Стара Љубовња
Стара Љубовња Stará Ľubovňa | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Крај | Прешовски |
Округ | Стара Љубовња |
Регија | Спиш |
Становништво | |
Становништво | |
— 31. 12. 2007. | 16.239 |
— густина | 527,24 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 18′ 06″ С; 20° 41′ 19″ И / 49.301667° С; 20.688611° ИКоординате: 49° 18′ 06″ С; 20° 41′ 19″ И / 49.301667° С; 20.688611° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 545 m |
Површина | 30,8 km2 |
Поштански број | 064 01 |
Позивни број | ++421-52 |
Регистарска ознака | SL |
Стара Љубовња (слч. Stará Ľubovňa, мађ. Ólubló, нем. Altlublau, пољ. Lubowla) град је у Словачкој, у оквиру Прешовског краја.
Географија[уреди | уреди извор]
Стара Љубовња је смештена у северном делу државе, близу државне границе са Пољском (15 километара северно од града). Главни град државе, Братислава, налази се 380 km југозападно од града.
Рељеф: Стара Љубовња се развила у високо положеној котлини реке Попрад. Надморска висина града је око 550 m, па је град међу вишима у Словачкој. Око котлине издижу се Високе Татре.
Клима: Клима у Старој Љубовњи је умерено континентална.
Воде: Кроз Стару Љубовњу протиче истоимена река Попрад. Она дели град на два дела.
Историја[уреди | уреди извор]
Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње у 1292. г., а 1412. г. насеље је добило градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште, насељено немачким Сасима.
Крајем 1918. г. Стара Љубовња је постала део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено обласно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Становништво[уреди | уреди извор]
Данас Стара Љубовња има нешто мање од 16.000 становника и последњих година број становника опада.
Етнички састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
- римокатолици - 67,7%,
- гркокатолици - 22,2%,
- атеисти - 5,0%,
- лутерани - 0,8%%,
- остали.