Стара Молдава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стара Молдава
Moldova Veche
Moldova Noua 1.jpg
Поглед на Стару Молдаву
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругКараш-Северин
ОпштинаНова Молдава
Становништво
 — (2011)8.545
Географске карактеристике
Координате44°43′17″ СГШ; 21°37′11″ ИГД / 44.7214° СГШ; 21.6198° ИГД / 44.7214; 21.6198Координате: 44°43′17″ СГШ; 21°37′11″ ИГД / 44.7214° СГШ; 21.6198° ИГД / 44.7214; 21.6198
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Надм. висина72 м
Стара Молдава на мапи Румуније
Стара Молдава
Стара Молдава
Остали подаци
Поштански број325550
Позивни број0255
Регистарска ознакаCS

Стара Молдава (рум. Moldova Veche) је насеље у градској општини Нова Молдава, округ Караш-Северен у Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Положај насеља[уреди]

Стара Молдава се налази уз Дунав, у румунском делу Ђердапа (код месних Срба познат као Банатска клисура). Изнад насеља издижу се Банатске планине.

Историја[уреди]

То је давно било римско насеље. Под тим именом је забележено 1588. године. Царски ревизор Ерлер 1774. године примећује да је место Босник (Стара Молдова) било у Ракајждинском округу. Има војнички статус, у склопу је банатске војне границе, а становништво измешано, српско-румунско.[1] Православно парохијско звање и матичне црквене књиге се воде од 1794. У општини Молдава било је 1846. године 1.655 православних душа. Свештенство су те године чинили пароси Симеон Стефановић и Јован Никадиновић. Средином 19. века број становника у месту је растао. Тако 1847. године ту живи 1.655 мештана православних, којих ће 1867. године бити 1.710. Гимназијалац из Молдаве, Живан Александар је похађао панчевачку Реалку, око 1873. године.

Видаковићеву књигу "Зорицу", набавио је 1827. године у Молдави, учитељ Живота Шаић. Претплатници једне српске књиге били су средином 19. века, житељи Старе Молдаве: поп Симеон Стефановић парох за свог сина младог богослова Евгенија, затим госпођа Марта от Териан рођена Поповић, Арсен Илић ц и к каплар те Стојан Георгијевић ц и к шумар.

Године 1905. Стара Молдава је мала општина у Белоцркванском срезу. Број становника тада износи 2.200 који живе у 450 домова. Срба има од тога 2.106 или 95% са 425 кућа или 94%. Од јавних здања ту су српска православна црква и једна комунална и једна државна школа. За комуникацију служе ПТТ (све) и паробродска станица у месту.

Становништво[уреди]

По последњем попису из 2002. године насеље Стара Молдава имало је 9.510 становника.[2] До пре две деценије број становника је брзо растао са процесом урбанизације дотадашњег села, али последњих година он опада.

Насеље је некада било много мање и претежно српско, али су некада већински Срби постали мањина. Национални састав на појединим пописима био је следећи:

Година пописа 1910. год. 1992. год. 2002. год.
Укупно ст. 2.151 11.793 9.510
Срби 1.939 (90,1%) 1.782 (15,1%) 1.411 (14,8%)
Румуни 76 (3,5%) 9.332 (79,1%) 7.511 (79,0%)
остали 136 (6,3%) 679 (5,8%) 588 (6,1%)

Религија[уреди]

Црква се помиње у извештају из 1751. године. Тада је писало да је храм грађен од балвана освећен 1718. године. Стара црква грађена 1790. године, изгорела је 1848. године. Нови храм подигнут 1853. године а освећен 1858. године. Посвећен је празнику Рођење Св. Јована или Ивандану. Иконостас озидани и тронове осликао је Ђока Путник из Беле Цркве 1897. године. Иконе са иконостаса пренете на нову зидану иконостасну преграду 1950. године.[3] Те године иконе и зидне слике је радио Франц Вајнхелп, и тако је било до 1970. године. Онда је све изнето, па начињен нови темпло који је резао Ладислав Вереш, а иконе сликао прота Драгутин Остојић. Зидни живопис је пресликао 1983. године Никола Шух.[4]

По државном шематизму православног клира Угарске 1846. године у Молдави је било 1.655 православних житеља. У храму посвећеном Св. Илији службовали су тада свештеници Симеон Стефановић и Јован Никадиновић.[5] Православно парохијско звање је основано и заведене црквене матрикуле венчаних 1853. године, а остале матице су из 1847. године.

У Молдави постоји 1905. године црквена општина која је уређена, скупштина је редовна, под председништвом Мише Лупуловића. То је парохија друге платежне класе, има парохијски дом и парохијску сесију од 33 кј. Постоји српско православно гробље, а црквено-општински посед износи 115 кј. земље. Црква је споља у врло добром стању а изнутра је у лошем - темпла нема. Порта је заграђена зидом и засађена дрвећем. Парох је поп Влајко Николин родом из Титела, који је почео каријеру у том месту, где се налази већ осам година.[6]

Образовање[уреди]

Живота Шаић сеоски учитељ помиње се 1827. године. Учитељ у Молдави, Тома Драшковић претплатник је једне српске књиге 1844. године. У народној школи био је 1846. године учитељ Андреја Балареску. Постављен је 1881. године за народног учитеља у Старој Молдави Никола Тајшановић, који је премештен следеће 1882. године у Сарајево[7] Помиње се 1905. године комунална школа, са једним прописно грађеним школским здањем и једном "дворницом", у којем су шест разреда заједно. У другој, државном школи здање је подигнуто 1901. године и има две дворнице (учионице); у једној су прва два разреда а у другој заједно бораве 3-6 разред. У комуналној школи ради учитељ Светозар Савковић родом из Црвене Цркве, стално намештен ту већ осам година. Код њега на редовну наставу долази 88 и у недељну школу 14 ђака. У државној школи су два предавача. Први је учитељ Александар Стојадиновић родом из Доње Љупкове, и ту предаје већ 20 година. Друго место попуњава учитељица Пирошка Дански родом из угарске престонице Будимпеште, стално је намештена, има декрет и служи у Старој Молдови три године. Код ње у редовној настави има 135 ђака, а у пофторну долази њих 37.[8]

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт, Панчево 2003. године
  2. ^ „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  3. ^ Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године
  4. ^ Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
  5. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  6. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  7. ^ "Школски лист", Сомбор 1881. године
  8. ^ Мата Косовац, наведено дело

Спољашње везе[уреди]