Стари надгробни споменици у Горњој Врбави

С Википедије, слободне енциклопедије
Стари надгробни споменици у Горњој Врбави
Споменици и стари запис на гробљу у Горњој Врбави.
Опште информације
МестоГорња Врбава
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија

Стари надгробни споменици у Горњој Врбави (Општина Горњи Милановац) представљају збир типолошких карактеристика надгробника са граничних простора рудничко-таковског и гружанског краја[1] и драгоцен извор података преко кога се може пратити генеза становништва овог места.[2]

Горња Врбава[уреди | уреди извор]

Село Горња Врбава простире се на крајњим косама југозападних огранака планине Рудник, са леве и десне стране реке Груже и делом према Јешевцу.[2] Овуда води регионални пут који повезује Горњи Милановац и Крагујевац. Село је разбијеног типа, подељено на више засеока: Њиве, Думача, Брдо, Под Планином, Гружа и Поље.[3] Први помен Врбаве (до 19. века Горња Врбава и Доња Врбава биле су једно село) датира из 1458. године, када се помиње у повељи босанског краља Стефана Томаша Котроманића.[3] У турском попису из 1476. године помиње се као пусто село, да би у 16. веку имало незнатан број становника.[3] Насељавање ових простора почело је уочи и за време Првог српског устанка и то са подручја Старог Влаха, Црне Горе и Херцеговине. Село припада црквеној парохији Храма Свете Тројице у Горњем Милановцу, а сеоска слава је Мали Спасовдан.[4]

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Ово место дало је две личности које су обележиле историју Србије 19. века: браћу од стричева војводу Тома Вучића Перишића и митрополита Мелентија Павловића.

Сеоско гробље[уреди | уреди извор]

У Горњој Врбави постоји само једно сеоско гробље.[2] На гробљу су остаци стабла храста-цера, сеоског записа, који се 2017. године срушио у јакој олуји, оштетивши више старих надгробних споменика.[1] Старији споменици у највећем броју клесани су од ситнозрнастог камена из доњоврбавских мајдана који се лако се обрађује, али није постојан на мразу.[1] Надгробници типолошки и стилски показују све особине одлике овога краја, с тим да се овде често појављује самосталан мотив руке деснице која држи цвет или неки предмет карактеристичан за покојника - крст, штап или кишобран (у значењу статусних симбола), књигу, марамицу, чашу итд. Преко доручја мушких руку овде се често виђа чутура, као и мотив стола пуног чаша и флаша за којим нико не седи.[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  2. ^ а б в Гружа: насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник Београд, САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0612-4. 
  3. ^ а б в Вучићевић 2016
  4. ^ Ђуковић, Исидор. Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912.1918year=2005 (II изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. ISBN 978-86-82877-16-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ђуковић, Исидор. Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912.1918year=2005 (II изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. ISBN 978-86-82877-16-5. 
  • Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  • Гружа: насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник Београд, САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0612-4. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Никола, Дудић (1995). Стара гробља и народни белези у Србији. Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд. ISBN 978-86-07-00900-8. 
  • Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак, 1998.
  • Исидор, Ђуковић (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912—1918location=. II допуњено и измењено издање, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. ISBN 978-86-82877-16-5. 
  • Ана, Столић др (2007). Државни попис 1862/63. године: општина Горњи Милановац. II издање, Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  • Гружа: насеља, порекло становништва, обичаји, Службени гласник Београд, САНУ. . Београд. 2010. ISBN 978-86-519-0612-4. 
  • Слободан, Вучићевић др (2016). Горњи Милановац и његова села. Културно-просветна заједница Србије, Београд. ISBN 978-86-7596-190-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]