Станислав Лешћински

Из Википедије, слободне енциклопедије
Станислав Лешћински
Stanisław Leszczyński par Girardet.PNG
Датум рођења (1677-10-20)20. октобар 1677.
Место рођења Лавов
Датум смрти 23. фебруар 1766.(1766-02-23) (88 год.)
Место смрти Линевил
Династија Лешћински
Отац Рафал Лешћински
Мајка Anna Leszczyńska
Супружник Катарина Опалињска
Потомство Марија Лешћинска, Ана Лешћинска
Краљ Пољске

Станислав Лешћински (пољ. Stanisław I Leszczyński; 20. октобар 1677 – 23. фебруар 1766) био је краљ Пољске, велики војвода Литваније, војвода Лорене и гроф Светог римског царства.

Станислав је рођен у моћној магнатској породици из Великопољске, и у младости је имао прилику да путује западном Европом. Краље Карл XII Шведски је 1702. умарширао у његову државу као део похода у низу ратова између сила северне Европе. Карл је 1704. присилио пољско племство да збаци пољској краља, Августа II Јаког, и да поставе Станислава на престо. Почетак 18. века је био период великих проблема и превирања за Пољску. Карл је 1709. године поражен од Руса у бици код Полтаве и повукао се у Шведску, оствљајући Станиславе без стварне и стабилне подршке. Август II повратио пољски престо, а Станислав је напустио земљу и населио се у фрацуској покрајини Алзасу. Станиславова кћерка Марија Лешћинска се 1725. удала за Луја XV.

Када је Авуст умро 1733. Станислав је покушао да поврати пољски престо уз француску подршку својој кандидатури. Након тајног путовања у Варшаву, Сејм га је надмоћном већином изабрао за краља Пољске. Међутим, пре његовог крунисања, Русија и Аустрија су, у страху да ће Станислав увући пољску у шведско-француски савез, напале Пољску да би поништили његов избор. Станислав је био још једном збачен са трона, и под руским утицаје, мала мањина је изабрала саксонског кнеза-изборника Фридириха Августа II на пољски трон као Августа III. Станислав се побукао у град Данцинг да би сачекао француску помоћ која није дошла. Побегавши из града пре него што га је заузела руска војска, отпутовао је у Кенигсберг у Пруској, одакле је предводио герилски рат против новог краља и његових руских заштиника. Бечим миром из 1738. је Авуст III признат за краља Пољске, док је Станиславу дозвољено да задржи своје краљевске титуле и до краја живота су му пружене покрајине Лорена и Бар.

Станислав се у Лорени показао као добар управник и подстицао је привредни развој. Његов двор у Линевилу је постао познат културни центар, а основао је и академију наука у Нансију и војни колеџ.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Рафал Лешћински
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Bogusław Leszczyński
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Anna Radzimińska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Рафал Лешћински
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10.Kasper Doenhoff
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Anna Denhoffowa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11.Anna Aleksandra Koniecpolska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Станислав Лешћински
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12.Jan Jabłonowski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Stanisław Jan Jabłonowski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13.Anna Ostroróg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Anna Leszczyńska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14.Dominik Aleksander Kazanowski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Marianna Kazanowska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15.Anna Potocka