Станишићи (етно-село)

Станишићи
Станишићи;
	Манастир Светог оца Николаја и копија Козије ћуприје
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Град	Бијељина
Географске карактеристике
Координате	44° 47′ 04″ С; 19° 16′ 42″ И / 44.784561° С; 19.278466° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Етно село Станишићи Етно село Станишићи на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	76000
Позивни број	055
Веб-сајт	www.etno-selo.com

Етно-село „Станишићи“ је етно-село у околини Бијељине, на Павловића путу, три километра од града. Власник и творац комплекса је Борислав Станишић.

Садржаји комплекса[уреди | уреди извор]

Комплекс је изграђен у марту 2003. године.^[1] У почетку се састојао од једног вјештачког језерцета, ресторана и поточића,^[1] али се временом ширио па данас садржи двије функционалне воденице, једну „дринску“ (из 1917) и једну „поточну“ (из 1937), мљекарник (из 1948), камени бунар, амбар и још једно језерце. Ту су и ресторани са домаћим специјалитетима припреманим на традиционалном огњишту гдје се служе пецива од брашна самљевеног у двјема воденицама,^[2] као и јела савремене кухиње. Улаз у комплекс је бесплатан.

У комплексу се налази и манастир Светог оца Николе, кога су освештали владика зворничко-тузлански господин Василије, владика захумско-херцеговачки господин Григорије и владика америчко-канадски господин Лонгин дана 22. маја 2006. године. У часни престо су положене честице моштију Светог оца Николаја и цара Уроша, као и честице моштију Светог оца Николе.^[3] Након освећења, у манастиру су се вршила бројна крштења и вјенчања.

Етно-село садржи неколико старих аутентичних брвнара динарског типа пренесених са различитих локација бивше Југославије (из села Бргуле у околини Вареша, села Дуганџићи у околини Олова итд.). У брвнарама су организована два апартмана и три собе са купатилима за приватни смјештај. У њима, као и у осталим објектима, се налази стари намјештај, дрвене кашике, опрема за сирење млијека, старе колијевке и ћилими.

У етно-селу „Станишићи“ живе и бројни лабудови и патке, а у близини се налази и мала коњушница, гдје је омогућена школа јахања. У сврху школе јахања за дјецу, у коњушници се гаје три понија.

Активности[уреди | уреди извор]

У организацији етно-села могуће су вожње фијакером и ловачким саоницама по семберским селима и по обали Дрине.

У етно-селу „Станишићи“ постоји и дрвена кућа из 1933. године у којој се продају уникатни дрвени намјештај (троношци, столице, столови), стари алати и други сувенири.