Пређи на садржај

Стара мрачна кућа (филм из 1932)

С Википедије, слободне енциклопедије
Стара мрачна кућа
Филмски постер
Изворни насловThe Old Dark House
РежијаЏејмс Вејл
СценариоБен В. Леви
Р. С. Шериф (непотписан)
ПродуцентКарл Лемле Млађи
Темељи се наBenighted
(Џ. Б. Пристли)
Главне улогеБорис Карлоф
Мелвин Даглас
Глорија Стјуарт
Чарлс Лотон
Лилијан Бонд
Ернест Тесигер
Ева Мур
Рејмонд Меси
Брембер Вилс
Елспет Даџон
МузикаДејвид Броукман
Директор
фотографије		Артур Едесон
МонтажаКларенс Колстер
Продуцентска
кућа		Universal Pictures
ДистрибутерUniversal Pictures
Година1932.
Трајање72 минута[1]
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет250.000 долара[2]
IMDb веза

Стара мрачна кућа (енгл. The Old Dark House) је амерички хумористички хорор филм из 1932. године, режисера Џејмса Вејла, заснован на роману Benighted Џ. Б. Пристлија. Улоге у филму тумаче Борис Карлоф, Мелвин Даглас, Глорија Стјуарт, Чарлс Лотон, Лилијан Бонд, Ернест Тесигер, Ева Мур, Рејмонд Меси, Брембер Вилс и Елспет Даџон.[3][4] Радња филма смештена је у Велс и прати петоро путника који траже уточиште од жестоке олује у старој сеоској кући ексцентричне породице Фем.

Права за адаптацију Пристлијевог романа, који представља друштвени коментар на савремене британске класне структуре, купио је студио Universal Pictures на инсистирање Џејмса Вејла, након завршетка рада на филму Франкенштајн (1931) и током припрема за Невидљивог човека (1933). Сценарио је написао Бен В. Леви, који је раније радио сценарио за Вејлов Мост Ватерло (1931), уз доприносе непотписаног Р. С. Шерифа, сценаристе Невидљивог човека. Сценарио у великој мери представља верну адаптацију приче. Вејлу је било поверено да изабере углавном британску глумачку екипу, од којих су многи били његове позоришне колеге са врло мало филмског искуства, а неки ће се појавити и у његовим каснијим филмовима.[5]

Стара мрачна кућа није достигла ни критички ни комерцијални успех осталих Вејлових филмова тог доба и повучена је из дистрибуције након што је студио изгубио права на Пристлијев роман. Дело је поново екранизовано 1963. године у режији Вилијама Касла за Columbia Pictures и Hammer Film Productions. Филм је у једном тренутку сматран изгубљеним, али је Вејлов колега Кертис Харингтон успео да пронађе већину његових оригиналних елемената, који су потом рестаурирани.[5] Са реевалуацијом Вејловог опуса, Стара мрачна кућа стекла је широку наклоност критике и данас се сматра култним класиком и једним од најзначајнијих дела свога редитеља. На листи најбољих хорор филмова часописа Time Out заузела је 71. место.

Радња

[уреди | уреди извор]

Филип Вејвертон, његова супруга Маргарет и њихов пријатељ Роџер Пендерел изгубе се док једне ноћи, током јаке олује, возе кроз провинцију. Наилазе на стару кућу у велшкој забити, где им уточиште пружају Хорас Фем и његова сестра Ребека. Хорас страхује да ће олуја заробити госте унутра. Такође их упозорава да је њихов неми батлер Морган опасан и склони алкохолу. Док Ребека води Маргарет у спаваћу собу да се пресвуче, прича јој о породици Фем, коју описује као грешну и безбожну. Она оптужује и Маргарет да је грешна, и открива јој да њихов отац, сер Родерик Фем, стар 102 године, још увек живи у кући.

Током вечере, групи се придружују сер Вилијам Портерхаус и водвиљ плесачица са уметничким именом Гледис Дјукејн, који такође траже склониште од олује. Док седе крај камина, Гледис открива да јој је право презиме Перкинс. Роџер и Гледис одлазе до аутомобила да донесу виски. У међувремену, струја нестаје, па Ребека каже Хорасу да донесе лампу са спрата. Хорас се плаши да оде горе, па уместо њега одлази Филип. Док узима лампу, примећује закључану собу и чује глас који долази из друге просторије. Вилијам одлази да помогне Ребеки да затвори прозор, остављајући Маргарет саму. Морган, сада пијан, напада Маргарет и јури је уз степенице ка Филипу, који силази са лампом у руци. Филип баца лампу на Моргана и обара га низ степенице.

Роџер и Гледис почињу да флертују док пију и пуше. Гледис му каже да је њен однос са Вилијамом платонски и предлаже да живи са Роџером. Враћају се у кућу, буде Вилијама и обавештавају га о својој новој романси. У међувремену, Филип и Маргарет улазе у собу из које је раније чуо глас и проналазе тамо Родерика Фема. Он их упозорава на свог најстаријег сина, Сола — лудака и пиромана кога држе затвореног у оној закључаној соби. Филип и Маргарет затим откривају да је Морган пустио Сола; силазе доле да упозоре остале госте. Морган се појављује и јуриша на Маргарет. Филип и Вилијам га савладавају и одвлаче у кухињу, док се Ребека склања у своју собу. Роџер каже Маргарет и Гледис да се сакрију у орману. Сол силази низ степенице и обара Роџера. Затим узима запаљену грану из камина и подмеће пожар на завеси, али се Роџер буди; њих двојица се туку и падају са галерије — Сол гине, а Роџер је повређен. Морган се ослобађа из кухиње и враћа у главну собу, где ослобађа Маргарет и Гледис из ормана, а потом односи Солово тело на спрат.

До јутра, олуја је прошла. Солов покушај да запали кућу нанео је само мању штету. Филип и Маргарет одлазе по хитну помоћ, док Гледис и Вилијам остају да се брину о повређеном Роџеру. Када се пробуди, Роџер запроси Гледис, а она га радосно пољуби у знак пристанка.

Улоге

[уреди | уреди извор]
Глорија Стјуарт и Борис Карлоф у филму
Ева Мур и Чарлс Лотон у филму
Глумац Улога
Борис Карлоф Морган
Мелвин Даглас Роџер Пендерел
Рејмонд Меси Филип Вејвертон
Глорија Стјуарт Маргарет Вејвертон
Чарлс Лотон сер Вилијам Портерхаус
Лилијан Бонд Гледис Дјукејн/Перкинс
Ернест Тесигер Хорас Фем
Ева Мур Ребека Фем
Брембер Вилс Сол Фем
Елспет Даџон[а] сер Родерик Фем

Продукција

[уреди | уреди извор]

Развој

[уреди | уреди извор]

Продуцент студија Universal Pictures, Карл Лемле Млађи, позвао је сценаристу Бена Левија из Енглеске у Јуниверсал Сити у Калифорнији, пошто га је импресионирао његов сценарио за филм Мост Ватерло (1931), који је такође режирао Џејмс Вејл. Леви је потом био позајмљен студију Paramount Pictures, где је радио на сценарију за филм Ђаво и амбис. Када је завршио рад на том филму, вратио се у Universal да започне рад на Старој мрачној кући.[6]

Филм је заснован на роману Benighted (1927) Џ. Б. Пристлија, који се бави разочарањем које се осећало у Британији после Првог светског рата.[7] У Сједињеним Америчким Државама овај роман је објављен под истим насловом као и филм.[8] Филмску адаптацију написали су Р. С. Шериф и Бен Леви; филм углавном прати радњу књиге, али у причу додаје и елементе комедије.[7]

Снимање

[уреди | уреди извор]

Филм је снимљен са буџетом од 250.000 долара.[2] Снимање је почело крајем априла 1932. и завршено је крајем маја исте године, у потпуности унутар студија Universal у Лос Анђелесу.[9]

Приказивање

[уреди | уреди извор]

Филм Стара мрачна кућа претпремијерно је приказан почетком јула 1932,[6] а широку биоскопску дистрибуцију добио је 20. октобра исте године.[10]

Поновно откриће

[уреди | уреди извор]

Године 1957, Universal Pictures је изгубио права на оригиналну причу,[6] а 1963. снимљен је римејк у режији Вилијама Касла. Више деценија оригинална верзија филма сматрана је изгубљеном и стекла је велику репутацију као један од најзначајнијих готичких хорора. Редитељ Кертис Харингтон, пријатељ Џејмса Вејла, помогао је у поновном открићу филма Стара мрачна кућа, након што је више пута молио студио Universal да пронађе оригинални негатив. Харингтон је 1968. године коначно открио копију филма у архиви студија Universal.[8] Успео је да убеди филмски архив Музеја Џорџ Истман да финансира израду новог дупликат-негатива слабо очуване прве ролне и да рестаурира остатак филма.[11]

Кућна издања

[уреди | уреди извор]

Компанија Kino Lorber прва је објавила филм на DVD-ју 1999. године.[12]

Компанија Cohen Media Group издала је филм на Blu-ray форматима у Сједињеним Државама у октобру 2017. године, након чега је Eureka Entertainment 2018. објавила издање које садржи Blu-ray и DVD као део своје колекције Masters of Cinema.[13] У фебруару 2025. године, Eureka је поново издала филм у формату 4К UHD Blu-ray.[14]

Пријем

[уреди | уреди извор]

Зарада

[уреди | уреди извор]

Филм је у првој недељи приказивања постигао добар комерцијални успех на биоскопским благајнама, али је касније зарада претрпела пад због негативних коментара публике.[6] Био је заказан за тронедељно приказивање у биоскопу Rialto Theatre у Њујорку, али је већ током друге недеље посећеност опала на мање од половине, па је филм повучен након десет дана. У Уједињеном Краљевству је, међутим, прошао боље — у биоскопу Capitol Theatre у Лондону оборио је рекорд посећености.[6][15] Филм је поново пуштен у биоскопе 1939. године.[6]

Критике

[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Државама, часописи Variety и The Hollywood Filmograph дали су филму негативне критике, при чему је Variety филм описао као „помало бесмислено остварење”.[16] Ипак, свих девет дневних листова у Њујорку дало је филму позитивне критике.[6]

Лист The New York Times похвалио је филм, истичући да „ова продукција обилује талентом... као и Франкенштајн, [она] је имала предност што ју је режирао Џејмс Вејл, који поново доказује своју вештину.”[16][17]

Савремена процена филма

[уреди | уреди извор]

Савремени критички пријем филма много је повољнији него рецензије из времена његовог изласка.[18] Филм на веб-сајту Rotten Tomatoes има рејтинг одобравања од 97%, на основу 30 рецензија. Консензус сајта гласи: „Вешто састављена од пажљиво одабраних елемената, Стара мрачна кућа је дивно застрашујућа хорор-комедија која има користи од напете режије Џејмса Вејла.”

Часопис Time Out London похвалио је филм: „Вејл успева да пародира конвенције жанра хорора у мрачној кући, док их истовремено и ствара — у том смислу, филм остаје потпуно модеран.”[19] Карл Вилијамс са филмске базе AllMovie написао је: „До шездесетих година [филм је] стекао готово култни статус међу обожаваоцима редитеља Џејмса Вејла... Стара мрачна кућа почела је да се сматра култним бисером, делом поновног интересовања за Вејлов таленат дуго након његовог стваралачког врхунца.”[11] Пишући за Film Comment 2017. године, Мајкл Срагоу оценио је филм као Вејлово „најмање гледано ремек-дело”.[20]

Почетком 2010-их, часопис Time Out спровео је анкету међу бројним писцима, редитељима, глумцима и критичарима који су радили у оквиру жанра хорора, како би саставио листу најбољих хорор филмова свих времена.[21] Стара мрачна кућа заузела је 71. место на тој листи од 100 филмова.[22]

Стара мрачна кућа је такође послужила као инспирација за филмове Роки хорор шоу[23][24] и Thundercrack!.[25]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Потписана као „Џон Даџон”.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Old Dark House (1932)”. British Board of Film Classification. Архивирано из оригинала 25. 7. 2024. г. 
  2. ^ а б Hallenbeck 2009, стр. 19.
  3. ^ Erickson, Hal. „The Old Dark House”. AllMovie. Rovi Corporation. Приступљено 23. 1. 2013. 
  4. ^ Hallenbeck 2009, стр. 21
  5. ^ а б Shadow Play – Whale, Priestley and The Old Dark House (Booklet). James Whale. London: Eureka Entertainment. 2018 [1932]. EKA70292. 
  6. ^ а б в г д ђ е The Old Dark House (Booklet). James Whale. New York City, New York: Kino Video. 1999 [1932]. K113. 
  7. ^ а б Nollen 1991, стр. 63
  8. ^ а б Booklet essay of the Region 2 Network DVD[тражи се извор]
  9. ^ Hallenbeck 2009, стр. 18–19.
  10. ^ The Old Dark House на веб-сајту AFI Catalog of Feature Films (језик: енглески). American Film Institute. Retrieved May 4, 2025.
  11. ^ а б Williams, Karl. „The Old Dark House > Review”. AllMovie. Архивирано из оригинала 7. 5. 2014. г. Приступљено 24. 7. 2025. 
  12. ^ „The Old Dark House”. WorldCat. Архивирано из оригинала 4. 5. 2025. г. 
  13. ^ Squires, John (2. 3. 2018). „4K Restoration of Classic 'The Old Dark House' Getting Deluxe UK Release”. Bloody Disgusting. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. 
  14. ^ „The Old Dark House 4K Ultra HD (UHD)”. Eureka Entertainment. Архивирано из оригинала 24. 4. 2025. г. 
  15. ^ Jacobs 2011, стр. 117.
  16. ^ а б Mank 2001, стр. 48
  17. ^ Hall, Mordaunt (28. 10. 1932). „Boris Karloff, Charles Laughton and Raymond Massey in a Film of Priestley's 'The Old Dark House'”. The New York Times. Архивирано из оригинала 4. 5. 2025. г. 
  18. ^ Hallenbeck 2009, стр. 21–22.
  19. ^ „The Old Dark House Review”. Time Out. Архивирано из оригинала 14. 9. 2012. г. 
  20. ^ Sragow, Michael (28. 9. 2017). „Deep Focus: The Old Dark House”. Film Comment. Архивирано из оригинала 1. 12. 2023. г. 
  21. ^ „The 100 best horror films”. Time Out. Приступљено 13. 4. 2014. 
  22. ^ N. F. „The 100 best horror films: the list”. Time Out. Архивирано из оригинала 31. 7. 2013. г. 
  23. ^ Hoberman, J. (5. 10. 2017). „'The Old Dark House' Is Creepy. Its Occupants? Downright Kooky”. The New York Times. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. 
  24. ^ deNobel, Jacob (20. 10. 2016). „The films that inspired 'The Rocky Horror Picture Show'”. Carroll County Times. 
  25. ^ Nahmod, David-Elijah (8. 12. 2015). „Bay of the Living Dead: Thundercrack Returns!”. SF Weekly. Архивирано из оригинала 4. 5. 2025. г. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стара_мрачна_кућа_(филм_из_1932)&oldid=30503303”