Становништво Њемачке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Становништво Њемачке од 1800. до 2000. године. Комбиновани подаци ФРГ-а ДДР-а .

Демографију Њемачке прати Савезни статистички завод Њемачке (њем. Statistisches Bundesamt). Према подацима од 31. децембра 2015. године у Њемачкој живи 82.175.700 становника, што је чини шеснаестом најнасељенијом земљом на свијету. Укупна стопа наталитета у истој години је била 1,5 (максимална вриједност од 1982. године).

Фонд за становништва Уједињених нација наводи Њемачку као земљу послије САД с највећим бројем миграната. Више од 16 милиона људи су имигранти прве и друге генерације. 96,1% њих живи у западној Њемачкој и Берлину.[1] Око 7.000.000 њих су странци, јер немају њемачко држављанство. Највећа етничка група људи који нису њемачког поријекла су Турци. Од 1960-их, Западна Њемачка је и касније уједињена Њемачка привлачи имигранте, углавном из Јужне и Источне Европе, као и Турске, од којих су многи (или њихова дјеца) с временом стекли њемачко држављанство. Већина ових имиграната дошла је као привремени радници. Њемачка је такође била главна дестинација за избјеглице, они су поднијели захтјев за азил у Њемачкој, дијелом зато што њемачки устав је дуго имао клаузу којом се гарантује политички азил, као људско право, али разна ограничење током година су ограничила опсег ове клаузе.

Покрајине[уреди]

Од краја 2011. године, процијењено је да у Њемачкој живи 81,8 милиона становника, па је она најмногољуднија земља у Европској унији и 16. највећа земља у свијету по броју становника. Густина насељености је 229,4 становника по квадратном километру.

Њемачка је подијељена на шеснаест држава. Због разлике у величини и броју становника, подјела тих држава варира, посебно између градских држава (њем. Stadtstaaten) и држава с великим територијама (њем. Flächenländer).

Савезне државе Њемачке Главни град Површина
(km²)
Становништво[2]
(31. 12. 2015)
Густина насељености
Сјеверна Рајна-Вестфалија Диселдорф 34.110 17.865.516 524
Баварска Минхен 70.550 12.843.514 182
Баден-Виртемберг Штутгарт 35.751 10.879.618 304
Доња Саксонија Хановер 47.614 7.926.599 167
Хесен Висбаден 21.115 6.176.172 293
Саксонија
Дрезден 18.420 4.084.851 221
Рајна-Палатинат Мајнц 19.854 4.052.803 204
Берлин Берлин 892 3.670.622 4.100
Шлезвиг-Холштајн Кил 15.800 2.858.714 181
Бранденбург Потсдам 29.654 2.484.826 83
Саксонија-Анхалт Магдебург 20.452 2.245.470 110
Тирингија Ерфурт 16.173 2.170.714 134
Хамбург Хамбург 755 1.787.408 2.366
Мекленбург-Западна Померанија Шверин 23.212 1.612.362 69
Сарланд Сарбрикен 2.569 995.597 388
Бремен Бремен 419 671.489 1.599
Њемачка Берлин 357.340 82.175.684 230

Градови[уреди]

Етничке мањине и мигрантска позадина[уреди]

Савезни завод за статистику дефинише човјека с мигрантским поријеклом као све људе, који су након 1949. годину мигрирале на територију садашње Савезне Републике Њемачке, као и све стране држављане, рођене у Њемачкој, као њемачких држављане с најмање једним родитељем мигрантом или су рођени у Њемачкој као странци. Овдје приказани бројеви су засновани на овој дефиницији.

У 2010. години. године у Њемачкој живи 2,3 милиона породица са дјецом испод 18 година, у којима је барем један од родитеља имао стране коријене. Они чине 29% од укупног 8,1 милиона породице с малољетном дјецом. У поређењу са 2005. годином, када се почело с прикупљањем детаљних информација о становништву с мигрантским поријеклом удио породица миграната је за 2 процентна.[3] У 2015. години 36% дјеце узраста до 5 година имали су мигрантску позадину.[4]

Већина породица с мигрантским поријеклом живи у западном дијелу Њемачке. Породице с мигрантским поријеклом, чешће имају троје или више малољетне дјеце у породици, од породице, без мигрантског поријекла. У 2009. години. 3,0 милиона имиграната имало је турске коријене, 2,9 милиона има коријене у државама насљедницама Совјетског Савеза (укључујући и велики број етничких Нијемаца који причају руски), од чега 1,5 милиона има коријене у државама насљедницама Југославије и 1,5 милиона с пољским коријенима.

У 2008. години 18,4% Нијемаца било које старосне групе и 30% њемачке дјеце, имала су барем једног од родитеља који је рођен у иностранству.

Састав становништва 2016. године.

Састав становништва % Становника
Европа 93,1 76.737.000
Европска унија 90,2 74.372.000
Нијемци (без Нијемаца из дијаспоре)[5] 81,3 67.027.000
Пољаци 3,6 2.850.000
Италијани 1,0 861.000
Румуни 1,3 1.130.000
Грци 0,5 443.000
ЕУ остали (претежно Шпанци, Холанђани, ПотругалциАустријанци и Хрвати) 2,5 2.061.000
Европа остали 2,9 2.365.000
Руси 1,5 1.223.000
остали (претежно државе бивше Југославије, без Хрватске и Словеније) 1,4 1.142.000
Блиски исток/Сјеверна Африка 4,9 4.069.600
Турци (укључујући турске Курде) 3,4 2.797.000
Арапи 1,3 1.108.000
остали (претежно Иранци) 0,2 164.000
Подсахарска Африка 0,6 510.000
Источна Азија, Јужна Азија и Југоисточна Азија 1,4 1.119.000
Вијетнамци 0,2 167.000
Кинези 0,3 212.000
остали (претежно Индијци, Авганистанци и Пакистанци) 0,9 795.000
Америке 0,5 451.000
Американци 0,3 324.000
Аустралија/Океанија <0,1 40.000
остали/недефинисани 0,1 47.000
укупно 100 82.973.000

Референце[уреди]

  1. ^ Bundeszentrale für politische Bildung: "Die soziale Situation in Deutschland: Bevölkerung mit Migrationshintergrund I
  2. ^ „Gebiet und Bevölkerung – Fläche und Bevölkerung” (на језику: немачки). Statistisches Bundesamt Deutschland. Архивирано из оригинала на датум 6. 7. 2017. Приступљено 2. 8. 2017. „Gebiet und Bevölkerung – Fläche und Bevölkerung” (на језику: немачки). Statistisches Bundesamt Deutschland. Архивирано из оригинала на датум 6. 7. 2017. Приступљено 2. 8. 2017. 
  3. ^ „Families with a migrant background: traditional values count”. destatis.de. 27. 8. 2012. Приступљено 23. 10. 2015. 
  4. ^ Bevölkerung mit Migrationshintergrund auf Rekordniveau
  5. ^ Овај број представља број особа без „досељеничке позадине”, што значи особа с два родитеља углавном или цијелог њемачког поријекла. То не представља број људи који себе сматрају Нијемцима. Овај број не укључује људе с њемачким родитељима, који су након 1955. дошли у модерну Њемачку (укључујући Aussiedler и Spätaussiedler и потомке тих особа.

Спољашње везе[уреди]