Стари град Добор
Добор је средњовјековни град у Републици Српској подигнут уз лијеву обалу ријеке Босне на око 4 km од Модриче. [1]Саграђен је у 14. вијеку. Национални је споменик Босне и Херцеговине.
Историја
[уреди | уреди извор]Са крунисањем Жигмунда Луксембуршког 1387. године на угарском двору долази до обрачуна са политичким противницима, међу којима су били и браћа Хорват, а које је помогао Стефан Твртко. Тада су се између 1387. и 1394. године браћа Хорват склонили у Добор, одакле су пружали отпор Жигмунду. Године 1394. Жигмунд проваљује у Босну хвата браћу Хорвате и спаљује град Добор.[2] Сматра се да је Добор подигао Иваниш Хорват између 1387. и 1388. године.[1]
Крајем XV и почетком XVI вијека био је у власти славонских племића Бериславића. Под турску власт пао је 1536, а аустријску 1716. године. Након Пожаревачког мира, 1718., тврђава Добор враћена је Турцима.[1]
Незадовољно владавином краљева, племство је изабрало за краља Босне Стефана Твртка Другог, што је изазвало бијес Жигмунда. У боју код Добора јесени 1408. године поражена је босанска војска, те је по наређењу угарског краља убијено је 179 босанских племића.[3]
Следећи битан догађај је из новембра 1449. године, када у Добору Стефан Томаш склопа одбрамбени уговор с мачванским баном Иваном од Корођа, као посредником Јанка Хуњадија против Турака.[4]
Падом Босне 1463. године, па до 1536. Добор је био под влашћу племићке куће Бериславић, када га заузимају турске трупе.
Током посљедњих ратних дешавања, овај утврђени град претрпио је одређена оштећења због којих му је потребна санација.[1]
Архитектура
[уреди | уреди извор]Град је примјер добро очуване архитектуре касног средњег вијека. Језгро града Добора чине двије куле, које затварају мањи простор димензија 16х8 метара.[5] Већина сачуване архитектуре потиче из 15. вијека, те је тада и простор града проширен на источној страни. Једна кула је саграђена у вријеме употребе топова и има облик неправилног ваљка, висине 20 метара, а друга кула има карактеристичан облик изврнутог латиничног слова D, висине 19,5 метара.[4][1]
Споменик културе
[уреди | уреди извор]Од 2005. године, ово утврђење има статус националног споменика Босне и Херцеговине.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ „Добор кула”. upoznajsrpsku.com. Приступљено 1. 2. 2026.
- ^ Бојановски 1981, стр. 19.
- ^ „Гаревац: Добор”. Архивирано из оригинала 18. 8. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2016.
- ^ а б „Стари град Добор, градитељска цјелина”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2021. г. Приступљено 20. 07. 2016.
- ^ Археолошки лексикон Босне и Херцеговине 1988, стр. 76.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Археолошки лексикон Босне и Херцеговине. 2. Sarajevo: Земаљски музеј Босне и Херцеговине. 1988. стр. 76.
- Бојановски, Иво (1981). Добор у Усори (сјеверна Босна) (Резултати археолошких истраживања 1969-1973), Наше старине, XIV-XВ. Сарајево: Наше старине.
| Насељена мјеста |  | |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Бабешница, МЗ Борово Поље, МЗ Ботајица, МЗ Врањак, МЗ Врањак 1, МЗ Гаревац, МЗ Добриња, МЗ Дуго Поље, МЗ Кладари Горњи, МЗ Кладари Доњи, МЗ Копривна, МЗ Копривнска Требава, МЗ Крчевљани, МЗ Милошевац, МЗ Модрича I, МЗ Модрича II, МЗ Модрича III, МЗ Модрича IV, МЗ Модрича V, МЗ Ријечани, МЗ Скугрић, МЗ Таревци, МЗ Толиса, МЗ Чардак | |
