Пређи на садржај

Срђан Алексић

С Википедије, слободне енциклопедије
Срђан Алексић
Пуно имеСрђан Алексић
Датум рођења(1966-05-09)9. мај 1966.
Место рођењаТребиње, СР БиХСФР Југославија
Датум смрти27. јануар 1993.(1993-01-27) (26 год.)
Место смртиТребињеРепублика Српска
Одликовања

Срђан Алексић (Требиње, 9. мај 1966 — Требиње, 27. јануар 1993) био је српски глумац аматер и пливач, познат по томе што је изгубио живот бранећи пријатеља муслимана.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Срђан Алексић рођен је у Требињу. Отац Раде Алексић је био кошаркашки тренер. Мајка Мира, рођена у Приједору, рано је умрла. Срђанов брат је погинуо у удесу моторним змајем, изнад Петровог поља, у близини Требиња.

Срђан се аматерски бавио глумом за шта је добио и више награда, а наставио је глумити и у току рата у Босни и Херцеговини, у представи „Сан ратне ноћи”. Такође је био био пионир у пливању тадашње Југославије.

Алексић је преминуо 27. јануара 1993. године.

Дана 21. јануара 1993. група четири униформисана војника ВРС-а истјерала је Алена Главовића, Бошњака, да изађе из кафића на Тргу слободе прекопута полицијске станице,[1] и почели да га малтретирају и туку. [2] Главовић је био комшија Алексића; интервенисао је и кренуо према њима и викнуо да стану, прекинувши напад.[2] Међутим, четворица војника су се тада окренула против Алексића и жестоко га претукли кундацима.[2] Од задобијених повреда преминуо је у болници 27. јануара 1993.[2] Срђанов отац је у читуљи написао да је Срђан погинуо вршећи своју људску дужност.[3]

Jедан од нападача је убијен током рата, док су остала тројица осуђена на по 28 месеци затвора.[4] Пријатељ којег је Срђан спасао, преживео и побегао од рата, данас живи у Шведској, ожењен и има двоје деце. Сваке године посећује Срђанов гроб и Срђановог оца са породицом.[5][4] Ален је рекао да је његова људска и морална дужност да посети његов гроб.[5]

После рата

[уреди | уреди извор]

Срђану Алексићу је постхумно додељена Повеља Хелсиншког комитета за људска права у Босни и Херцеговини.

Улица Великих дрвета у Сарајеву је петнаест година након Срђанове смрти названа по његовом имену. У образложењу је наведено:

Без људи као што је Срђан Алексић и њихових херојских дјела, човјек би изгубио наду у људскост а без ње наш живот не би имао смисла.

Касније је та улица у Сарајеву преименована и названа по Мехмеду Алагићу.[6]

Пролаз у Змај-Јовиној улици у Новом Саду је назван по Срђану и ту ће бити постављена спомен-плоча у његову част. У Панчеву је 2010. постављена спомен-плоча, тада су медији пренели да је један пролаз добио његово име[7] иако никада није донета званична одлука о именовању пролаза.[8]

Ален Главовић данас живи у Шведској, ожењен је и има двоје деце. Сваке године посећује Требиње, Срђанов гроб и његовог оца.

Године 2007, Радио-телевизија Србије је снимила и емитовала документарни филм о Срђану Алексићу под називом Срђо.

Требињско позориште Слово, чији је Алексић био члан, извело је 28. децембра 2008. године представу Епилог у његово сећање. Представу је режирао Предраг Ћурић, а улогу Срђана Алексића играо је Кристијан ал-Друби, млади глумац из Србије.

Председник Републике Србије Борис Тадић је 14. фебруара 2012. године одликовао постхумно Срђана Алексића златном медаљом Милош Обилић за испољену храброст и дело личног херојства.

Председник Републике Српске Милорад Додик га је 9. јануара 2013. одликовао Орденом части Републике Српске са златним зрацима.[9] Од октобра 2013. године једна улица у Београду је понела његово име.[10]

Филм Кругови, режисера Срдана Голубовића инспирисан је судбином Срђана Алексића.[11]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Библиографија

[уреди | уреди извор]