Стара школа у Миланџи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стара школа у Миланџи
Skola Milandza Stara skola 01.jpg
Стара школа у Миланџи
Опште информације
Место Миланџа, Опаљеник
Општина Ивањица
Држава  Србија
Време настанка 1833.
Тип културног добра Споменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Краљево
Седиште Краљево
Адреса Цара Лазара 24 36000
Званични веб-сајт
Skola Milandza Stara skola 02.jpg

Стара школа у Миланџи, засеоку села Опаљеник, у Ивањичкој општини, подигао је, у свом родном месту, Јоаникије Нешковић (1804—1873), епископ шабачке и ужичке епархије, као прву школу у моравичком крају.[1][2]

Школа је подигнута 1833. године и почела да ради на Никољдан исте године са 17 ученика. Школска зграда је двособна брвнара покривена шиндром, а њен први учитељ био је ћир Дионисије. У првој просторији са отвореним огњиштем живела су деца, а у другој је становао учитељ. Након смрти првог учитеља, 1852. године, школа се сели у исту зграду, премештену западно од данашње цркве. Ту се настава изводила све до подизања нове школске зграде 1872. године у којој је настава извођена све до 1953. године, кад се школа затворила јер није имала довољно ученика.

Приликом визитације основних школа 1884. године, месна школа у Миранџи је била повољно оцењена, и за разлику од многи, водио се ту Дневник годишњих предавања.[3] Миленко Нешовић је 1886. године постављен за управитеља основне школе у Миранџи. Отишао је 1887. године учитељ другог-четвртог разреда Гвозден Јовановић. За учитеља трећег и четвртог разреда дошао је 1888. године Андреја Драгутиновић из Слатине, поред колеге Јована Лазаревића. Ту је у исто време и учитељ Андрија Ћендић. Месни учитељ прва два разреда 1892. године био је Недељко Игњатовић. Настава је била 1896. године четвороразредна, а укупно је у њу ишло 88 ђака, из места и околине.[4] Учитељ сва четири разреда а потом и школски управитељ је између 1893-1904. године био Божидар Нешковић. Мирко Поповић премештен је 1896. године у Слатину. Милева Павловић је 1902. године учитељица првог разреда. Године 1904. у месној школи је поред Нешковића и учитељски заступник (приправник) Драгомир Иконић.[5] Постављен је 1906. године за учитељског заступника у месној школи, свршени гимназиста Живко Петковић, који ће ту бити и 1907. године. Имала је (1907) статус мушке школе, са два учитеља који раде са по два разреда истовремено. Учитељ Нешковић је због потребе службе 1908. године премештен у Миланџу, из Атенице. Те године је сеоски учитељ и Драгић Поповић. Учитељски приправник Александар Јокановић је 1909. године предавао првом и другом разреду, као вршилац дужности.[6] Просветна бирократија у првој половини 20. века непрестано покреће учитеље, из места у место. Смењују се следећи учитељи у Миланџи: студент филозофије Драгутин Кнежевић као вд (1911), супружници Милисав и Илинка Арсовић (1910-) рођеној Вељковић (1912-1913), ђак гимназије Милован Поповић вд (1914).

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Споменици културе”. Ивањица-Интернет портал. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2017. Приступљено 13. 11. 2017. 
  2. ^ „Nepokretna kulturna dobra na tlu Ivanjice”. Info liga. Приступљено 13. 11. 2017. 
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1884. године
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1896. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1904. године
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 1909. године

Спољашње везе[уреди]