Стане Доланц

стане доланц
Стане Доланц, 1978. године
Лични подаци
Датум рођења	(1925-11-16)16. новембар 1925.
Место рођења	Храстник, Краљевина СХС
Датум смрти	12. децембар 1999.(1999-12-12) (74 год.)
Место смрти	Љубљана, Словенија
Професија	правник
Деловање
Члан КПЈ од	1944.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1944 — 1960.
Чин	пуковник
Савезни секретар за унутрашње послове СФРЈ
Период	16. мај 1982 — 15. мај 1984.
Претходник	Фрањо Херљевић
Наследник	Доброслав Ћулафић
Одликовања

Стане Доланц (Храстник, 16. новембар 1925 — Љубљана, 12. децембар 1999), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније и јунак социјалистичког рада. У периоду од 1982. до 1984. године обављао је дужност Савезног секретара за унутрашње послове СФРЈ.

Биографија

Рођен је 16. новембра 1925. године у малом рударском месту Храстнику. Потиче из сиромашне породице, отац му је био рудар, а мајка домаћица. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију је похађао у Љубљани све до 1941. године.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, Стане је морао да прекине школовање у Љубљани, јер се она налазила у италијанској, а његова кућа у немачкој окупационој зони. Школовање је наставио, 1942. године, у Грацу. После завршене матуре, 1944. године, одлази у партизане, где постаје члан КП Словеније.

Амерички новинар југословенског порекла Душко Додер напоменуо је у својој књизи „Југословени“, штампаној 1978, да је током рата Доланц био члан Хитлерјугенда.

После завршетка Другог светског рата, Доланц остаје у Југословенској армији (ЈА). Службовао је у Четрнаестој словеначкој дивизији, у Војводини и Хрватској. Када је Четрнаеста дивизија расформирана, 1947. године, прекомандован је у Задар. До почетка 1950их предавао је политичку економију на Вишој артиљеријској школи ЈНА. Потом се враћа у Ново Место, где ступа на дужност заменика тужиоца Љубљанског корпуса.

Доланц је желео да настави школовање, али пошто му претпостављени то нису дозволили, одлучио се да студира „илегално“. Убрзо је откривен и позван на рапорт, чин му је спасла десетка у индексу, после чега му је дозвољено да настави студије. Студирао је право у Љубљани, а потом политичке науке и социологију у Риму, Паризу и Москви.

После дипломирања, постао је официр Контраобавештајне службе (КОС) у Загребу. Године 1960. у чину пуковника КОС-а, напустио је ЈНА и постао директор, тада основане, Више школе политичких наука у Љубљани.

Године 1965. изабран је за члана Централног комитета, а 1966. за члана Председништва Савеза комуниста Словеније. Као секретар Универзитетског комитета у Љубљани, 1968. године успео је да спречи студентски бунт у Словенији.

На Деветом конгресу Савеза комуниста Југославије у Београду, марта 1969. године, изабран је за члана Извршног комитета ЦК СКЈ. Године 1970. постаје секретар Извршног бироа Председништва ЦК СКЈ и на тој функцији остаје девет година. У периоду од 1979. до 1982. године био је члан Председништва ЦК СКЈ задужен за координацију са ЦК СК Словеније. Године 1982. постаје Савезни секретар за унутрашње послове СФРЈ, а од 1984. године члан је Председништва СФРЈ. Из политичког и јавног живота повукао се маја 1989. године.

Многи су га сматрали „другим човеком“ СФРЈ, нарочито у последњим годинама Титове власти. Био је главни организатор обрачуна са Маспоком и српским либералима. А током немира на Косову, 1981. године, на конференцији за штампу је изнео мноштво нетачних оцена, због чега је изазвао несимпатије — Срби су му замерили што је прећутао суштину немира, а Албанци му нису опростили што је заташкао бруталност полиције. После Титове смрти био је и у отвореном сукобу с Јованком Броз, а 1986. године је лично забранио њен интервју. Она га је осумњичила као главног кривца за њен разлаз с Титом. Нарочито је био критикован због прогањања дисидената.

Године 1975. објавио је књигу „СКЈ и самоуправљање“ и потписао неколико уводника за Титове биографије. Одликован је Орденом јунака социјалистичког рада.

Умро је, од последица можданог удара, 12. децембра 1999. године, у Љубљани. Сахрањен је у сеоцету Гозд Мартуљек, код Крањске Горе, у коме је провео последње године свог живота.

Фото-галерија

• 

  Стане Доланц, 1968.

• 

  Стане Доланц (други слева) на проширеној седници Извршног бироа Председништва ЦК СКЈ, 1973.

• 

  Стане Доланц иза Хуа Гуофенга, током његове посете СФРЈ, 1978.

• 

  Стане Доланц и Николаје Чаушеску, 1978.

Литература

• Југословенски савременици — Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.