Станоје Алојзије Јовановић
| Станоје Алојзије Јовановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. октобар 1895. |
| Место рођења | Петриња, Аустроугарска |
| Датум смрти | 26. фебруар 1951. (55 год.) |
| Место смрти | Загреб, ФНР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство, Илустрација, Графика |
| Правац | Реализам, Експресионизам |
Станоје Алојзије Јовановић (Петриња, 16. јун 1895. — Загреб, 30. август 1951.) био је српски академски сликар, илустратор и графичар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Станоје Алојзије Јовановић је у Петрињи завршио учитељску школу 1913. Дипломирао је 1928. на Академији ликовних умјетности у Загребу у класи професора В. Бецића. Од 1913. Јовановић је радио као учитељ по мањим местима у Хрватској и Србији, од 1922. радио је као средњошколски наставник у Загребу, где је 1927. са Ђ. Тиљком водио приватну сликарску школу. За време Другог свјетског рата боравио је у Србији, да би се крајем 1945. вратио у Загреб.[1]
Уметничко дело
[уреди | уреди извор]Јовановић је сликао аквареле, цртеже и графике. Колористички је сликао пејзаже у уљу (Гвозданско, 1930), мртве природе (Мртва природа, 1936), фигуралне композиције (Студија, 1939), портрете (Аутопортрет, 1951), социјалне мотиве (Деложирани), и призоре из циркуса (На вртуљку, 1932). Стилски израз Јовановића се мењао од реалистичког до експресионистичког, а колорит од тонског до интензивног (Цвијеће, 1936). Историчар уметности Грго Гамулин издваја Јовановићево "фацетирање сиво сребрнастим плохама" (У рано прољеће, 1938).[1] Јовановићеве портретне реализације одликују се класичном мирноћом те прецизним дефиницијама физиономијских и психолошких карактеристика модела.[2]
Графикама рађеним у техници литографије у боји илустровао је сликовницу Гуске на мегдану аутора Стјепана Горупића (Загреб, 1929).[1]
Самосталне изложбе
[уреди | уреди извор]- Петриња (1913);
- Загреб (1930, 1931, 1936, 1949).
Групне изложбе
[уреди | уреди извор]- Пролећне изложбе југословенских уметника (Београд 1929, 1930, 1933–1938);
- Изложба југословенског вајарства и сликарства (Лондон, 1930);
- Изложбе Загребачких уметника (Загреб, 1934, 1935, 1936);
- Пола века хрватске уметности (Загреб, 1938, 1939);
- Годишња изложба хрватских уметника (Загреб, 1940);
- Изложбе Удружења ликовних уметника Хрватске (1946, 1947, 1948, 1950);
- Изложбе Ликума (1950, 1951).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „JOVANOVIĆ, Stanoje - Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. Приступљено 2025-07-01.
- ^ „Poznati Banijci: Slikar Stanoje Jovanović”. Banija Online (на језику: српски). 2016-07-02. Приступљено 2025-07-01.