Пређи на садржај

Срђа Кнежевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Срђан Кнежевић
Срђа Кнежевић 2011. године
Лични подаци
Пуно име Срђан Кнежевић
Надимак Срђа
Датум рођења (1985-04-15)15. април 1985. (40 год.)
Место рођења Београд, СФР Југославија
Висина 1,80 m
Позиција одбрана
Јуниорска каријера
Партизан
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2010. Партизан 57 (1)
2003—2005. → Телеоптик 38 (0)
2005—2006. → Обилић 21 (1)
2006—2007. → Бежанија 20 (1)
2010—2013. Легија Варшава 4 (0)
2012. → Борац Бања Лука 8 (1)
2013. Хапоел Акре 9 (0)
2014. Рад 11 (0)
2014—2015. В-варен Нагасаки 0 (0)
2015. ОФК Београд 8 (0)
2016. Агротикос Астерас 3 (0)
2017. Нови Пазар 11 (0)
2017—2018. Жарково 47 (3)
2024. Бежанија
Репрезентативна каријера
2002 СРЈ до 17 6 (0)
2003 СЦГ до 19 3 (0)
Тренерска каријера
2020. Јединство Уб
2021. Прва искра Барич
2022—2023. БСК Баћевац
2023. ОФК Михајловац

Срђан „Срђа” Кнежевић (Београд, 15. април 1985) бивши је српски фудбалер а касније и фудбалски тренер.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Кнежевић је прошао млађе категорије београдског Партизана.[1] Био је на позајмицама у Телеоптику, Бежанији и Обилићу, а од сезоне 2007/08. постаје члан Партизановог првог тима. Наредне три сезоне је био првотимац и забележио је укупно 83 наступа у свим такмичењима.[2] Са Партизаном је освојио три титуле првака Србије и два национална Купа. Крајем маја 2010. године потписао је трогодишњи уговор са Легијом из Варшаве.[3] За пролећни део такмичарске 2011/12. прослеђен је на позајмицу у бањалучки Борац.[4] Имао је затим ангажман у Израелу да би се за други део такмичарске 2013/14. прикључио тадашњем суперлигашу ФК Раду.[5] Један период је провео у јапанском Нагасакију,[6] да би током лета 2015. потписао за ОФК Београд.[7] Почетком 2016. потписао је за грчког друголигаша Агротикос Астерас.[8] Годину дана касније прикључио се Новом Пазару за други део такмичарске 2016/17. у Суперлиги Србије.[9] Наредни ангажман имао је у београдском Жаркову.[10] Почетком 2024. године вратио се играчкој каријери и прикључио се Бежанији за пролећни део такмичења у Првој А београдској лиги.[11][12]

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Легија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nela i Đurđe Mečanin (15. 8. 2019). „PET NA PET – Srđan Srđa Knežević: Moj dečački uzor bio je nemački fudbaler Jirgen Klinsman”. mozzartsport.com. Приступљено 22. 8. 2019. 
  2. ^ „Srđa Knežević”. partizanopedia.rs. Приступљено 17. 4. 2025. 
  3. ^ „Срђа у Легији”. Радио телевизија Србије. 28. 5. 2010. Приступљено 17. 4. 2025. 
  4. ^ „Кнежевић и Aнтоловић појачања за Европу”. Глас Српске. 5. 3. 2012. Приступљено 17. 4. 2025. 
  5. ^ „Rad u Turskoj sa osam pojačanja”. b92.net. 30. 1. 2014. Приступљено 17. 4. 2025. 
  6. ^ „Срђа Кнежевић у Нагасакију”. Спортски журнал. 30. 1. 2014. Приступљено 17. 4. 2025. 
  7. ^ „Srđa Knežević u OFK Beogradu”. mondo.rs. 4. 9. 2015. Приступљено 17. 4. 2025. 
  8. ^ „Srpska pijaca: Srđa Knežević otišao u Grčku, OFK ostao bez golmana i veziste, a Rad dobio dva pojačanja”. mozzartsport.com. 11. 1. 2016. Приступљено 17. 4. 2025. 
  9. ^ „Бивши играч Партизана Срђа Кнежевић у Новом Пазару”. Спортски журнал. 25. 1. 2017. Приступљено 17. 4. 2025. 
  10. ^ „Žarkovački trozubac čeka Sinđu”. mozzartsport.com. 5. 11. 2018. Приступљено 17. 4. 2025. 
  11. ^ „Повратак из пензије: Срђа Кнежевић у копачкама”. Спортски журнал. 20. 1. 2024. Приступљено 17. 4. 2025. 
  12. ^ „NE MOŽE BEZ FUDBALA: On je kao vino, što stariji to je bolji - lider vratio iskusnog defanzivca!”. republika.rs. 22. 1. 2024. Приступљено 17. 4. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Срђа_Кнежевић&oldid=29933659”