Старо Нагоричане

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Старо Нагоричано)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Старо Нагоричане
македонски: Старо Нагоричане
Staro Nagoričane.jpg
Улаз у Старо Нагоричане
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Старо Нагоричане
Становништво
Становништво
 — (2002) 555
Географске карактеристике
Координате 42°11′53″ СГШ; 21°49′43″ ИГД / 42.1981° СГШ; 21.8286° ИГД / 42.1981; 21.8286Координате: 42°11′53″ СГШ; 21°49′43″ ИГД / 42.1981° СГШ; 21.8286° ИГД / 42.1981; 21.8286
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 422 м
Старо Нагоричане на мапи Републике Македоније
Старо Нагоричане
Старо Нагоричане
Остали подаци
Поштански број 1303
Позивни број 031
Регистарска ознака KU


Старо Нагоричане (Старо Нагоричано, Старо Нагоричино) је насеље у Републици Македонији, у северном делу државе. Старо Нагоричано је седиште истоимене општине Старо Нагоричане.

У Старом Нагоричану се налази изванредан пример српског градитељства из времена Немањића, манастир Светог Ђорђа из 14. века.

Старо Нагоричане има велики значај за српску заједницу у Републици Македонији, пошто Срби чине већину у насељу.

Природни услови[уреди]

Манастир Светог Ђорђа из 14. века

Старо Нагоричане је смештено у северном делу Републике Македоније. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 15 километара североисточно.

Село Старо Нагоричане се налази у историјској области Средорек, у брежуљкастом крају, на приближно 420 метара надморске висине. Источно од села протиче река Пчиња.

Месна клима је континентална са слабим утицајем Егеја (жарка лета).

Историја Срба у месту[уреди]

Школа српска постоји у селу од 1890. године. У Старом Нагоричану је 1899. године радила троразредна српска основна школа. Исту је похађало 30 ученика а њима је предавао учитељ, који је завршио београдску Богословију.[1] Бугарску основну школу, похађало је 1896. године само 12 ученика.

У месту је фебруара 1896. године било 125 српских домова.[2]

Нова школска зграда подигнута је 1926. године заузимањем краља Александра I Карађорђевића.[3] До тада је ту била мала, стара и неугледна грађевина школска.[4]

Ту је рођен око 1886. године српски комитски војвода Петко Илић.[5]

Откривена је 7. маја 1937. године у месту спомен-биста учитељу и националном раднику Крсти Алексићу. Споменик је постављен на пирамиди од младонагоричанског базалта. Крста је провео 14 година у том селу као учитељ и васпитач. А 1915. године, током Првог светског рата погинуо је. Био је родом из села Премке, у Кичевском срезу. Отишао је у Београд на занат, а вратио се у завичај да би вршио национално-просветни рад.[6]

Становништво[уреди]

Старо Нагоричане је према последњем попису из 2002. године имало 555 становника.

Већинско становништво у насељу су Срби (80%), а мањина су Македонци (20%).

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Знаменитости насеља[уреди]

У селу се налази српски средњовековни манастир Светог Ђорђа из 14. века, који је изградио краљ Милутин. Постоје натписи у камену изнад западних врата из 1313. године. По једном ктитор тог храма је био "самодржац српски" краљ Стефан Милутин са супругом Симонидом, у време игумана Андонија. Други натпис говори да је те године "избио Турке".[7]

Личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Дело", Београд 1899. године
  2. ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899. године
  3. ^ "Време", Београд 1926. године
  4. ^ "Време", Београд 1924. године
  5. ^ "Правда", Београд 1933. године
  6. ^ "Политика", Београд 8. маја 1937. године
  7. ^ Љуба Стојановић: "Стари српски записи и натписи", Београд 1902. године

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]