Стеван Книћанин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стеван Книћанин
Стеван Книћанин.jpg
Стеван Книћанин
Датум рођења (1807-02-15)15. фебруар 1807.
Место рођења Кнић
Османско царство, данас Србија
Датум смрти 14. мај 1855.(1855-05-14) (48 год.)
Место смрти Београд
Кнежевина Србија

Стеван Петровић Книћанин (Кнић, 15. фебруар 1807Београд, 14. мај 1855) био је војвода и командант српских добровољаца у Војводству Србији за време Мађарске револуције 1848/49.

Биографија[уреди]

Надимак је стекао по родном месту крај Крагујевца. За време владавине Милоша Обреновића, од 1835. године Книћанин је био начелник Јасеничког среза, а од 1839. године начелник Смедеревског округа. Пошто је подржао уставобранитеље, био је прогнан из Србије у периоду 18401841. Од августа 1848. године Стеван Книћанин је командант српских добровољаца у Војводству Србији. Истакао се у биткама код Панчева и Вршца. По повратку у Србију маја 1849. године, добио је титулу војводе од кнеза Александра Карађорђевића. До тада је титулу војводе у Србији имао само Тома Вучић Перишић.[1] Био је витез крста Марије Терезије, највећег аустријског војничког ордена.[1]

Доживео је мождани удар 1854. године и од последица истог преминуо 1855. године.[2] Био је уважен на аустријском двору; од цара Франца Јозефа I је добио на поклон 2000 дуката када је пред смрт полазио у Мехадију на лечење. Његов погреб је био догађај какав до тада није виђен у Београду и о томе се дуго причало. Био је присутан кнез Александар са кнегињом Персидом, митрополит београдски Петар са многим свештеницима, чиновништво, војска, школе и доста другог света из Београда али и Војводине. По наређењу цара Франца Јозефа I присуствовала је депутација од осамдесет официра из свих пукова у Војводини.[1]

Село Книћанин у Војводини је добило име по њему, а постоји и улица у Крагујевцу која се зове „Стеве Книћанина”.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Христић, Коста Н. (1989). Записи старог Београђанина. Београд: Нолит. ISBN 978-86-19-01637-7. стр. 516—517.
  2. Писма Мине Караџић Вукомановић (1997). Београд: Рад. писмо брату Димитрију из 9. јула 1854. године: »Ово ти више стављам на срце, јер је недавно једног од најзначајнијих људи наше отаџбине погодила тешка несрећа, чији је узрок, према изјави лекара, у великој неумерености у јелу: Книћанина је ударила кап. Додуше није умро, али, што је још жалосније, одузета му је лева страна од темена до пете. Пренели су га у унутрашњост земље, у бању, али се више не може мислити на оздрављење.«

Литература[уреди]

  • Миросављевић, Јован (2002). Бревијар улица Новог Сада 1745—2001. Нови Сад.

Спољашње везе[уреди]