Станојло Рајичић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Станојло Рајичић
Датум рођења(1910-12-16)16. децембар 1910.
Место рођењаБеоград
 Србија
Датум смрти21. јул 2000.(2000-07-21) (89 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
ДелаСимонида, Карађорђе, Дневник једног лудака, Беле ноћи

Станојло Рајичић (Београд, 16. децембар 1910Београд, 21. јул 2000) био је српски и југословенски композитор и педагог. Компоновао је симфонијску музику, камерну музику, соло песме, балете, музику за опере, представе и филмове.

Биографија[уреди]

Своју музички каријеру је започео пре Другог светског рата. Основну и средњу музичку школу завршио је у Београду, одсек клавир. Ту је и започео студије клавира, да би се потом окренуо композицији и студије довршио у Прагу на Државном конзерваторијуму. Композицију је завршио код професора Рудолфа Карела, клавир код Алоиса Шима, а мајсторску школу код Јосефа Сука. Због тога је постао део групе српских композитора, „ђака прашке школе“, поред Миховила Логара, Драгутина Чолића, Љубице Марић, Војислава Вучковића. По повратку у Београд, радио је као професор у музичкој школи „Станковић“ и при Музичкој академији. Једно време је био доцент предавајући композицију, а потом и редован професор.[1]

Поред тога, био је секретар Музичке секције Југословенске националне комисије при организацији УНЕСКО, редовни члан САНУ, а у периоду од 1958. до 1962. године је био директор Музиколошког института. Године 1977. се пензионисао.

Дела[уреди]

  • опера Симонида
  • балет Под земљом
  • балет Поема
  • шест симфонија
  • симфонијске поеме са тематиком српских народних песама (Зидање Скадра, Смрт мајке Југовића, Марко пије уз Рамазан вино, Мали Радојица)
  • Концертна увертира
  • Симфонијска свита
  • три концерта за клавир
  • три концерта за виолину
  • два концерта за кларинет
  • један концерт за виолончело
  • циклуси вокалне музике за глас и оркестар На липару, Лисје жути
  • кантата Сепац на сабору
  • соло песме

Филмска музика[уреди]

Живот је наш

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Оливера Ђурић, Водич кроз историју музике, О. Ђурић, Београд, 2005

Спољашње везе[уреди]