Стара црква Свете Богородице у Неготину

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стара црква Свете Богородице у Неготину
Стара црква Св. Богородице у Неготину.JPG
Опште информације
МестоНеготин
ОпштинаНеготин
Држава Србија
Време настанка1803.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеНиш
АдресаДобричка 2 18000

Стара црква Свете Богородице у Неготину је саграђена 1803. године на месту старије цркве брвнаре, под заштитом је државе и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Историја[уреди]

Стара неготинска црква, позната у народу као и Хајдук Вељкова црква, је ниска једнобродна грађевина издужене основе, са полигоналном олтарском апсидом на истоку и мањом припратом на западној страни, који је свој данашњи изглед добила у обнови 1900. године. Изграђена је у камену и опеци, а покривена бибер црепом.

Изглед цркве[уреди]

Црква је за неколико степеника укопана у земљу, јер је Турци нису желели. Пошто је овај део Србије био под Видинским пашалуком, освећење храма обавио је видински митрополит Kалиник, који је приволео тадашњег видинског господара Пазван-Оглуа да одобри изградњу. [1]

На северној страни дозидан јој је отворени трем око 1885. године испред улазних врата. При самом крају 19. века урађено је неколико преправки на спољним и унутрашњим деловима цркве. Прво је промењена кровна конструкција, направљена је знатно већа и уместо ђерамиде је ставен бели цреп. Да би се добило више светлости на своду над певницом су направљена два отвора и застакљена. На северним вратима цркве намештена су двокрилна сдтаклена врата. Истовремено је сређена звонара у црквеној порти.[2]

Спомен плоча Вељку и Миљку Петровићу са стиховима Симе Милутиновића Сарајлије
Црква Рождества Пресвете Богородице, поглед на капију

Једину фасадну декорацију представљају слепе нише на апсиди. Иконостасна преграда из 1824. године рад је зографа Стојана из Равна у Бугарској и његовог сина Станче. Досликавање иконостаса обавио је Павле Чортановић 1884. године, који је и аутор зидног сликарства.

На зидовима цркве има слика, рађених техником уља на платну, Ватрослава Бековића, сликара и професора неготинске полугимназије. Цркву и олтар осликавао је Павле Чортановић, такође професор у неготинској полугимназији.[3]

Осим својих несумњивих уметничких вредности црква је значајна и као место уз које се везују значајни историјски догађаји из времена ослобађања од Турака, у којима је водећу улогу имао Хајдук Вељко Петровић, чији се гроб налази непосредно уз цркву.

У црквеној порти налазе се надгробне плоче истакнутих Неготинаца 19. века, међу њима и ктитора цркве. Током 19691970. обављени су конзерваторско-рестаураторски радови на иконостасу.

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Група аутора (2003). Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 6, протојереј−ставрофор Ранко Јовић „Стара Богородична црква у Неготину, седиште Епархије тимочке−неготинске и први њен епископ Доситеј Новаковић”. Неготин: Историјски архив Неготин. стр. 105. 
  2. ^ Часопис „Мокрањац”, број 3, Плавшић Никола (2001). „Стара неготинска црква рођења пресвете Богородице, страна 55.”. Установа Мокрањчеви дани. 
  3. ^ Часопис „Мокрањац”, број 3, Плавшић Никола (2001). „Стара неготинска црква рођења пресвете Богородице, страна 54.”. Установа Мокрањчеви дани. 

Спољашње везе[уреди]