Старац Вукашин

С Википедије, слободне енциклопедије
Свети мученик јасеновачки Вукашин
Мученик и исповедник
Frescoe of Vukašin Jasenovački in Saint Sava temple in Belgrade.jpg
Место рођењаКлепци
Османско царство
Датум смрти1943.
Место смртилогор Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Поштује се уисточном хришћанству
Канонизација1998.
Празник29. мај

Вукашин Мандрапа је старац кога су убиле усташе у Јасеновцу 1943. године.[1]

О његовом животу пре логора се мало зна. Вукашин је, по једној причи, био земљорадник и трговац, рођен у Клепцима.[1] Усташе су Вукашина довеле у Јасеновац током Другог светског рата. Био је убијен од стране усташа унутар логора.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1998. године, Вукашин је, као исповедник, унет у Именослов Српске православне цркве. Прославља се 29. маја. Свети Вукашин се прославља и 31. августа по јулијанском, односно 13. септембра по грегоријанском календару, заједно са осталим новомученицима који су страдали у Јасеновцу.

У житију Светог мученика Вукашина спомиње се да је усташа који га је убио убрзо затим доживео нервни слом.

Сведочења[уреди | уреди извор]

Према сведочењу из 1970. године неуропсихијатра Неда Зеца, који је такође био заточен у Јасеновцу, Мандрапу је издвојио хрватски усташа, који се презивао Фригановић (име Јосип или Миле), који је посматрао његово стоичко понашање током дана принудног рада и клања затвореника ноћу.[2] У личној исповести лекару, усташа Фригановић је открио детаље Вукашинове смрти, што је коначно довело до неподношљивог осећања кривице, а последично и до лудила.[2] Фригановић је наводно испричао доктору Зецу о свом доживљају током клања:[3][4]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Звер уморна од клања! („Вечерње новости”, 12. јануар 2013)
  2. ^ а б „New Martyr Vukasin of Klepci”. PEMPTOUSIA (на језику: енглески). 2014-05-16. Приступљено 2022-01-31. 
  3. ^ „[Projekat Rastko - Banja Luka] Zločini u logoru Jasenovac”. www.rastko.rs. Приступљено 2022-02-01. 
  4. ^ “Фрањевац Перо Брзица је добио опкладу јер је заклао 1360 затвореника и ја сам без речи платио опкладу.” (Цитирано у The Role of the Vatican in the Breakup of the Yugoslav State, Dr. Milan Bulajić, Belgrade, 1994: 156-157; од јануара 1943, интервју са Фригановићем неуропсихијатра др Неде Зеца, који је такође био затвореник у Јасеновцу.)
  5. ^ „[Projekat Rastko - Banja Luka] Zločini u logoru Jasenovac”. www.rastko.rs. Приступљено 2022-02-01.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]