Станко Трифуновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Станко Трифуновић
Лични подаци
Датум рођења(1964-12-25)25. децембар 1964.(59 год.)
Место рођењаНиш, Србија, СФРЈ
Научни рад
Пољеархеологија

Станко Трифуновић (Ниш, 25. децембар 1964)[1] српски је археолог, познат по истраживању античких и средњовековних налазишта у Војводини. Музејски је саветник Музеја Војводине у Новом Саду.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање и звања

Основну школу завршио је у Алибунару а средњу у Београду и тако стекао диплому Музејског документаристе. Студије археологије завршио је 1989. године на Филозофском факултету у Београду, на Катедри за средњовековну археологију. Од 1993. године запослен је у Музеју Војводине у Новом Саду. Крајем исте године положио је стручни испит за кустоса-археолога и од онда је стално запослен као кустос за раносредњовековну археологију. Звање вишег кустоса стекао је 2002, а музејског саветника 2012. године.

Стручно-научни рад Осим редовних музејских, кабинетских послова, сваке године је обављао теренска археолошка истраживања. Током 1993. године вршио је ископавања у Добрици, на насељу 9. века и у Баранди, на насељу 4. века. Од 1994. до 1996. године спровео је пројекат Музеја Војводине „Археолошка истраживања словенских насеља у северној Бачкој и северном Банату“. Током тог периода обавио је ископавања на више археолошких налазишта од 4. до 10. века, од којих су најзначајнија у Хоргошу и Падеју, оба раносредњовековна насеља.

У Хоргошу је водио и пројекат систематског ископавања налазишта „Стуб 76“, настављајући ископавања од 2003. до 2006. године. Локалитет је у потпуности истражен и чека објављивање монографије.

Од 1997. године до данас руководи пројектом заштитних археолошких истраживања на вишеслојном налазишту „Стари виногради“ у Чуругу. Приредио је две изложбе — „Стари виногради — археолошко благо Чуруга“ у Чуругу и Жабљу 2000. године и „Лимиганти — загонетка археологије“ у Чуругу 2001. године. О истраживањима овог налазишта издао је ЦД Археолошко налазиште Чуруг, Стари виногради 2006. и објавио неколико стручних радова. За десетогодишњицу година рада на овом налазишту добио је 2007. године награду „8. новембар“ Општине Жабаљ.

Од 2004. године руководи пројектом Музеја Војводине и Покрајинског Завода за заштиту споменика културе у Новом Саду „Археолошка топографија Баната“ чији је и покретач. Уредник је монографије Археолошка топографија општине Нови Кнежевац — прве у серији монографија „Археолошка топографија Баната“ коју је са другим колегама-учесницима и покренуо.

Иницијатор је потписивања Уговора о сарадњи на пројекту „Археолошка топографија Баната“ између Музеја Војводине и Музеја Баната у Темишвару као и Уговора о сарадњи на пољу античке и средњовековне археологије између Музеја Војводине и Археолошког института Руске академије nаука.

Члан је Српског археолошког друштва, у чијем је Управном одбору учествовао од 2003. до 2007. године.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 1989. Награда Народног музеја у Београду за дипломски рад
  • 2007. Награда „8. новембар“ Општине Жабаљ за истраживање налазишта Чуруг - Стари виногради

Учешће на научним скуповима (избор)[уреди | уреди извор]

  • „Средњовековна и словенска археологија у Војводини“ у Новом Саду 1994. године.
  • 6. Конгрес словенске археологије Међународне уније за словенску археологију 1996. године у Новгороду.
  • „The Eastern Celt. The Communities between Alps and Black Sее“ 2007. године у Вршцу
  • 30. симпозијум Међународне Уније за пра– и протоисторију „The Iron Gates Region in The Second Iron Age: Settlements, Necropolises, Treasures” 2008. у Дробети
  • „Лесная и лесостепная зоны Восточной Европы в эпохи римских влияний и Великого переселения народов (этнокультурные контакты)“, конференција 2, 2008. у Тули.
  • 18. Congress of the Association Internationale pour l’ Histoire du Verre, 2009. године у Солуну.
  • „Лесная и лесостепная зоны Восточной Европы в эпохи римских влияний и Великого переселения народов (этнокультурные контакты)“, конференција 4, 2012. у Куликовом пољу.

Библиографија (избор)[уреди | уреди извор]

  • Старине Алибунара и околине, Алибунар — Банатски Карловац (каталог изложбе), 1990.
  • „Рекогносцирање територије општине Алибунар — локалитет Калварија“, Гласник Српског археолошког друштва, Београд, 1990, 213-220.
  • „Античка и средњовековна археолошка налазишта општине Алибунар, рекогносцирање терена“, Рад музеја Војводине, Нови Сад, 1990, 99-130.
  • „Нови подаци о две испоснице код села Врбештице и Мушутишта“, Баштина 1, Приштина, 1991, 237-242.
  • „Јагодина, Пањевачки рит, словенско насеље VII–X“, Гласник САД 9, Београд, 1993, 207-211.
  • „Археолошка ископавања локалитета Селиште код Алибунара“, РМВ 36, Нови Сад, 1994, 63-70.
  • „Археолошка истраживања словенских насеља у северној Бачкој и северном Банату“, РМВ 39, Нови Сад, 1997, 113-135.
  • „Словенска насеља V–VII века у Бачкој и Банату“, Труды VI Международного Конгресса славянской археологии 1 (Проблемы славянской археологии), Новгород 1996, Москва, 1997, 173-185.
  • „Насеља Лимиганата и Словена у Банату и Бачкој“, Гласник САД 15-16, Београд, 2000, 43-106.
  • Стари виногради — археолошко благо Чуруга, каталог изложбе Музеја Војводине, Чуруг, 2000.
  • Лимиганти — загонетка археологије, каталог изложбе Музеја Војводине, Чуруг, 2001.
  • са И. Пашић, „Стари виногради у Чуругу — вишеслојно археолошко налазиште“, Гласник САД, бр. 19, Београд, 2003, 263-290.
  • Археолошко налазиште Чуруг, Стари виногради / Archaeological Site Čurug - Stari Vinogradi (1997—2006) (ЦД, књига у електронском облику), Нови Сад, 2006.
  • „Археолошка ископавања налазишта 'Стуб 76' код Хоргоша“, Археолошки преглед н. с. 1, Београд, 2007, 43-46.
  • „Археолошка ископавања налазишта 'Стари виногради' у Чуругу 2006. године“, Археолошки преглед, н. с. 4, Београд, 2008, 80–83.
  • „Археолошка ископавања налазишта 'Стуб 76' код Хоргоша у 2006. години“, Археолошки преглед, н. с. 4, Београд, 2008, 151–154.
  • „Археолошка ископавања налазишта 'Циглана' код Падеја у 2006. години, Археолошки преглед, н.с. 4, Београд, 2008, 123–125.
  • „Археолошка топографија Баната резултати за 2006. годину - (Чока)“, Археолошки преглед н.с. 4, Београд, 2008, 207–210.
  • „The Late Iron Age pottery workshops in Vojvodina“, Зборник радова са 30. симпозијума Међународне Уније за пра– и протоисторију „The Iron Gates Region in The Second Iron Age: Settlements, Necropolises, Treasures” 2008. у Дробети, 2009, 108–132.
  • „Позднеантичные памятники на территории Бачки и Баната: сходство у связи с Черняховской культурой“, Зборник радова са научног скупа „Лесная и лесостепная Зоны Восточной Европы в эпохи римских влияний и Великого переселения народов“, конференция 2, 2008. у Тули, часть 2, Тула, 2010, 158–180.
  • „Археолошка топографија Баната — истраживачки пројекат и прва монографија“, у Археолошка топографија Баната, том. 1. Археолошка топографија општине Нови Кнежевац, ур. С. Трифуновић, Нови Сад, 2012, 9-18.
  • „Концепција каталога“, у Археолошка топографија Баната, том. 1. Археолошка топографија општине Нови Кнежевац, ур. С. Трифуновић, Нови Сад, 2012, 35-36.
  • са Д. Радичевићем, В. Ђорђевићем и И. Пашић, „Каталог“, у Археолошка топографија Баната, том. 1. Археолошка топографија општине Нови Кнежевац, ур. С. Трифуновић, Нови Сад, 2012, 37-334.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Станко Трифуновић, биобиблиографија, Пројекат Растко
  2. ^ Биобиблиографија, Музеј Војводине, Нови Сад

Спољашње везе[уреди | уреди извор]