Становништво и насеља на Антарктику

Из Википедије, слободне енциклопедије
Antarctica Station Map.png
Omond House - Laurie Island.jpg
Base Arturo Prat .JPG

Антарктик није политички ентитет, његов статус је регулисан „Уговором о Антарктику“, потписаним у Вашингтону 1959. године,[1] који обавезује потписнике да територију Антарктика користе само у мирољубиве сврхе и за научна истраживања.

Већина истраживачких станица је постављена на ободу континента, на стенама а не на покретном леду. На стотине научника смештено је у изолованим капсулама које се налазе и до 3000 метара изнад залеђене воде. Капсуле су високе и по 16 m и оне саме по себи нису довољне за заштиту од хладноће. Зато се у свакој таквој капсули подижу засебни објекти разних намена. Једне су предвиђене за смештај људи, а друге за складиштење хране, горива, разних инструмената и апарата.

Снабдевање и веза[уреди]

Снабдевање храном и другим потрепштинама често је могуће спровести само из ваздуха. Специјални авиони при томе не гасе своје моторе, јер је температура толико ниска да се гориво у мотору може заледити. Залихе хране се допремају у великим количинама, које могу да задовоље потребе за годину дана. То су основне превентивне мере у случају катастрофа од којих је у овом случају највећа и најчешћа пожар.

Радио-апарати омогућују успостављање веза између кампова који су међусобно удаљени и по неколико стотина километара. Станице су опремљене специјалним апаратима, камерама, капсулама и за рад у води, кавезима и моторним возилима.

Истраживање континента[уреди]

С времена на време, зависно од потребе, на Антарктик из Минесоте се допремају посебно дресирани пси трагачи. Они овде не бораве дуго због неподношљивих климатских услова. Пси трагачи су од велике помоћи истраживачима Антарктика јер једино они могу да осете присуство опасних, великих пукотина испод леда и на време зауставе истраживачку екипу спречавајући тако потенцијалне несреће. У недостатку ових паса који вуку санке користе се специјална моторна возила, али њихов највећи проблем је велика потрошња горива. Истраживања по копну обављају се помоћу одашиљача и апарата за регистровање. Те активности су често ометане мећавама, тако да су научници приморани да доста времена проводе под водом. Рад у води им олакшава ронилачка опрема направљена специјално за ове сурово хладне воде, капсуле са камерама, и кавези који их штите од антарктичких грабљиваца и китова убица и фока леопарда које су дуге и до 4 метра.

Туристи на Антарктику[уреди]

У последње време расте интересовање туриста широм света који желе да посете овај по много чему посебан континент. Осим авантуристичког духа и храбрости за овакву пустоловину потребно је и доста новца тако да је број туриста још увек минималан. То не значи да се стање у будућности неће променити, напротив прогнозира се лепа будућност развоју туризма на Антарктику. То ће бити једна од најпримамљивијих туристичких дестинација.

Списак научних станица[уреди]

Име станице Место Држава Садржај станице Временска зона
Амундсен-Скот Јужни пол Јужни пол ( САД)
Арцтовски Хенрик Острво краља Џорџа (62°10′ЈГШ 058°28′ЗГД) ( Пољска)
генерал Артигас ( Уругвај)
генерал Белграно II (77°52′ЈГШ 34°37′ЗГД) ( Аргентина) Лабораторија и метеролошка станица
Белингхаусен Острво краља Џорџа (62°11′ЈГШ 58°57′ЗГД) ( Русија)
База генерал Бернардо О`Хигинс Рикелме Полуострво Антарктик ( Чиле) - Чилеанска војска
Браун Алмиранте (64°53′ЈГШ 62°53′ЗГД) ( Аргентина) Лабораторија и метеролошка станица (UTC-3)
Велики зид (62°13′ЈГШ 58°57′ЗГД) ( Кина)
академик Вернадски Острво Галиндез, (65°14′ЈГШ 64°15′ЗГД) ( Украјина)
Восток (78°28′ЈГШ 106°48′ЗГД) ( Русија) (UTC+6)
Дејвис Земља принцезе Елизабете ( Аустралија) (UTC+7)
Дурвил Думон (66°40′ЈГШ 140°00′ИГД) ( Француска) (UTC+10)
професор Хулио Ескудеро Острво краља Џорџа ( Чиле)
Есперанца (63°24′ЈГШ 57°00′ЗГД) ( Аргентина) Лабораторија и метеролошка станица(од 1952), радио-станица(LRA Arcangel), школа(од 1978) и туристички капацитети.
Жонгшан (69°22′ЈГШ 76°22′ИГД) ( Кина)
Кејси Залив Винсенс ( Аустралија) (UTC+8)
свети Климент Охридски острво Ливингстон, (62°38′ЈГШ 60°21′ЗГД) ( Бугарска) Основана 1988, поседује лабораторију и метеролошку станицу, прву православну цркву (Свети Иван Рилски), а обавља и биолошка истраживања.
Конкордија (75° S 123° E) ( Француска- Италија)
Кунлун (80°25′ЈГШ 77°07′ИГД) ( Кина) Основана 2009. године
Лав-Раковица ( Румунија)
Мајтри Близу Ширмахерове области. (70°45.58′ЈГШ 11°43.56′ИЗГД) ( Индија)
острво Маквари ( Аустралија)
База Марамбо Острво Сејмор-Марамбо (64°14′ЈГШ 56°37′ЗГД) ( Аргентина) Лабораторија, метеролошка станица, као и писта(1.2km x 30m од 1969);[1]
Мачу Пикчу Залив Адмиралити, Острво краља Џорџа ( Перу)
МекМардо Росово острво ( САД) (UTC+12)
Мендел Острво Џејмса Роса ( Чешка) Основана 2006. године за биолошка, климатска и геолошка истраживања.
Мизухо (70°41′ЈГШ 44°19′ИГД) ( Јапан)
Мирњи (66°33′ЈГШ 93°00′ИГД) ( Русија)
Молодезнаја (67°40′E S°45′) ( Русија)
Едвардо Фреј Монталва и Виља лас Естрељас Острво краља Џорџа ( Чиле)-Чилеанско ваздухопловсто
Мосон Земља Мак Робертсона ( Аустралија) (UTC+6)
Новолазаревска Земља Друн Мод (70°46′ЈГШ 11°51′ИГД) ( Русија)
Георг фон Нојмајер (Залив Атка) (70°39′ЈГШ 08°15′ЗГД) ( Немачка)
База Оркадас Оркадас острва (60°44′ЈГШ 44°44′ЗГД) ( Аргентина) Основана 1904.
Палмер Острво Анверс ( САД) (UTC-4)
Прогрес (69°22′ЈГШ 76°23′ИГД) ( Русија)
Ротер Истраживања (67°34′ЈГШ 68°08′ЗГД) ( Уједињено Краљевство) (UTC-3)
Сан Мартин (68°08′ЈГШ 67°06′ЗГД) ( Аргентина) Основана 1951, поседује лабораторију и метеролошку станицу.
Станица САНАЕ Смештена је на обалском леду земље краљице Мод ( Јужноафричка Република) - САНАЕ
краљ Се Јонг Острво краља Џорџа (62°13′ЈГШ 58°47′ЗГД) ( Јужна Кореја)
База Скот (77°51′ЈГШ 166°45′ИГД) Росово острво ( Нови Зеланд) (UTC+12)
Трол Земља краљице Мод (72°00′ЈГШ 2°32′ИГД) ( Норвешка)
командант Фераз Острво краља Џорџа (62°08′ЈГШ 58°40′ЗГД) ( Бразил)
Халеј Истраживња (75°35′ЈГШ 26°34′ЗГД) ( Уједињено Краљевство)
Џанготри Дашкин ( Индија) Данас је напуштена, радила од 1984. до 1991. године.
Џина (70°24′ЈГШ 25°45′ЗГД) ( Пакистан)
Џубани (62°14′ЈГШ 58°40′ЗГД) ( Аргентина) Основана 1953
Шова (66°00′ЈГШ 39°35′ИГД) ( Јапан) (GMT+3)

Емилијо Маркос Палма је прва особа рођена на Антарктику. Родио се 1978. године у бази Есперанца, у којој су радили његови родитељи.

Референце[уреди]

  1. „Antarctic Treaty System – Parties”. Antarctic Treaty and the Secretariat. Приступљено 20. 10. 2009. 

Види још[уреди]