датум рођења | 1966. |
| Место рођења |
Требиње СФРЈ |
| Датум смрти | 27. јануар 1993. |
| Место смрти |
Требиње Република Српска (Република БиХ) |
Срђан Алексић (1966 — 1993) је био Србин из Требиња, глумац аматер и пливачка нада, познат по томе што је изгубио живот бранећи суграђанина муслимана од батинања.
Биографија[уреди]
Срђан Алексић рођен је у Требињу. Отац Раде је био кошаркашки тренер. Мајка Мира, рођена Приједорчанка, рано је умрла, а брат му је погинуо у удесу моторним змајем, изнад Петровог поља, у близини Требиња.
Срђан се аматерски бавио глумом за шта је добио и више награда, а наставио је глумити и у току Рата у Босни и Херцеговини, у представи „Сан ратне ноћи“. Такође је био пионирска пливачка нада тадашње Југославије. У рату је био припадник Војске Републике Српске. Преминуо је 27. јануара 1993. године.
Смрт[уреди]
Дана 21. јануара 1993. године, група припадника Војске Републике Српске је легитимисала особе на требињској пијаци. Након што су установили да је једна од легитимисаних особа Ален Главовић, Бошњак који је био војно способан, а продавао је шверцоване панталоне на требињској пијаци, почели су га малтретирати и тући. Тада се Срђан умешао, јер је тезга била у његовом власништву, а четворица војника су кундацима пушака претукли Срђана. Од задобијених батина Срђан је пао у кому, и преминуо је 27. јануара 1993. године. Срђанов отац је у читуљи написао:
„Умро је вршећи своју људску дужност.”
Један од нападача на Срђана је погинуо током рата, док су остали осуђени на по 28 месеци затвора.
После рата[уреди]
Срђану Алексићу је постхумно додељена Повеља Хелсиншког комитета за људска права у Босни и Херцеговини.
Улица Великих дрвета у Сарајеву је петнаест година након Срђанове смрти названа по његовом имену. У образложењу је наведено:
„Без људи као што је Срђан Алексић и њихових херојских дјела, човјек би изгубио наду у људскост а без ње наш живот не би имао смисла.”
Пролаз у Змај-Јовиној улици у Новом Саду је назван по Срђану и ту ће бити постављена спомен-плоча у његову част. У Панчеву је 2010. постављена спомен-плоча, а пролаз у центру града добио је његово име.[1]
Ален Главовић данас живи у Шведској, ожењен је и има двоје деце. Сваке године посећује Требиње, Срђанов гроб и његовог оца.
Године 2007, Радио-телевизија Србије је снимила и емитовала документарни филм о Срђану Алексићу под називом „Срђо“.
Требињско позориште „Слово“, чији је Алексић био члан за живота, извело је 28. децембра 2008. године представу „Епилог“ у његово сећање. Представу је режирао Предраг Ћурић, а улогу Срђана Алексића играо је Ал-Друби Кристијан, млади глумац из Србије.
Председник Републике Србије Борис Тадић је 14. фебруара 2012. године одликовао постхумно Срђана Алексића златном медаљом Милош Обилић за испољену храброст и дело личног херојства.
Председник Републике Српске Милорад Додик га је 9. јануара 2013. одликовао „Орденом части Републике Српске са златним зрацима“.[2] Од октобра 2013. године једна улица у Београду је понела његово име.[3]
Филм Кругови, режисера Срдана Голубовића инспирисан је судбином Срђана Алексића. [4]
Референце[уреди]
- ^ „Панчево се одужило Срђану Алексићу”. politika.rs. 08. 11. 2010.
- ^ „Додик постхумно одликовао Срђана Алексића”. Слободна Европа. Приступљено 09. 01. 2013.
- ^ „Нови Београд добио улицу Срђана Алексића (16. октобар 2013)”. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2013. Приступљено 16. 10. 2013.
- ^ „Још једна награда за филм Кругови”. akter.co.rs. Архивирано из оригинала на датум 10. 09. 2013. Приступљено 01. 04. 2014.
Библиографија[уреди]
 |
Викивести имају вест(и) за чланак Срђан Алексић. |
