Стеван Брановачки
| Стеван Брановачки | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Портрет Стевана Брановачког, сликара Аксентије Мародић; налази се у свечаној сали Матице Српске | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 13. јун 1804. | ||||||||||||
| Место рођења | Сента, Аустријско царство | ||||||||||||
| Датум смрти | 8. фебруар 1880. (75 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Нови Сад, Аустроугарска | ||||||||||||
| |||||||||||||
Стеван Брановачки (Сента, 13. јун 1804 — Нови Сад, 8. фебруар 1880), потомак сенћанске породице Брановачки, био је српски правник, политичар, градоначелник Новог Сада, председник Матице српске и један од оснивача Српског народног позоришта. [1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 13. јуна 1804. године[а] у Сенти, где је завршио основну школу, као и први разред гимназије код мађарског учитеља приватно. Други разред гимназије завршио је у Суботици, до шестог у Баји, седми и осми у Сегедину, где је учио и филозофију, а права у Пожуну (Братислава).[2] После завршених наука 1826. године био је у служби код бачког потиског дистрикта у Старом Бечеју, затим код Краљевске табле у Будимпешти, где је 1828. године положио адвокатски испит са одличним успехом. После тога је адвокатску канцеларију у Сенти.[3]
Између 1842-1848. године Брановачки је био заменик сенатора у магистрату Потиског дистрикта.[4] Године 1848. изабран је за среског начелника солгабирова, то је био у бачкој жупанији први избор за ово звање из реда људи, који нису били племићи. Годину 1849. провео је у Земуну и Београду, а 1850. године постао је срески комесар, а затим последњи капетан код бачког српског потиског дистрикта. По престанку постојања овог дистрикта 1857. године постао је он окружни судија у Новом Саду.
У Нови сад је дошао 1851. године, где је радио као адвокат, судија и народни посланик.[5]
Године 1861. изабран је за посланика на угарски сабор, а исто тако и 1865, те је том приликом изабран у прву угарску делегацију, а 1869. године изабран је за градоначелника Новог Сада. Учинио је много на урбанистичом развоју града.[5] Година 1872. и 1875. био је посланик на српском црквеном и народном сабору у Сремским Карловцима. На сабору 1875. године под његовим председништвом извршен је избор патријарха. Један је од оснивача Српског народног позоришта, учесник је при оснивању Друштва за Српско народно позориште (1861) и први председник тога друштва (1861—68).
Био је председник Српске црквене општине у Новом Саду (1868—1872) и један од патрона гимназије. Више година, почевши од 1868, био је председник Прве трговачке и обртничке банке.[3]
Први пут је изабран 1867, а од 1872. године, па до краја живота је био председник стални Матице српске[5][3], најстарија српске књижевне, културне и научна институције. У Новом Саду становао је у Лебарској улици (данас је то Улица Светозара Милетића бр. 8).[5]
Није био склон писању - од њега је остало штампано само неколико саборских говора и интерпелација због којих су га звали српским Катоном.[3]
Надгробни споменик Стевана Брановоачког, на Успеском гробљу у Новом Саду је заштићени споменик културе, регистрован 1968. године.[6]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ 1. јуна по јулијанском календару
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Списак заштићених гробних места - Успенско гробље” (PDF). Службени лист града Новог Сада. Нови Сад: Градска управа за прописе. 11: 1. 28. 6. 1993. ISSN 0351-952X. Архивирано из оригинала (пдф) 10. 06. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2013. „БРАНОВАЧКИ СТЕВАН (1804-1880), адвокат и политичар, градоначелник Новог Сада, председник Матице српске, један од оснивача Српског народног позоришта. V/01-002 Г”
|first1=захтева|last1=у Editors list (помоћ) - ^ „Стеван Брановачки”. Орао. Нови Сад: 97—103. 1875. Приступљено 17. 11. 2013.
|first1=захтева|last1=у Editors list (помоћ)[мртва веза] - ^ а б в г „Брановачки, Стеван”. novisad.rs. Нови Сад: Град Нови Сад. 28. 5. 2009. Приступљено 17. 11. 2013.
- ^ Тодор Стефановић Виловски: "Светли и тамни дани", Београд 1985.
- ^ а б в г „Брановачки Стеван”. lisje.com. Нови Сад: ЈПК ”Лисје”. Приступљено 17. 11. 2013.[мртва веза]
- ^ „24 надгробна споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника на Успенском гробљу у Новом Саду”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Споменици културе у Србији. Приступљено 17. 11. 2013. „(СК 1588) 12. адвокат, јавни радник и градоначелник Новог Сада (парцела 5, рејон 1, ред 1)”
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Брановачки, Стеван (1861). Позив на оснивање Србског народног позоришта у Новом Саду. Нови Сад: Епископска књигопечатње - Дигитална библиотека Матице српске. Приступљено 17. 11. 2013.
