Старорумунски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Старорумунски језик (Влашки језик) је источно-романски језик Влаха од 16. до 18. вијека прије него што је постао књижевни румунски 1860-их година.[1]

Први писани румунски споменик је писмо из Брашова из 1521. године. Главни извор за писање овог издања су влахо-бугарске повеље, које само као историјски писани споменик откривају посебности у историјском развоју средњобугарског језика у периоду прије дамаскине.

Језик је латинизиран у 17. стољећу захваљујући светим писмима такозване Кантакузинове Библиjе. Због значајног словенобугарског речи на овом језику, румунски лингвиста из 19. века Алекандру Џихак проналази румунски језик на креолском језику.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лухт Л. И., Нарумов Б. П. Румынский язык // Языки мира. Романские языки. — Москва: Academia, 2001. — С. 574—626. — 722 с. — ISBN 5-87444-016-X.