Становање уз подршку особа са инвалидитетом
Становање уз подршку особа са инвалидитетом је услуга социјалне заштите која спада у групу услуга подршке за самостални живот у отвореној заједници и као таква представља један од најхуманијих и најинклузивнијих приступа групи особа са инвалидитетом.[1]
Категорије корисника којима је потребан овај вид подршке, поред особа са инвалидитетом, могу бити деца без родитељског старања која су довољно зрела за релативно самосталан живот, жртве трговине људима као и старе особе.[2]
Сврха услуге је обезбеђивање услова и подршке да особа са тешкоћама у развоју живи у природном окружењу, на максималном нивоу самосталности и интеграције, те да се спречи институционални смештај лица са инвалидитетом. Подразумева смештај корисника у окружење које подсећа на породични дом. Осим смештаја и исхране, корисници добијају одмерену подршку неговатеља и стручних радника како би развили своје капацитете за самостално функционисање.
Кроз различите активности које се организују, корисницима се омогућава:[3]
- да проведу што више времена у друштвеној заједници
- подстиче се богатији културни и социјални живот (одлазак у биоскоп, позориште, музеј, кафић...)
- негује се учешће у спортским активностима
- унапређују се вештине као што су читање, писање, брига о себи и личном простору, самосталност и комуникационе вештине.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ team, SVOČ (2015-12-28). „Stanovanje uz podršku”. Dom za odrasle i starije (на језику: српски). Приступљено 2025-12-09.
- ^ „Stanovanje uz podršku – šta nedostaje da bi ova usluga u Srbiji bila razvijenija”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-12-09.
- ^ „Становање уз подршку за одрасла лица са интелектуалним или менталним тешкоћама”. Центар за социјални рад Шабац (на језику: српски). Приступљено 2025-12-09.