Стадион Насионал (Перу)

Стадион Насионал
Стадион Насионал
(Estadio Nacional del Perú)
	Стадион Насионал (Перу)
Пуно име	Стадион Насионал (Перу); (-Estadio Nacional del Perú)
Ранија имена	(Estadio Nacional del Perú)
Место	Лима, Перу
Координате	12° 04′ 02.2″ S 77° 02′ 01.4″ W / 12.067278° Ј; 77.033722° З
Изградња	1951. год.; пре 73 године; 1952. год.; пре 72 године
Отворен	27. октобар 1952. год.; пре 72 године
Реновиран	1992.. год.; пре 32 године; 1996.. год.; пре 28 година; 2004.. год.; пре 20 година; 2011.. год.; пре 13 година
Проширен	2004.. год.; пре 20 година; 2011.. год.; пре 13 година
Власник	Перу
Оператор	Перуански институт за спорт; (Peruvian Institute of Sport)
Капацитет	50.000
Подлога	трава
Димензије	104.9 x 67.86 m
Корисници
	Перу

Стадион Насионал (Перу) (шп. Estadio Nacional del Perú) је вишенаменски стадион у Лими, Перу. Отворен је 27. октобра 1952. године и кориштен је за Првенство Јужне Америке у фудбалу 1953. године. Овај стадион са 50.000 места користи Фудбалска репрезентација Перуа. Капацитет му је 40.000 места са додатком од неколико хиљада са ложама и осталим додатним местима.^[2]

Стадион је отворен 27. октобра 1953. године и заменио је стари стадион Насионал. Овај стадион је угостио три од шест Првенства Јужне Америке у фудбалу одржаним у Перуу.

Трагедија 1964.[уреди | уреди извор]

Перу је био 24. маја 1964. године домаћин Аргентини у квалификацијама за учешће на Олимпијском турниру које су се играле у Токију. Аргентина је водила током већине сусрета али су у задњим минутима Перуанци изједначили. Уругвајски судија Анхел Едуардо Пазос је међутим поништио гол. Гледаоци, којих је било присутно 47.157, су утрчали на терен тражећи правду. Полиција је користила сузавац и физичку снагу да би смирила ситуацију. Излаз из стадиона је био затворен и гледаоци су били заробљени унутар стадиона. Играчи и званична лица су напустила стадион у пратњи полиције. Нереди су се наставили и ван стадиона и председник Перуа Фернандо Белаунде је ванредно стање које је потрајало наредних месец дана. У овим нередима је погинуло 300 а повређено најмање 4.000 лица. Ова трагедија је довела до смањења капацитета стадиона са 53.000 на 45.000.^[3]^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Архива Архива .
^ „COMUNICADO DE PRENSA 064-FPF-2011 - A LA OPINIÓN PÚBLICA”. fpf.com.pe. Архивирано из оригинала 2012-03-31. г. Приступљено 2011-09-30.
^ „Aniversario 45 de la tragedia en el Estadio Nacional de Lima”. rpp.com.pe. Приступљено 2009-07-17.
^ Vidal Otálora, Jaime Pulgar (11. 3. 2007). „¡Tragedia en el Nacional!” (на језику: шпански). Приступљено 3. 10. 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

David Goldblatt; World Soccer Yearbook. 2002. ISBN 0-7894-8943-0.

[1] Архива Архива .

[Cap-2] „COMUNICADO DE PRENSA 064-FPF-2011 - A LA OPINIÓN PÚBLICA”. fpf.com.pe. Архивирано из оригинала 2012-03-31. г. Приступљено 2011-09-30.

[3] „Aniversario 45 de la tragedia en el Estadio Nacional de Lima”. rpp.com.pe. Приступљено 2009-07-17.

[Tragedy-4] Vidal Otálora, Jaime Pulgar (11. 3. 2007). „¡Tragedia en el Nacional!” (на језику: шпански). Приступљено 3. 10. 2011.

[1]

[2]

[3]

[4]