Стаклена амбалажа

С Википедије, слободне енциклопедије
Различите старе Кока-Кола боце.
Разне боце пива

Стаклена амабалажа или стаклена боца је боца направљена од стакла. Стаклене боце могу значајно да се разликују, али се најчешће праве у величинама између око 200 милилитара и 1,5 литара. Боце се обично користе за зачине, алкохолно пиће, козметику, киселе краставце и конзервансе. Ове врсте боца се користе у комерцијалној индустрији.

Историја[уреди | уреди извор]

Боца вина из 1690-1700, пронађена у Енглеској око 2018. године

Стаклене боце и стаклене тегле постоје у многим домаћинствима широм света. Прве стаклене боце произведене су у југоисточној Азији око 100. године пре нове ере, а у Римском царству око 1. АД.[1] Америчка индустрија стакла и стаклених тегли започета је раних 1600-их година, када су досељеници у Џејмстоуну изградили прву пећ за топљење стакла. Аутоматска машина за дување стаклених боца је 1880. године индустријализоваа процес прављења боца.[2]

У 2019. години направљени су планови да се почетком 2020. поново уведу испоруке боца са млеком у Окланду.[3]

Производња[уреди | уреди извор]

Најстарије флаше или посуде направио је праисторијски човек. Састојци су најпре растопљени како би се направило стакло, а затим се у течност умакала глина. Када би се стакло охладило, глина је изнутра изрезана остављајући само шупљу стаклену посуду.[4] Ово стакло је било врло танко, јер ватра није била толико врућа као што су пећи модерног доба. Дуваљка је изумљена око 1 године пре нове ере. Ово је омогућило да се изливено стакло скупи на крају дуваљке и дува на други крај да би се створила шупља посуда. На крају је уведена употреба калупа, а потом је изумљена полуаутоматска машина под називом Прес енд Блоу. Године 1904. Мајкл Овенс изумио је аутоматску машину за флаше.[5]

Боце могу да трпе унутрашњи притисак као резултат неједнаког или превише брзог хлађења. Пећ за жарење се користи за хлађење стаклених посуда како би се спречио притисак и ојачала боца.[6] Када стаклена боца напуњена течношћу падне, ефекат воденог чекића може изазвати хидродинамички стрес, разбијање боце.[7][8]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Ознаке[уреди | уреди извор]

Приликом обликовања, модерне боце добијају ознаке на дну боце. Ове ознаке служе у различите сврхе, као што су идентификација машине која се користи у производњи боце (за потребе контроле квалитета), као показивач произвођачу боце, колико треба напунити боцу, приказ датума производње боце, као као и друге информације.[9][10][11][12]

Затварање[уреди | уреди извор]

Стаклене боце имају различита затвараче како би се боца могла затворити и спречити да садржај изађе. Старије боце су биле запечаћене воском, а касније су обложене плутом. Данас су чешћи чепови.[13]

Одлагање[уреди | уреди извор]

Рециклирањем стакла добија се велика количина сировина.[14]

Примери[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „All About Glass | Corning Museum of Glass”. www.cmog.org. Приступљено 23. 5. 2017. 
  2. ^ „A History of Glass Bottle and Glass Jar Manufacturing Glass Bottles and Glass Jars eBottles.com - Buy by the Case Wholesale - eBottles.com has Glass bottles and Glass Jars with closures.”. www.ebottles.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 5. 2017. 
  3. ^ Taunton, Esther. „Home delivery: Milk in glass bottles coming back to Auckland”. Stuff. Приступљено 10. 8. 2019. 
  4. ^ Wheeler, Mike. „ASGS - History of Glassblowing”. asgs-glass.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 1. 2018. г. Приступљено 23. 5. 2017. 
  5. ^ https://sha.org/bottle/glassmaking.htm#B. Machine-made bottles
  6. ^ „How Glass Bottles are Made”. Приступљено 9. 3. 2010. 
  7. ^ Saitoh, S (1999). „Water hammer breakage of a glass container”. International glass journal. Faenza Editrice. ISSN 1123-5063. 
  8. ^ Brandt RC; Tressler RE (1994). Fractography of Glass. Plenum Press. ISBN 0-306-44880-7. 
  9. ^ https://sha.org/bottle/body.htm#Mold Seams
  10. ^ „Behälterkennzeichnung”. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г. Приступљено 21. 3. 2016. 
  11. ^ „How to Read a Glass Bottle” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 3. 2018. г. Приступљено 21. 3. 2016. 
  12. ^ Dobson, Jim. Glass Container Defect Manual. стр. 7—8. ISBN 9780557336067. 
  13. ^ „Closure Types”. sha.org. Приступљено 23. 5. 2017. 
  14. ^ „Recycling”. Glass Packaging Institute. Приступљено 31. 3. 2018.