Стане Кавчич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СТАНЕ КАВЧИЧ
Stane Kavčič 1958.jpg
Стане Кавчич
Датум рођења(1919-10-30)30. октобар 1919.
Место рођењаЉубљана
 Аустроугарска
Датум смрти27. март 1987.(1987-03-27) (67 год.)
Место смртиЉубљана,  СР Словенија
 СФР Југославија
Професијаполитичар
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинпуковник у резерви
У току НОБ-ачлан Централног комитета
председник Извршног већа
Скупштине СР Словеније
Период1967. - 27. новембар 1972.
ПретходникЈанко Смоле
НаследникАндреј Маринц
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден Републике
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Партизанска споменица 1941.

Стане Кавчич (Љубљана, 30. октобар 1919Љубљана, 27. март 1987), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније. Од 1967. до 27. новембра 1972. године обављао је функцију председника Извршног већа скупштине СР Словеније.

Биографија[уреди]

Стане Кавчич рођен је 30. октобра 1919. године у Љубљани. Пре Другог светског рата деловао је у синдикатима. Члан Комунистичке партије Југославије постао је у јулу 1941. године.

За време рата био је секретар Окружног комитета КП Врхника, секретар Покрајинског комитета Савеза комунистичке омладине Југославије за Словенију, члан Централног комитета СКОЈ-а и председник Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије. Био је изабран за члана Словеначког народноослобдилачког савета и Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије 1943. године.

После рата обављао је многе друштвено-политичке и партијске функције:

На Деветом конгресу СКЈ 1969. године, изабран је за члана Председништва. Био је члан Савета народне одбране СФР Југославије, члан Републичке конференције ССРН Словеије, председник Комисије Извршног већа СР Словеније за израду нацрта дугорочног економског и политичког развоја Словеније и председник Одбора Извршног већа за друштвено-системска питања. Био је посланик Републичке скупштине и посланик Савезне скупштине у два сазива.

Крајем 60-их и почетком 70-их година био је један од главних словеначких заговорника либерализације и реформе привреде, због чега је у новембру 1972. године био присиљен дати оставку на месту председника Извршног већа скупштине СР Словеније и иступити из Председништва Савеза комуниста Југославије. Остатак живота није смео да политички наступа у јавности.

Умро је 27. марта 1987. године у Љубљани.

Литерарни рад и одликовања[уреди]

Његови радови из области публицистике издани су 1964, 1965. и 1967. године у четири књиге под насловом „Самоуправљање“.

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена народног ослобођења, Ордена Републике са златним венцем, Ордена заслуга за народ са златном звездом, Ордена братства и јединства са златним венцем и осталих одликовања.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.