Станко Мењић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СТАНКО МЕЊИЋ
Датум рођења(1910-07-22)22. јул 1910.
Место рођењаЧанићи, код Шековића
 Аустроугарска
Датум смртиоктобар 1944.(1944-10-00) (34 год.)
Место смртиТузла
Хрватска НД Хрватска
Професијаземљорадник
Члан КПЈ одавгуста 1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од27. новембра 1953.

Станко Мењић (Чанићи, код Шековића, 22. јул 1910Тузла, октобар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 22. јула 1910. године у селу Чанићи, код Шековића. Потицао је из земљорадничке породице и до почетка Другог светског рата у Југославији, 1941. године се бавио земљорадњом. Још пре окупације Југославије, дружио се са револуционарном омладином и комунистима из свог краја. Преко њих се упознао са револуционарним програмом и циљевима тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]

Након Априлског рата и окупације Југославије, током маја и јуна 1941. године Станко се ближе повезао са организацијом КПЈ и радио на окупљању и усмеравању сеоске омладине за Народноослободилачки покрет (НОП). Активно је учествовао и у припремама за организовање устанка у свом крају, па је још пре избијања устанка био постављен за командира групе устаника, која је била формирана у његовом селу. Већ у првим борбама са усташама, Станко се истакао храброшћу, због чега је брзо постао један од најпознатијих партизанских бораца овог краја. Када су биле формиране прве партизанске јединице био је најпре постављен за десетара, а након пријема у чланство КП Југолсавије, августа 1941. године, био је постављен за политичког комесара Шековићке партизанске чете.[1]

Као један од најистакнутијих бораца Бирчанског партизанског одреда, почетком 1943. године, заједно са групом бораца је био пребачен у Шесту источнобосанску ударну бригаду. У овој бригади је обављао дужност политичког комесара чете. Када је 21. септембра 1943. године у селу Буквику код Брчког била формирана Шеснаеста муслиманска бригада, Станко је као искусан борац и политички радник био постављен за политичког комесара батаљона у овој бригади.[1]

Иако се од августа 1941. године налазио на дужности политичког комесара, Станко је увек учествовао у борбама, у којима се често истицао храброшћу. Посебно се истакао у првом нападу на Власеницу, августа 1941. године, када је са заплењеним митраљезом привукао усташкој касарни и отварајући снажну ватру допринио уништењу овог јаког непријатељског упоришта. Истакао се и у нападу на непријатељско утврђење код Ступара, а затим у тешким борбама код Кладња, на Цапардама, Требави, Сокоцу, Црвеним стијенама и на многим другим местима. Као добровољац се 9. марта 1943. године, приликом напада на Хан-Крам, код Соколца, са још двојицом бораца пробио се кроз непријатељску ватру и запалио стовариште пилане, у којој су се налазиле јаке непријатељске снаге. Погинуо је у борбама за Тузлу, вођеним од 17. до 20. јануара 1944. године.[1]

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]