Стане Косец

стане косец
стане косец
	Стане Косец
Лични подаци
Датум рођења	11. октобар 1913.
Место рођења	Рашица, код Љубљане, Аустроугарска
Датум смрти	3. октобар 1941. (27 год.)
Место смрти	Бегуње, Трећи рајх
Професија	радник
Деловање
Члан КПЈ од	1939.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.

Стане Косец (Рашица, код Љубљане, 11. октобар 1913 — Бегуње, 3. октобар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1913. године у Рашици, општина Љубљана, у сиромашној земљорадничкој породици. Основну школу завршио је у Шмартном, а у Љубљани изучио браварски занат. Војску је одслужио код Славонског Брода, а након војне вежбе добио је чин резервног поднаредника. Оженио се 1938. године и након тога живео у дрлу Згорње Гамељне, недалеко од Рашице. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1939, а већ идуће године постао је члан Рејонског комитета КПС за Тацен.

Ујутро 6. априла 1941, придружио се својој јединици у Славонском Броду. Након недеље дана вратио се кући и укључио у припреме за оружани устанак. Био је ухапшен заједно са сурпугом и нејним родитељима 24. јула 1941. године. Жена му је са дететом успела да побегне у партизане, а и он је ускоро успео да побегне жандарима из станице и придружио се партизанима.

У партизанској чети био је изабран за командира.

У борби 25. септембра, Косец је био тешко рањен у груди. Другови су га сакрили како би касније дошли да га пренеси на лечење у Љубљану. Пошто нису долазили, отпузао је до оближњег села, где га је један дезертер из НОВЈ издао немачким војницима. Након краћег пружања отпора у селу, Немци су заробили две партизанке и три рањеника, међу којима и Косеца.

Одвезли су га у затвор Бегуње, где су га мучили и испитивали да сазнају нешто о његовим сарадницима. Умро је од последица рањавања и мучења 3. октобра 1941. године.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Данас основна школа у Шмартном носи његово име.