Старац и море

С Википедије, слободне енциклопедије
Старац и море
Oldmansea.jpg
Оригиналне корице књиге
Настанак
Ориг. насловThe Old Man and the Sea
АуторЕрнест Хемингвеј
Земља САД
Језикенглески
Садржај
ТемеБорба човека и природе
Издавање
ИздавачCharles Scribner's Sons
Датум
издавања

1952, САД
Број страница118
Класификација
ISBN?978-0-684-80122-3

Старац и море је роман америчког књижевника Ернеста Хемингвеја. Роман је 1951. написан на Куби, а објављен је 1952. у САД. Овај кратки роман је Хемингвеју донео и Нобелову награду за књижевност 1954. године.[1]

Тема романа је животна борба са којом се суочавају сви људи, али и склад и несклад човека са природом.[2]

Радња[уреди | уреди извор]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Прича се дешава 1950. године у месту поред Хаване на обалама Атлантског океана. Прати старца Сантјага, искусног сиромашног рибара који живи од улова рибе, али дуго није имао среће на мору. Старцу је са мамцима и храном да преживи помагао дечак Манулин који је са старцем ишао задњих 40 дана у риболов пре него му је отац наредио да пређе код другог рибара због старчеве лоше среће. Након дугих 84 дана лошег улова, рибар Сантијаго одлучује да поново искуша срећу, али овог пута испловљава много даље него што је чинио до тада. Сасвим неочекивано, након што је већ почео да очајава, успева да улови рибу. Риба је била толико снажна да није могао никако да је повуче на горе. Због њене величине Сантијаго је не може извући на чамац и допушта да га риба одвуче далеко на пучину. Било је већ подне кад је загризла, али га то није бринуло пошто је знао да може и по ноћи може да се врати на обалу орјентишући се по светлима Хаване. Увелико је пала и ноћ, а риба је и даље неуморно вукла чамац, али старац, иако уморан и жедан и даље није одустајао. Мало пре него је свануо други дан на мору риба је почела да скреће на север, па се Сантјаго понадао да ће се риба уморити и вратити у Голфску струју ближе обали или да ће изронити. Сантјаго и поред грчева и усеклог ужета у руку није попуштао, баш као ни риба. Када је напокон накратко изронила видео је сабљарку која је пола метра била дужа од његовог чамца. Старац је приметио да риба губи снагу и успорава, али је умор стизао и њега, био је скоро два дана без сна, али није смео да дозволи себи да се успава како му риба не би побегла. Риба на крају посустаје и испливава на површину, а он је убада харпуном и убија. Након три дана борбе, успева да убије рибу, али убрзо се у близини чамца привучена крвљу појављује ајкула коју Сантјаго убија харпуном кад се приближила риби. Остатак дана су ајкуле настављале да долазе и гризу велике комаде са рибе. Бранио је улов ножем, а после и веслом ,али није имао много успеха поред јата гладних ајкула. Увече кад је упловио у малу луку привезао је чамац, а кад је погледао рибу видео је главу и реп, остало су све појеле ајкуле. Након тога одлази у колибу, тако да није ни чуо дечака кад је ујутру дошао да га обиђе. Ујутру су се већ сви остали рибари скупили и дивили се дужини костура рибе која је била дуга око шест метара. Главу је дао једном рибару да је изреже за мамце, а дугачак кљун рибе је као сувенир поклонио дечаку.

Дечак му је обећао да ће му помоћи да обнови бродић и рибарски прибор и обећао му да ће од сад само са њим ићи у риболов јер се показао као најбољи.

Ликови[уреди | уреди извор]

Главни ликови у роману су старац Сантијаго и дечак Манолино.

Сантијаго је остарели искусни риболовац који живи у сиротињској колиби спавајући на новинама. Он већ 84 дана излази на море и враћа се без већег улова. Сви у насељу мисле да је старац „изгубио“ риболовачку срећу. Ноћу сања лавове и жали за временом када је био првак у обарању руку и врстан риболовац.

Манолино је једини прави Сантијагов пријатељ. Заједно су 40 дана ловили рибу, али како није било улова Манолинови родитељи су одлучили да га пошаљу на брод који има више среће. Дечак је изузетно волео старца и дивио му се.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]