Старокатоличка црква

Из Википедије, слободне енциклопедије
Старокатоличка катедрала у Утрехту

Старокатоличка црква је хришћанска верска заједница, настала из протеста једног броја немачких римокатоличких теолога на Првом ватиканском концилу 1870. Они су се успротивили дефиницији о папске непогрешивости и примату, и тражили су да се католицизам "врати на своје изворне облике". Одвојили су се од Римокатоличке цркве на конгресу у Минхену 1871. Првог старокатоличког бискупа Реинкенса заредио је Хеикамп, Јансенистички холандски бискуп из Девентера.

Старокатоличке цркве, отцјепљењем од Рима, осниване су на националном принципу у Немачкој , Аустрији , Пољској , Швајцарској , САД. У Немачкој, помагале су их власти у доба Културкампфа. Сарађују са Јансенистичком црквом у Утрехту.

Старокатолици одбацују свештенички целибат , неразрешивост брака, тајну исповест. Уводе причест под две прилике и народни језик у литургију. Свештенике и бискупе бирају сами верници на скупштинама жупа и црквеним саборима. Сви Старокатоличке бискупи окупљали су се сваке две године на сабор у Утрехту, који је седиште старокатоличког надбискупа.

У доба Аустроугарске, старокатоличке цркве деловале су на подручју Словеније и Далмације. Након Првог светског рата неки католички свештеници у Југославији, захваћени реформним покретом, тражили су оснивање самосталне црквене покрајине с примасом на челу, аутономију цркве на демократском начелу, укидање целибата и др.

Надбискуп Алојзије Степинац је био непомирљиви непријатељ старокатолика, као и православља, сматрајући је "трулежом на нашем народном организму". Настојао је, апелима власти у Краљевини Југославији, Бановини Хрватској, а посебно у НДХ, да она буде забрањена.

Самосталне старокатоличке цркве биле су основане и у Словенији (1946), Србији (1954) и Босни и Херцеговини (1965). Југословенске комунистичке власти пружале су им одређену подршку, настојећи да сузбију утицај Римокатоличке цркве.

Старокатоличка црква је, може се рећи, плод историјских децентралистичких склоности католичког севера и Средње Европе. Старокатолички покрет је, такође, захватио и Швајцарску, Холандију, Чешку, Словачку и Пољску.

Хрватска старокатоличка црква је свог првог бискупа добила 1924. године у личности Марка Калођере, каноника столне цркве у Сплиту. Хрватски старокатолици су сматрали себе плодом хиљадугодишње народне борбе за разумљиви језик у богослужењу, али и политичке еманципације спрам Ватикана.

У данашње време, постоје две основне струје старокатолицизма: Утрехтска унија и Унија народних старокатоличких цркава. Док Утрехтска унија дозвољава нпр. благосиљање истополних парова, Унија народних старокатоличких цркава је остала на традиционалном приступу, изграђујући своје каноне искључиво на Светом писму и документима првих седам васељенских сабора. По свом уређењу и деловању се угледа на неподељену апостолску Цркву, из првих векова, те јој је коначан циљ поновно уједињење хришћана у једну исправну Цркву, на здравим темељима, какву је Христос и оставио на земљи.

Раније је у Србији деловала Утрехтска унија преко изасланства Хрватске старокатоличке цркве. Тренутно, у Србији делује Унија народних старокатоличких цркава, преко Православно - старокатоличког Генералног викаријата Св. Метода, са седиштем у Иригу. Надлежни архиепископ / надбискуп је монс. др Леонардо Бег из Хрватске, са Раба. Православно - старокатолички Генерални викаријат Св. Метода је део црквене Провинције Светог Кристофора, за подручје Балкана.

Међународна унија народних старокатоличких цркава има свог Патријарха, те се и ту огледа изузетна сличност са православним црквама. Тренутни Патријарх је надбискуп-примас Португала, монс. Антоније да Коста Рапосо.

Српска православна црква, иначе, са неповерењем и дистанцом гледа на Православно - старокатолички Генерални викаријат Св. Метода још од његовог оснивања, иако је увек имала традиционално добре односе са старокатолицима широм света, па и у Србији.

Литература[уреди]

  • Хрватска Старокатоличка црква у Volja, Volume 1, Dr. Dragutin Radišić, 1926, стр. 321
  • Povijest kršćanstva u Hrvata: Heterodoksne kršćanske zajednice, sljedbe i vjerski pokreti Volumes 1-4 of Manualia, Juraj Kolarić (ed) Hrvatski studiji Sveučilišta u Zagrebu, 2006
  • Jubilarni zbornik života i rada Srba, Hrvata i Slovenaca, 1918-1928, Volume 2, Matica živih i mrtvih Srba, Hrvata i Slovenaca, 1929 str. 621
  • "Starokatolička crkva u SFR Jugoslaviji" u Vjekoslav Bajsić: Vjerske zajednice u Jugoslaviji, Binoza, 1970 str. 38
  • Marko Kalogjera: Hrvatska starokatolička crkva, Gaj, 1924

Спољашње везе[уреди]