Старогрчки језик
| Овај чланак или његов део не цитира никакве референце или изворе. Молимо помозите да овај чланак буде поправљен додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| старогрчки језик | |
|---|---|
| Ἑλληνική Hellēnikḗ |
|
| Регион | источни Медитеран |
| Изумро | развио се у којне грчки језик до 4. века п. н. е. |
|
индоевропски
|
|
| грчки алфабет | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-2 | grc |
| ISO 639-3 | grc |
Старогрчки језик (ἡ Ἑλληνικὴ γλῶττα, hē hellēnikē glōtta, савремени грч. Ἀρχαία Ἑλληνική; или антички грчки језик) је историјски индоевропски језик из области источног Медитерана.
Овај језик представља рану фазу развоја грчког језика, у периоду од постанка грчког алфабета (IX век п. н. е.) до почетка хеленистичке ере (IV век п. н. е.). Старогрчки језик се у књижевности користио много дуже, до седмог века нове ере. Као норма класичног грчког језика служио је дијалект Атике из 5. и 4. века п. н. е. Грчки језик у периоду 600-1453. се означава као средњегрчки. За њим је следио новогрчки, језик модерне Грчке, који се у континуитету развио из старогрчког.
Старогрчки језик је усамљена грана индоевропске језичке породице. Сличности са језицима савременицима показује једино у односу на древни македонски језик (антички македонски). Многе речи старогрчког језика су ушле у латински језик и све модерне европске језике, нарочито кроз стручну терминологију. У новијем добу, старогрчки језик се изучавао и изучава у оквиру класичне филологије.
На старогрчком језику су написани Хомерови епови, Илијада и Одисеја, као и велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике. Значајан је и као језик на коме су писани рани хришћански текстови, попут Новог завета.
По ISO 639 стандардизацији, ознака за старогрчки језик је grc.