Ставропољ
Ставропољ рус. Ставрополь | |
---|---|
Центар Ставропоља | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Федерални округ | Севернокавкаски |
Покрајина | Ставропољски крај |
Основан | 1777 |
Статус града | 1785. |
Стара имена | 1777-1935. Ставропољ Кавкаски, 1935-1943. Ворошиловск |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 398.266 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 02′ 45″ С; 41° 58′ 49″ И / 45.04593° С; 41.98034° И |
Временска зона | UTC+4 |
Површина | 276,689[1] km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Николај Паљцев |
Поштански број | 355000–355099 |
Позивни број | +7 8652 |
ОКАТО код | 07401 |
Веб-сајт | |
stavropol.stavkray.ru/ |
Ставропољ (рус. Ста́врополь, од грчког Σταυρός, πολη - „Град крста“) град је у Русији, у Ставропољског краја. Административни је центар Ставропољског краја. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 398.266 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Основан је као руско војно насеље 1777. године за вријеме Руско-турског рата који се водио између 1768. и 1774. године, а његови први становници су били Теречки Козаци. Име је добио по античком граду Стаурополис у Малој Азији, односно по крсту који је, по локалној легенди, случајно ископан из земље када се градила тврђава.
Ставропољ је у будућим годинама и деценијама био важна руска база за експанзију према Кавказу, а касније и најважније трговачко средиште Сјеверног Кавказа. 1843. године је основана епископија Руске православне цркве. 1847. је постао сједиште истоимене губерније.
За вријеме Руског грађанског рата град је често прелазио из руке у руку, док га коначно 29. јануара 1920. под свој надзор није ставила Црвена армија поразивши Добровољачку армију генерала Антона Дењикина. За вријеме Другог свјетског рата град је тешко страдао с обзиром да је био један од циљева њемачке офанзиве на Кавказ. Под њемачком окупацијом је био од 3. августа 1942. до 2. јануара 1943.
Економија града се након рата темељила на експлоатацији земног плина. Посљедњих година становништво града се повећало због великог броја избјеглица са Сјеверног Кавказа.
Географија
[уреди | уреди извор]Клима
[уреди | уреди извор]Клима Ставропоља | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Средњи максимум, °C (°F) | −0,2 (31,6) |
1,8 (35,2) |
6,4 (43,5) |
15,5 (59,9) |
20,9 (69,6) |
24,6 (76,3) |
27,8 (82) |
26,7 (80,1) |
22,1 (71,8) |
14,6 (58,3) |
8,4 (47,1) |
3,1 (37,6) |
14,3 (57,7) |
Просек, °C (°F) | −3,5 (25,7) |
−1,7 (28,9) |
2,4 (36,3) |
10,4 (50,7) |
15,6 (60,1) |
19,4 (66,9) |
21,9 (71,4) |
21,2 (70,2) |
16,9 (62,4) |
10,1 (50,2) |
4,9 (40,8) |
−0,1 (31,8) |
9,8 (49,6) |
Средњи минимум, °C (°F) | −6,8 (19,8) |
−5,1 (22,8) |
−1,6 (29,1) |
5,2 (41,4) |
10,3 (50,5) |
14,2 (57,6) |
17,0 (62,6) |
15,6 (60,1) |
11,6 (52,9) |
5,6 (42,1) |
1,3 (34,3) |
−3,2 (26,2) |
5,5 (41,9) |
Количина падавина, mm (in) | 29 (11,4) |
27 (10,6) |
31 (12,2) |
45 (17,7) |
74 (29,1) |
78 (30,7) |
60 (23,6) |
56 (22) |
44 (17,3) |
41 (16,1) |
45 (17,7) |
41 (16,1) |
571 (224,8) |
Извор: Време и клима |
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 398.539 становника.
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|
85.251 | 141.023 | 198.251 | 258.233 | 318.298 | 354.867[2] | 398.539 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Паспорт города (на 01.01.2012)[мртва веза]
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.