Стеван Јовановић Стевица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СТЕВАН ЈОВАНОВИЋ СТЕВИЦА
Jovanovic Stevan.jpg
Стеван Јовановић Стевица
Датум рођења(1916-05-29)29. мај 1916.
Место рођењаВелики Бечкерек
 Аустроугарска
Датум смрти25. децембар 1941.(1941-12-25) (25 год.)
Место смртиВршац
Трећи рајх окупирани Банат
Професијастудент медицине
Члан КПЈ од1937.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од14. децембра 1949.

Стеван Јовановић Стевица (Велики Бечкерек, 29. мај 1916Вршац, 25. децембар 1941), студент медицине, члан Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, секретар Окружног комитета КПЈ за Вршац, један од организатора устанка у Војводини и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 29. маја 1916. године у Великом Бечкереку. Основну школу и гимназију завршио је у родном месту. Године 1934. уписао се на Медицински факултет у Београду.

Током студија на Београдском универзитету повезао се са револуционарним студентским покретом и 1937. године постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Био је посебно активан у Студентском одбору за одбрану земље, преко којег је радио на објашњавању суштине фашизма и опасности која од њега прети.

Поред рада на Универзитету, своју политичку активност је развијао и у родном крају. Био је један од организатора Омладинског културно-привредног покрета (ОМПОК) који је током 1937. године постао значајна снага на коју се могла ослонити, тада илегална, месна организација Комунистичке партије. Априла 1937. године организован је Обласни одбор ОМПОК-а за Банат, а Стеван је изабран за његовог председника. Новембра 1937. године рад ОМПОК-а је био забрањен од тадашњих власти.

Због револуционарно-политичке делатности Стевица је ухапшен уочи избора 1938. године, али је убрзо пуштен, због недостатка доказа. Током 1939. године је још два пута хапшен, у марту и мају, али је оба пута пуштен због недостатка доказа. На Шестој покрајинској конференцији ПК КПЈ за Војводину, септембра 1940. године, изабран је за члана Покрајинског комитета, а нешто касније и за члана Бироа Покрајинског комитета.

Крајем 1940. године, по задатку партије, упућен је у Обласни комитет КПЈ за јужни Банат. Делујући из Панчева, радио је на јачању партијских и скојевских организација, као и на јачању утицаја КПЈ у синдикалној организацији., студентским удружењима, а посебно у радничком културно-уметничком друштву „Абрашевић“. Пошто је ПК КПЈ за Војводину, априла 1941. године, прешао у Петровград, Стевица је добио задатак да изгради пункт у Панчеву, преко кога би се одржавала веза са Централним комитетом КПЈ. Стеван и његов брат Ђура, обезбедили су су канале и курире и веза је на тој деоници била чврста.

Биста Стевица Јовановића у Панчеву

После окупације Војводине, Стевица је, заједно са члановима ОК КПЈ за јужни Банат, радио на припремама за устанак. Са Жарком Зрењанином и Славком Мунћаном, организовао је низ саветовања на којима су разрађени планови и задаци на организовању војне и политичке акције. Убрзо су формирани су партизански штабови и веза између њих; војне десетине и ударне групе, које су извеле неколико саботажа, од којих је највећа на панчевачком железничком чвору, где је за кратко време организовано неколико саботажа и изазвано осам судара возова.

Стевица је учествовао и у формирању првог партизанског одреда у Војводини - Јужнобанатског НОП одреда, који је 11. јула 1941. године, извео прву оружану акцију код села Војловице. Одред је, после ове акције, био опкољен и уништен, а његова акција је изазвала безобзирне рације у Панчеву и околини. Полиција је Стевици ушла у траг и 8. септембра, једна група агената, је покушала да га ухапси. Иако изненађен, Стевица је пружио отпор, ранио једног агента и успео да се пробије из опкољеног стана. Тада је полиција издала потерницу за њим, а његова глава је уцењена на 50.000 рајхсмарака.

После неуспелог хапшења, Ставица је наставио да и даље, илегално, живи у Панчеву. Пошто је у Вршцу погинуо Славко Мунћан, секретар ОК КПЈ за јужни Банат, Стевица је преузео његову дужност и наставио да, у најтежим условима, окупља и организује људе у Народноослободилачки покрет. Децембра 1941. године, Гестапо је дознао за његов илегални стан и после опсежне припреме, 25. децембра извео акцију хапшења, у којој је Стевица погинуо.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 14. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]