Стајњак

С Википедије, слободне енциклопедије
Стајњак у процесу разлагања.
Разложени стајњак у садној јами пре пласирања саднице.

Стајњак или стајско ђубриво је органско ђубриво, смеша чврстих и течних екскремената и простирке која је подвргута процесима превирања. Стајско ђубриво састоји се од: воде 75%, суве материје 25%, азота 0,5%, фосфора 0,15%, калијума 0,6%. Поред биљних храњивих елемената, стајско ђубриво поправља физичке, хемијске и биолошке особине земљишта. Користи се у расадницима где се при непрекидној производњи сваке 3 до 4 године уноси 30-40 t/ha. У подизању зелених простора уноси се при садњи дрвећа и жбуња у садне јаме или при оснивању травњака, перењака и цветних леја мешајући се са површинским слојем земљишта.[1]

Врсте стајњака[уреди | уреди извор]

Према пореклу[уреди | уреди извор]

  • коњски стајњак – лако се разлаже па је добар за тежа и хладна земљишта;
  • говеђи стајњак – теже се разлаже и добар је за лакша земљишта;
  • овчји стајњак – брзо се разлаже ослобађа мање топлоте од коњског, богат је азотом и добар је за тежа, али не много хладна земљишта;
  • свињски стајњак – хладно органско ђубриво најмање вредно од свих стајњака.[1]

У новије време истражују се и друге врсте стајњака. Тако на пример живински стајњак показује добре резултате[2]

Према степену разложености[уреди | уреди извор]

  • свеж стајњак – одликује се неразложеном простирком и неповољним C/N односом, због чега га треба избегавати у пракси. Дуго је употребљаван за топле производне леје у које је уношен на дно да би разлагањем ослобађао топлоту која је коришћена за грејање супстрата изнад њега;
  • полуразложени стајњак – (полупрегорели стајњак) је у процесу разлагања органске материје, код кога се могу разликовати трагови сламе у црној маси. Губици од почетне масе су 20-50%;
  • разложени стајњак – (прегорели стајњак) стајњак уједначене текстуре по изгледу личи на земљу. Губитак од почетне масе свежег стајњака је 75%.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Грбић, М. (2010): Производња садног материјала – Технологија производње украсних садница. Универзитет у Београду. Београд ISBN 978-86-7299-174-1
  2. ^ Сајт о живинском стајњаку