Станишићи (етно-село)

Станишићи
Станишићи;
	Манастир Светог оца Николаја и копија Козије ћуприје
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Град	Бијељина
Географске карактеристике
Координате	44° 47′ 04″ С; 19° 16′ 42″ И / 44.784561° С; 19.278466° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Етно село Станишићи Етно село Станишићи на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	76000
Позивни број	055
Веб-сајт	www.etno-selo.com

Етно-село „Станишићи“ је етно-село у околини Бијељине, на Павловића путу, три километра од града. Власник и творац комплекса је Борислав Станишић.^[1]

Садржаји комплекса

Комплекс је изграђен у марту 2003. године.^[1]^[2] У почетку се састојао од једног вјештачког језерцета, ресторана и поточића,^[2] али се временом ширио па данас садржи двије функционалне воденице, једну „дринску“ (из 1917) и једну „поточну“ (из 1937), мљекарник (из 1948), камени бунар, амбар и још једно језерце. Ту су и ресторани са домаћим специјалитетима припреманим на традиционалном огњишту гдје се служе пецива од брашна самљевеног у двјема воденицама,^[3] као и јела савремене кухиње. Улаз у комплекс је бесплатан.

У комплексу се налази и манастир Светог оца Николе, кога су освештали владика зворничко-тузлански господин Василије, владика захумско-херцеговачки господин Григорије и владика америчко-канадски господин Лонгин дана 22. маја 2006. године. У часни престо су положене честице моштију Светог оца Николаја и цара Уроша, као и честице моштију Светог оца Николе.^[4] Након освећења, у манастиру су се вршила бројна крштења и вјенчања.

Етно-село садржи неколико старих аутентичних брвнара динарског типа пренесених са различитих локација бивше Југославије (из села Бргуле у околини Вареша, села Дуганџићи у околини Олова итд.). У брвнарама су организована два апартмана и три собе са купатилима за приватни смјештај. У њима, као и у осталим објектима, се налази стари намјештај, дрвене кашике, опрема за сирење млијека, старе колијевке и ћилими.

Село можемо посматрати кроз две целине. Једна је ту да прикаже световни живот оплемењен духом прошлих времена, а чине је дрвене куће – брвнаре, са покућством. Куће грађене крајем ХIХ и почетком ХХ века, пренесене су из планинских села средње Босне. Поплочаним каменим стазама повезане су са другом, духовном целином коју чини скуп реплика историјског и религијског значаја, грађених у камену. Идући преко реплике Козје ћуприје из Сарајева долазимо до срца ове целине, манастира Светог оца Николе, реплике манастира Куманице, задужбине Немањића. Поред манастира је смештена крстионица рађена по узору на малу цркву која је постојала на Аљасци.^[1]

У центру села налазе се два језера, око којих су распоређени млин поточар из 1937. године, воденица из 1917, мљекарник из 1948, ковачница, камени бунар, амбар.Куће које можемо видјети у селу припадају динарском типу, прављене су од дрвета и са високим кровом. Представљају мало апартманско насеље гдје су куће споља аутентичне а ентеријер је прилагођен савременим потребама гостију. У близини крстионице, поред самог језера, налази се камени амфитеатар са 380 мјеста, предвиђен за културне манифестације под ведрим небом.^[1]

У етно-селу „Станишићи“ живе и бројни лабудови и патке, а у близини се налази и мала коњушница, гдје је омогућена школа јахања. У сврху школе јахања за дјецу, у коњушници се гаје три понија.

Активности

У организацији етно-села могуће су вожње фијакером и ловачким саоницама по семберским селима и по обали Дрине.

У етно-селу „Станишићи“ постоји и дрвена кућа из 1933. године у којој се продају уникатни дрвени намјештај (троношци, столице, столови), стари алати и други сувенири.