Стеван Книћанин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стеван Книћанин

Стеван Книћанин.jpg

Општи подаци
Датум рођења 15. фебруар 1807.
Место рођења Кнић (Османско царство, данас Србија)
Датум смрти 14. мај 1855.(1855-05-14)(48 год.)
Место смрти Београд (Кнежевина Србија)
Рад

Стеван Петровић Книћанин (Кнић, 15. фебруар 1807Београд, 14. мај 1855) је био војвода и командант српских добровољаца у Војводству Србији за време мађарске револуције 1848/49.

Биографија[уреди]

Надимак је стекао по родном месту крај Крагујевца. За време владавине Милоша Обреновића, од 1835. године Книћанин је био начелник јасеничког среза, а од 1839. године начелник смедеревског округа. Пошто је подржао уставобранитеље, био је прогнан из Србије у периоду 18401841. Од августа 1848. године Стеван Книћанин је командант српских добровољаца у Војводству Србији. Истакао се у биткама код Панчева и Вршца. По повратку у Србију маја 1849. године, добио је титулу војводе од кнеза Александра Карађорђевића. До тада је титулу војводе у Србији имао само Тома Вучић Перишић.[1] Био је витез крста Марије Терезије, највећег аустријског војничког ордена.[1]

Доживео је мождани удар 1854. године и од последица тога је преминуо 1855. године.[2] Био је уважен на аустријском двору, од цара Франца Јозефа I је добио на поклон 2000 дуката када је пред смрт полазио у Мехадију на лечење. Његов погреб је био догађај какав до тада није виђен у Београду и о томе се дуго причало. Био је присутан кнез Александар са кнегињом Персидом, митрополит београдски Петар са многим свештеницима, чиновништво, војска, школе, цео Београд и доста света из Војводине. По наређењу цара Франца Јозефа I присуствовала је депутација од осамдесет официра из свих пукова у Војводини.[1]

Село Книћанин у Војводини је добило име по њему.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Коста Н. Христић: „Записи старог Београђанина“, Нолит, Београд 1989, стр. 516-517, ISBN 86-19-01637-7
  2. „Писма Мине Караџић Вукомановић“, изд. Рад, Београд, 1997. године; писмо брату Димитрију од 9. јула 1854: „Ово ти више стављам на срце, јер је недавно једног од најзначајнијих људи наше отаџбине погодила тешка несрећа, чији је узрок, према изјави лекара, у великој неумерености у јелу: Книћанина је ударила кап. Додуше није умро, али, што је још жалосније, одузета му је лева страна од темена до пете. Пренели су га у унутрашњост земље, у бању, али се више не може мислити на оздрављење.“

Литература[уреди]

  • Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.

Спољашње везе[уреди]