Срђан Цветковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срђан Цветковић
Место рођења Топли До код Пирота
Србија, СФРЈ
Поље комунизам државна репресија, дисиденти, људска права и Хладни рат, којима је посветио више радова у домаћим и иностраним стручним часописима и зборницима
Институција Институт за савремену историју у Београду
Награде Награда Драгиша Кашиковић, Награда Војвођанског истраживачког центра

Срђан Цветковић (1972), Топли До код Пирота, историчар, бави се темама : комунизам, државна репресија, дисиденти, људска права и Хладни рат, којима је посветио више десетина радова у домаћим и иностраним стручним часописима и зборницима. Цветковић је научни сарадник Института за савремену историју, а сарађивао је до 2009. са истраживако-издавачким центром Демократске странке као нестраначка личност. Од 2009.секретар је Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. сепетембра 1944. Један је од уредника часописа за преиспитивање прошлости - Херетикус. Критичари га сматрају једним од најистакнутијих представника „академског историјског ревизионизма” у Србији.

Образовање[уреди]

Основне,магистарске и докторске студије завршио је на Филозофском факултету у Београду.

  • 2000. дипломирао на катедри за Историју Југославије (Етничке промене у Панчевачком срезу 1944–1953),
  • 2005. магистрирао (Репресија у Србији 1944−1953),
  • 2011. докторирао (Политичка репресија у Србији 1953−1985).

Каријера[уреди]

  • Од 2006. ради као научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду.
  • Од 2009. је Државни секретар Комисије за тајне гробнице убијених после 12. сепетембра 1944.
  • Од 2012. Коордиантор истраживања Међуакадемијске комисије САНУ-у и МАН за утврђивање цивилних жртава у Војводини 1941-1948.
  • Учествовао је на домаћим и међународним научним скуповима и трибинама и одржао више предавања посвећених овим темама.
    • Као секретар Комисије за тајне гробнице оргнизовао је израду интерент базе података Отворена књига свих убијених после 12.септембра 1944. са више од 56.000 лица. А као координатор истраживања Међуакадемијске комисије САНУ и МАН организовао је израду интерент базе података свих цивилних жртава рата на тлу Војводине 1941.1948 године. [1],[2]

Критике[уреди]

Критичари истичу спорне тврдње у Цветковићевим делима, као што су чињеничне грешке, да релативизује улогу српских колаборациониста у Другом светском рату (Милана Недића, Велибора Јонића, Светислава Стефановића, Јована Тановића, Крсте Цицварића и других) изостављајући компромитујуће чињенице и да их представља као жртве комунистичког револуционарног терора.[1]

Цветковић је секретар и главни оганизатор истраживања Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. која је поименице пописала до сада око 60.000 лица и тиме готово потврдила раније Цветковићеве процене из књиге Између српа и чекића (2006).

Изабрана библиографија[уреди]

Монографије :

  • Између српа и чекића, Репресија у Србији 1944−1953 Београд (2006);
  • Између српа и чекића 2, Политичка репресија у Србији 1953−1985 Београд (2011);
  • Између српа и чекића 3 Београд (2013);
  • Портрети дисидената Београд (2007);
  • Историја Демократске странке 1989−2009, коаутори : Коста Николић, Бојан Димитријевић, Б. Глигоријевић, Београд (2010);
  • Бела књига 1984. Београд (2011);
  • Рађање јеретика коаутор :Коста Николић, Београд (2011);
  • Срби и Албанци коаутор : Коста Николић Београд,(2014);
  • У име народа!, Београд (2014);
  • Ада циганлија коаутори : Коста Николић, Зорица Маринковић Београд,(2015);
  • Између српа и чекића 1 - ликвидација народних непријатеља, друго измењено и допуњено издање, Београд (2015).

Изложбе

  • Аутор је изложбе У ИМЕ НАРОДА! − о репресији комунистичког режима у Србији (Историјски музеј Србије, април–август 2014) коју је видело више од 59.000 лица у четири града у Србији, Београд, Крагујевац., Краљево, Панчево што је квалификује у ред најпосећенијих изложби у Србији.
  • Коаутор изложбе: Југославија од почетка до краја, Музеј Југославије (2012—2013).

Документарни филмови

Референце[уреди]

  1. Радановић (2011). стр. 272-279.

Литература[уреди]

  • Радановић, Милан (2011). „Историјска политика у Србији након 2000. Примери манифестовања спреге између академског историјског ревизионизма и државне ревизије прошлости”. Ур.: Веселиновић, Ана; Атанацковић, Петар; Кларић, Жељко. Изгубљено у транзицији: критичка анализа друштвене трансформације (PDF). 
  • С. Цветковић, Између српа и чекића, Београд 2006

Спољашње везе[уреди]