Старчево (Панчево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Старчево.
Старчево
Starcevo orthodox church.jpg
Православна црква у селу
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Град Панчево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 7473
 — густина 107/km2
Положај
Координате 44°48′25″ СГШ; 20°42′20″ ИГД / 44.806858° СГШ; 20.705617° ИГД / 44.806858; 20.705617Координате: 44°48′25″ СГШ; 20°42′20″ ИГД / 44.806858° СГШ; 20.705617° ИГД / 44.806858; 20.705617
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 77 m
Површина 71,4 km2
Старчево на мапи Србије
Старчево
Старчево
Старчево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26232
Позивни број +381 (0)13
Регистарска ознака PA

Старчево је градско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Старчеву живи 7473 становника.[1]

Налази се на 9 километара источно од Панчева и заузима простор од око 92,8 km2. Насеље је граничарско-панонског типа и изграђивање му је вршено под руководством граничарске војне власти. Поред места се налази истоимени археолошки локалитет из старијег неолита, по коме се читава култура добила назив Старчевачка.

Историја[уреди]

Простирање Старчевачке културе

На територији Старчева пронађена су налазишта из млађег каменог доба (5000–2000. године пре нове ере). Такође постоје и налазишта народа Сармата. Пронађени остаци потврђују да је на овом локалитету постојало трачанско-илирско, а касније и римско насеље. Старчево — се налази 9 километара источно од Панчева и заузима простор од 92,8 km2.

Насеље је граничарско-панонског типа и изграђивање му је вршено плански под руководством граничарске војне власти. Од 1738 год. насеље има ранг општине. Касније је спојено са Војловицом а сада је у саставу општине Панчево. Развоју Старчева доприноси близина Панчева и реке Дунав.
По првом предању име је постало од неког војводе Старчевића, који је имао двор на потезу који се данас зове Ђурђевац. Назив потиче од његовог сина који се звао Ђурђе. На Ђурђевцу су откопани остаци неке грађевине па и бунар.
Друго предање говори о калуђеру у манастиру Војловица који је зван Старач. Он је из манастира изгонио непослушне слуге а они су се насељавали на напуштеном земљишту ван манастира. Насеље је названо Старчево.
По трећем предању је код Надела постојала колиба некога старца. Туда је водио пут којим су војници носили пошту од Опова према Ковину. Војници су често навраћали код старца па су и насеље које је ту постојало назвали Старчево.
По манастирским архивским подацима један од калуђера којима је поверено опслуживање православног живља се звао Старац. Угарска власт је насељу дала име Терасо али се оно користило само административно. Највероватније је да су насеље у садашњем облику основали мигранти из Србије покренути сеобом Срба под Арсенијем Чарнојевићем и да је настало између 1690. и 1716. године. Након ослобађања од Турака долази до новог насељавања.

Католичка црква у Старчеву

По оснивању Банатске војне границе долази до колонизације Немаца и Хрвата (највише је досељено од 1788 — 1792). Место је претежно било пољопривредног карактера. Због повећања броја становника и немогућности налажења додатних извора прихода долази до исељавања у стране земље (највише у Америку 1907 и 1908 год.). Напуштањем села од стране Немаца после другог светског рата створена је основа за нову колонизацију. Колонизација је претежно извршена из уже Србије али се више од трећине колонизираних вратило у стари завичај. После другог светског рата се због близине Панчева и великог развоја индустрије у њему мења социјална структура становништва и насеље престаје да буде чисто пољопривредно па долази до новог насељавања. Због рата деведесетих година долази до нових миграција становништва.

На културно-просветни развој села посебно је утицало оснивање: Српског певачког друштва 1903. године, Хрватског певачког друштва 1905. године, Ватрогасног друштва 1886. године.

Старчево има два краја: Доњански, (доњи) у коме живе највише Срби и Горњански, (горњи) у коме је највише било Хрвата и Немаца. Два дела села спаја центар у коме је зграда некадашње општине, сада Месна заједница, подигнута још за време Марије Терезије, зграда Дома културе и модерна амбуланта.

Демографија[уреди]

У насељу Старчево живи 6009 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (36,8 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 2432 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.880
1953. 3.676
1961. 4.854
1971. 6.545
1981. 7.304
1991. 7.579 7.448
2002. 7.615 7.917
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
6.205 81,48 %
Хрвати
  
349 4,58 %
Југословени
  
204 2,67 %
Мађари
  
111 1,45 %
Роми
  
88 1,15 %
Словаци
  
74 0,97 %
Македонци
  
60 0,78 %
Црногорци
  
36 0,47 %
Румуни
  
30 0,39 %
Бугари
  
27 0,35 %
Немци
  
15 0,19 %
Муслимани
  
15 0,19 %
Чеси
  
8 0,10 %
Руси
  
5 0,06 %
Албанци
  
3 0,03 %
Словенци
  
2 0,02 %
Буњевци
  
2 0,02 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
303 3,97 %


Спорт[уреди]

Стадион Борца у Старчеву.

Референце[уреди]

  1. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику, Београд, 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извори: Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  • Напомене.

У уводном делу приказан је кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,Летопис и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган и Феликса Милекера сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната

  • Препоручена Литература: [1] [2]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]